Kontroverzni biznismen Andrija Drašković (57), jedan od retkih koji su bili na meti Sretka Kalinića i ostatka “zemunskog klana”, a da ih nije stigla njihova ruka, preživeo je oktobra 2004. godine atentat samo i isključivo zbog greške koju je napravio Vladimir Milisavljević zvani Vlada Budala.
Kako najopasniji „zemunac” Sretko Kalinić piše u svojoj knjizi, „Zemunski klan – ko je ko”, Drašković im je postao meta posle neuspelog napada na Zorana Nedovića Šoka.
– Posle Šoka (Zorana Nedovića) ostala je još jedna šljaka. Dobili smo dojavu da je Andrija Drašković otišao u Crnu Goru, pa smo mu Vlada Budala, Amigo i ja napravili doček. Parkirali smo se pored auto-puta, u njivi. Drašković je naišao u džipu, a njegovo obezbeđenje je bilo u još dva automobila. Krenuli smo za njima novim „mercedesom 320”. Na auto smo nakačili vojne tablice i rotaciju, pa smo ih brzo stigli. Počeli smo da gruvamo po onima iz obezbeđenja da ih zaustavimo. Bili su dobri, borili su se. Udarili su nas autom dva puta i tada smo pogodili jednog od njih. Vlada Budala je vozio odlično, pa smo zaustavili oba auta obezbeđenja, što nam je i bio cilj – opisuje detalje akcije Kalinić.
Kako kaže, Draškovića su stigli i počeli da ga obilaze.
– Ispalio sam nekoliko metaka prema njemu, posle čega se uplašio i stao u zaustavnu traku. Viknuo sam Vladi Budali više puta da stane da mu probijem blindu, ali on je stisnuo gas. Dok sam drugi put izgovarao da stane, bili smo već oko kilometar dalje od Andrije. Pitao sam Vladu Budalu što nije stao, ali je on rekao: „Je*i ga, brate, ne znam.” Prvi deo zadatka, jurnjavu s obezbeđenjem, Vlada Budala je vozio bez greške, takoreći savršeno. Međutim, drugi deo, kad je trebalo da zaustavi auto nasred auto-puta da probijem Andrijinu blindu i da ga likvidiram, on je produžio bez ikakvog razloga. On je sam trebalo da stane, čak i da mu niko ništa ne kaže. Više puta sam mu rekao: „Stani, stani!”, ali nije vredelo. Ne kažu džabe: „Pošalji budalu u vojsku, pa sedi i plači” – piše Kalinić, iz čijih se reči da zaključiti da i dalje žali što nije uspeo da ubije Draškovića.
UBILI TELOHRANITELJA
U besomučnoj rafalnoj pucnjavi ubijen je Draškovićev telohranitelj Dejan Živančević (25), dok su trojica članova obezbeđenja ranjena, od kojih je Dejan Tukić (52), bio u najtežem stanju. Za to vreme „zemunci” su se prestrojili i odmah uhvatili maglu.
– Posle toga smo se odvezli u šumu, gde sam polio auto benzinom i zapalio ga, a onda smo svi prešli u drugo vozilo kod Ilije Novovića (ubijen 2009), koji nas je čekao na dogovorenom mestu. Ostali smo još nekoliko dana u Beogradu i otišli u Zagreb. Vlada Budala je ostao kratko u Zagrebu i vratio se u Španiju. Derpe Glavati Simović (Miloš Simović) bio je presrećan što je Vlada Budala sje*ao posao. Verovatno mu je bilo lakše jer je još neko sje*ao posao kao on, pa se sladio time – piše Kalinić.
ONI SE SAMI CINKARE
Na suđenju u januaru 2013. godine Andrija Drašković nije teretio nikog od optuženih – Luku Bojovića, Sretka Kalinića, Vladimira Milisavljevića i Miloša Simovića. Drašković je tada izjavio da ne zna zašto su optuženi pucali u njega, tvrdeći da nije bio u sukobu ni sa kim.
– Ne znam ni šta ću vam ja uopšte ovde, oni se sami cinkare – poručio je tada Drašković.
KAKO JE ŠOK PREŽIVEO
Akciji pre atenata na Draškovića predhodio je pokušaj likvidacije Zorana Nedovića Šoka. Kako Kalinić kaže, krajem jula 2004. godine bila su čak dva pokušaja njegovog ubistva. U drugoj pucnjavi Nedović je lakše ranjen, a ubijen je njegov telohranitelj Milutin Jović, a teško su ranjeni Duško Tanović i Goran Gordić.
– U Beograd smo stigli da šljakamo Zorana Nedovića Šoka. Dobili smo dojavu da je krenuo, pa smo i mi izašli na auto-put. Vozili smo polako sporom trakom da bi mogao da nas obiđe i s leve i s desne strane. Video sam ga u „audiju A4” i rekao Derpetu Glavatom Simoviću da uspori. Šok je prelazio u žutu traku i počeo je da nam se približava. Bio sam na zadnjem sedištu sa Amigom. Prema zamisli, Šok je trebalo da naje*e kuda god da prođe. Dok nas se približavao, Derpe Glavati Simović mu nije dao da nas obiđe. Dodao je gas i odvojio se. Pobegao je kao uplašeni zec, je*em li mu mamu i tatu zajedno kada su ga napravili tako glupog i plašljivog. Šole se na prvom izlazu isključio s auto-outa i skrenuo prema Omladinskih brigada – po običaju besno piše kada je reč o Milošu Simoviću Sretko Kalinić.
POKUŠAJ BROJ DVA
Usledio je povratak na oprobani recept.
– Krenuli smo drugog dana ponovo, ali izabrali smo stari način – da mi napadamo. Padala je kišica dok smo čekali na parkingu Sava centra. Čekali smo da Šok i njegovo obezbeđenje prođu pored nas, pa smo krenuli da ih pratimo. Šok je sedeo u „audiju”, a njegovo obezbeđenje je bilo u BMW „sedmici”. Kada smo obišli obezbeđenje, ispalio sam dva metka i pogodio vozača i suvozača. Tada mi se puška zaglavila, posle čega je Amigo odlično reagovao i preko mene počeo da gruva u Šoka – pripoveda čovek koji izdržava kaznu od 40 godina zatvora. I ova egzekzucija nije obavljena.
– U jednom momentu sam osetio karambol. Posle sam video da moj „kalaš” leži nasred auto-puta, Amigu je ostala utoka sa otiscima, pa sam odlučio da ostavim svoju fantomku sa DNK i „kalaš”. Kada smo došli u štek-stan, pitao sam Derpeta Glavatog Simovića šta se desilo, a on mi je rekao da nije radio ABS. Čovek je za dva dana sje*ao dve iste stvari – besno piše Kalinić. Navodno, tokom istrage ovog pokušaja ubistva Nedović je samo potvrdio da je neko pokušao da ga ubije uz opasku da je to „opštepoznata stvar”, ali nije želeo da se izjašnjava o tome u kakvim je odnosima sa osumnjičenima, pre svih sa Lukom Bojovićem.
Piše: Danica Ćuruvija
OVU I MNOGE DRUGE AKTUELNOSTI PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 22. JUL
BONUS VIDEO:
Komentari (0)