Velike su šanse za to da se fobije roditelja prenesu i na dete. Ukoliko se roditelji, na primer, plaše insekata ili zmija, sasvim je moguće da će se iste stvari u kasnijem životu plašiti i njihova deca.
Prema Sari Bik kliničkom hipnoterapeutu, strahovi i fobije se često koriste kao sinonimi, ali među njima postoji jedna razlika.
– Strah je instinktivni odgovor na pretnju, zamišljenu ili stvarnu, koja se pokreće u amigdali našeg mozga i predstavlja instinkt za preživljavanje koji nam pomaže da mobilišemo energiju da bismo izbegli opasnost. To je emocija koju osećamo kad god smo nesigurni, a njena svrha je da nas zaštiti.
Sa druge strane, fobija je, kaže Sara, “preteran i neodoljiv odgovor straha na nešto, čak i ako uočena opasnost zapravo nije prisutna“.
– Fobije su vrsta anksioznog poremećaja koji može da izazove intenzivne reakcije, čak i kada je u pitanju samo razmišljanje o predmetu fobije. One se često nazivaju iracionalnim strahovima jer mogu biti bilo šta, od letenja, boje ili nečega bezopasnog poput dugmeta – obajsnila je Sara, dodajući da se čovek rađa samo sa dva straha, od pada i od glasnih zvukova, dok se ostale fobije stiču kroz život.
Stoga nije ni čudo da ako se, kao roditelj, osećate uplašeno svaki put kada se vaše dete popne na zaista visoku penjalicu u parku ili stoji na vrhu tobogana.
Međutim, Denis Relojo-Hauel, osnivač psihološkog veb-sajta “Psichreg”, upozorava da treba da obratite pažnju na način na koji govorite pred decom, kada govorite o svojim strahovima i fobijama. Upravo tu leži ključ zaštite deteta od sticanja iste.
– Studije su pokazale da nametanje previše ograničenja deci na otvorenom ometa njihov razvoj. Umesto da stalno govorite “budi oprezan“, pokušajte da pitate “šta hoćeš da radiš??“ – ovo daje vašem detetu priliku da samo reši probleme i proceni rizike – objašnjava Denis.
Sasvim je prirodno da se roditelj plaši za bezbednost i zdravlje svog deteta, ali u tome se ne sme preterivati. Uz to, važno je razlikovati prirodne strahove roditelja za dete, od ličnih fobija koje detetu, uistinu, ne mogu da naštete.
– Na decu utiču stavovi i misli njihovih roditelja i staratelja, uključujući anksioznost i fobije. Najbolji način da se spreči nastanak i razvoj sličnih strahova i fobija u sledećoj generaciji je da se razreše i otpuste stari strahovi i fobije – objašnjava terapeut Seli Bejker.
Verovatno ste sada pomislili kako to i sami znate, ali vam nije jasno kako da pomognete sebi da se rešite tih strahova. Stručnjaci imaju rešenje i za to.
– Razbijanje strahova i fobija u okviru psihoterapije, može da prodre dublje i reši svaku traumu vezanu za početni događaj, koji može biti koren problema. Kada se problem reši i više se ne pokreće, hipnoterapija može da se iskoristi za podršku i zamenu starih strahova smirenijim, sigurnijim mislima – objašnjava Seli.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)