Ruska invazija na Ukrajinu ušla je u 130. dan. Crvena zastava zavijorila se nad razrušenom gradskom većnicom u Lisičansku, Danas je 130. dan specijalne vojne operacije Rusije u Ukrajini.
Crvena zastava zavijorila se nad razrušenom gradskom većnicom u Lisičansku, poslednjem uporištu ukrajinskih snaga u LNR. Premijer Mihail Mišustin potpisao je juče ukaz o prekidu učešća Rusije u nizu sporazuma u okviru Saveta Evrope. Rusija je pristupila Savetu Evrope pre 26 godina.
22:15 Peskov: Da bi Ukrajina sklopila mir,moraće da prihvati ruske zahteve
Da bi Ukrajina sklopila mir, moraće da prihvati ruske zahteve, uključujući priznanje crnomorskog poluostrva Krima kao ruske teritorije i ustupanje Donjecke i Luganske pokrajine, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Peskov je za državnu televiziju poručio da zapadne zemlje sprečavaju mirovne pregovore sa Ukrajinom i time produžavaju sukob u toj zemlji, prenosi agencija RIA Novosti.
“U ovom trenutku zapadne zemlje su stavile sve svoje opklade na nastavak rata”, rekao je portparol Kremlja.
Pozivajući se na izjave zapadnih političara koji su rekli da ne žele da prisiljavaju Ukrajinu da pregovara, Peskov je rekao da Zapad pod vođstvo SAD nije dozvolio Ukrajini da “razmišlja o miru, niti da razgovara o tome”.
“Bez obzira na to, trenutak za pregovore će doći”, poručio je Peskov.
19:15 Zaharova: Francuska narušila poverljivost razgovora Putina i Makron
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova danas je, komentarišući razgovor predsednika Francuske i Rusije Emanuela Makrona i Vladimira Putina koji je snimio francuski režiser Gi Lagaš, a čiji su transkript objavili francuski mediji, rekla da to pokazuje kako u Francuskoj tumače reč “diplomatija”.
Zaharova je u intervjuu za televiziju Rusija-1 ocenila da je Pariz narušio poverljivost razgovora između dvojice lidera.
“Kada se vode razgovori na najvišem nivou, prirodno, to je poverljivo, to su prirodno razgovori iza zatvorenih vrata. Ispostavilo se da su pre nekoliko meseci, kada je Makron pozvao ruskog predsednika, ceo razgovor zabeležili novinari, koji su ga snimali. Ovo je primer da oni ovako tumače reč diplomatija”, rekla je Zaharova, prenosi TAS S.
Zaharova je ocenila da je reč o potezu bez presedana, dodaju RIA Novosti.
Francuski režiser Gi Lagaš snimio je dokumentarni film “Predsednik, Evropa rat” koji se bavi diplomatskim pokušajima Makrona da reši ukrajinsku krizu, uključujući njegovim razgovorima sa ruskim predsednikom i drugim liderima.
Film je prikazan na televiziji Frans 2 u četvrtak, a francuski mediji preneli su u celosti transkript razgovora Makrona i Putina, koji su dvojica lidera vodila 20. februara, četiri dana pre početka rata u Ukrajini.
Lagaš je, kako je ranije objavio Dojče vele, prvobitno planirao da snimi film o funkcionisanju Evropske unije kada je Francuska preuzela predsedavanje Savetom EU u januaru ove godine, ali je promenio planove kada je eskalirao rizik od sukoba u Evropi.
U filmu se u jednom trenutku tokom telefonskog razgovora 20. februara čuje kako je Makron podigao glas kada ga je Putin optužio da pokušava da revidira sporazum iz Minska, a Putin je rekao da treba uzeti u obzir predloge proruskih snaga u istočnoj Ukrajini.
“Ne znam gde je vaš avokat naučio pravo da kaže da u suverenoj zemlji, pravne dokumente predlažu separatističke grupe, a ne demokratski izabrane vlasti”, rekao je Makron Putinu tokom razgovora.
Na to je Putin odgovorio da ukrajinska vlada nije demokratski izabrana.
“Ona je došla na vlast tokom krvavog puča. Ljudi su živi spaljeni, to je bilo krvoproliće. Zelenski je jedan od odgovornih”, rekao je Putin misleći na spaljivanje zgrade u Odesi 214. godine, tokom kojih je poginulo oko 50 ljudi.
Makron je rekao da će pozvati Zelenskog da “smiri sve”, i to ne samo među ukrajinskim oružanim snagama, već i na društvenim medijima, ali je pozvao i Putina da apeluje na uzdržanost među svojim vojnicima na granici.
Na kraju, Makron je predložio Putinu da se sastane u Ženevi sa Bajdenom, na šta se Putin u načelu saglasio, ali je rekao da će razgovarati sa svojim pomoćnicima i insistirao da sastana treba da bude temeljno pripremljen.
19:15 Albaneze:Ukrajini 34 oklopna vozila, zabrana uvoza ruskog zlata
Australijski premijer Entoni Albaneze izjavio je danas u Kijevu da će ta država Ukrajini obezbediti 34 dodatna oklopna vozila i zabraniti uvoz ruskog zlata.
Na zajedničkoj konferenciji za medije sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, Albaneze je rekao da će Australija uvesti sankcije i zabranu putovanja za još 16 ruskih ministara i oligarha, čime će ukupan broj osoba koje su se našle pod australijskim sankcijama popeti na 843, prenosi agencija Rojters.
Najavio je da će Australija Ukrajini dati još 14 oklopnih transportera i 20 vozila “Bushmaster”.
19:00 Zelenski: I dalje se vodi bitka za Lisičansk
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski negirao je danas da su ruske snage u potpunosti zauzele Lisičansk, poslednje uporište ukrajinskih snaga u Luganskoj oblasti.
Zelenski je na konferenciji za novinare sa australijskim premijerom Entonijem Albanizom rekao da se i dalje vodi bitka za Lisičansk, grad u Luganskoj oblasti nad kojim Rusija tvrdi da je preuzela kontrolu, prenosi AP.
I portparol ukrajinskog ministarstva odbrane Jurij Sak ranije danas je za Bi-Bi-Si rekao da Lisičansk nije pod potpunom kontrolom ruskih snaga.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu obavestio je prethodno danas predsednika Rusije Vladimira Putina o, kako je navedeno, oslobađanju samoproglašene Luganske Narodne Republike (LNR), prenose ruske agencije.
Ministar je obavestio predsednika o uspostavljanju pune kontrole nad gradom Lisičanskom.
17:30 Nemačka sa saveznicima o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu
Nemačka sa svojim saveznicima razgovara o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, pripremajući se za vreme nakon rata u Ukrajini, rekao je danas nemački kancelar Olaf Šolc za televiziju ARD.
“Razgovaramo sa bliskim prijateljima o pitanju bezbednosnih garancija koje možemo da damo. Ovo je proces koji je u toku. Jasno je da to neće biti isto kao kada je neko članica NATO”, rekao je Šolc, preneo je Rojters.
On je dodao da je sasvim jasno da je to stvar koja se pažljivo priprema u diplomatskoj sferi “za dan za koji se nadamo da ćemo uskoro videti, kada se rat završi”.
Šolc je kazao za ARD da je veoma zabrinut zbog uticaja rastuće energetske inflacije, ali da vlada treba da proceni uticaj najnovijeg paketa pomoći vrednog više milijardi evra pre nego što razmotri novi.
“Sledeća godina će biti najveći izazov”, rekao je on.
“Ove godine, skoro svi koji su uradili kalkulacije kažu da ćemo nadoknaditi oko 90 odsto povećanja cena za domaćinstva sa nižim i srednjim prihodima kroz mere koje su već donete.
17:29 Ruske diplomate napuštaju Bugarsku
Diplomate i zaposleni u ruskoj ambasadi u Sofiji, koji su u Bugarskoj proglašeni za persone non grata, napuštaju tu zemlju, izjavio je portparol Ambasade za TAS S.
“Procedure pasoške i carinske kontrole su završene. Ukrcavaju se u dva aviona. Oko 160 ljudi, među kojima su diplomate, tehničko osoblje i članovi njihovih porodica, odlazi iz Sofije u Moskvu”, izjavio je neimenovani službenik ruske ambasade u Bugarskoj, prenosi TAS S.
Bugarske vlasti su 28. juna ove godine objavile odluku da proteraju 70 ruskih diplomata i pripadnika tehničkog osoblja ruske Ambasade.
Među njima su ministar-savetnik ruske ambasade Filip Voskresenski, generalni konzuli u Varni i Rusi Vladimir Klimanov i Andrej Gromov i direktor Ruskog informativno-kulturnog centra Jurij Makušin, javlja ruska agencija.
Zbog nedostatka osoblja, konzularna služba Ambasade i Generalni konzulat Rusije u Varni obustavljaju rad.
Ruska Ambasada je tražila da se ova, kako ju je nazvala, nezakonita i neosnovana odluka ukine i upozorila da bi zbog nje mogla biti zatvorena i bugarska diplomatska predstavništva u Rusiji, ali je to upozorenje bugarsko Ministarstvo inostranih poslova ignorisalo, navodi TAS S.
Ruski zvaničnici su saopštili da planiraju uzvratne mere, prenosi ruska agencija.
14.46 – Gradonacelnik: Snažno granatiranje Slavjanska, mnogo žrtava
Grad Slavjansk, na istoku Ukrajine, snažno je granatiran iz višecevnih raketnih bacača, mnogo ljudi je poginulo i ranjeno, izjavio je danas gradonačelnik Vadim Ljah.
– Ima 15 požara. Mnogo je poginulih i ranjenih – naveo je Ljah na Telegramu, prenosi Rojters.
On je dodao da je to najsnažnije granatiranje Slavjanska u poslednje vreme, navodi Rojters.
14.32 – Zaharova: Kijev pokušava da isprovocira Moskvu da uzvrati
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova smatra da udari ukrajinskih snaga po stambenim kvartovima imaju za cilj da pokušaju da isprovociraju Moskvu da uzvrati takvim udarima.
Zaharova je za TV Rusija 24 rekla da akcije Kijeva nisu samo koordinirane sa Zapadom, već da ih Zapad, najverovatnije, podstiče, prenosi RIA Novosti.
– To se radi kako bi nas primorali da uzvratimo takvim udarima, a zatim još više širili antirusku histeriju – kazala je Zaharova.
Rusija je prethodno saopštila da je ukrajinska strana noćas granatirala ruski Belgorod, u blizini granice sa Ukrajinom, i da su u granatiranju poginule četiri osobe.
13.56 – Gladkov: Četvoro poginulih u granatiranju Belgoroda
Guverner ruske Belgorodske oblasti Vjačeslav Gladkov izjavio je da su četiri osobe poginule, a četiri ranjene tokom noćašnjeg granatiranja Belgoroda od strane ukrajinskih snaga.
Gladkov je rekao da je jedan od poginulig državljanin Ruske Federacije, a troje državljani Ukrajine, prenosi Interfaks.
Naveo je da je među povređenima jedno dete.
Prema rečima Gladkova, u granatiranju je oštećena 21 stambena zgrada i 40 privatnih kuća.
On je naveo da će region snositi troškove obnove.
Prethodno je rusko Ministarstvo odbrane saopštilo da je ukrajinska strana napala Belgorod raketama Točka-U.
Belgorod se nalazi blizu granice sa Ukrajinom.
13.33 – Kijev: Lisičansk nije pod potpunom kontrolom ruskih snaga
Grad Lisičansk nije pod „potpunom kontrolom” ruskih snaga, uprkos suprotnim tvrdnjama Moskve, izjavio je danas portparol ukrajinskog ministarstva odbrane Jurij Sak za BBC.
– Za Ukrajince je očuvanje ljudskih života glavni prioritet, tako da se ponekad povlačimo iz određenih oblasti kako bismo ih kasnije mogli ponovo zauzeti“, naveo je Sak i dodao da je situacija u Lisičanku već duže vreme napeta i da ruske kopnene snage „non-stop napadaju grad – prenosi BBC.
Sak je istakao da region Donbas neće biti izgubljen ni ako ruske snage zauzmu ceo Lugansk, navodi britanska televizija.
On tvrdi da postoje i drugi veliki gradovi u oblasti Donbasa, posebno u regionu Donjecka, koji su pod kontrolom ukrajinskih oružanih snaga.
– To su gradovi koji su poslednjih dana bili mete žestokih raketnih napada, artiljerijskog granatiranja, ali bitka za Donbas još nije završena – ističe Sak, prenosi BBC.
Sak dodaje da je Ukrajina puna nade i da dobija podršku svojih zapadnih saveznika, te da će na kraju akumulirati dovoljno teške artiljerije i drugih vrsta naoružanja, što će joj omogućiti da savlada ruske snage, navodi BBC.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu obavestio je danas predsednika Rusije Vladimira Putina o, kako je navedeno, oslobađanju samoproglašene Luganske Narodne Republike (LNR), prenose ruske agencije.
Ministar je obavestio predsednika o uspostavljanju pune kontrole nad gradom Lisičanskom, navodi Interfaks.
13.31 – Fiala: Česki borbeni avioni čuvaće vazdušni prostor Slovačke
Češki borbeni avioni će od septembra čuvati vazdušni prostor susedne Slovačke, najavio je danas premijer Češke Petr Fiala.
Slovačka je zatražila od saveznika iz NATO da patroliraju njenim nebom, jer je odlučila da prizemlji svoje borbene avione ruske proizvodnje MiG-29, koji bi mogli da budu poslati u susednu Ukrajinu i pomognu Kijevu da se odbrani od ruskog napada, preneo je Rojters.
– Ne vidim tu nikakav problem, vlada će to sigurno odobriti – rekao je Fiala u televizijskoj debati sa slovačkim kolegom Eduardom Hegerom.
Slovačka je 2018. godine naručila borbene avione F-16 iz SAD.
Očekivalo se da prvi avioni stignu ove godine i da isporuka bude okončana sledeće, ali se sada pretpostavlja da će isporuka biti obavljena tek 2024. godine.
12.58 – Nemačka sa saveznicima o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu
Nemačka sa svojim saveznicima razgovara o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, pripremajući se za vreme nakon rata u Ukrajini, rekao je danas nemački kancelar Olaf Šolc za televiziju ARD.
– Razgovaramo sa bliskim prijateljima o pitanju bezbednosnih garancija koje možemo da damo. Ovo je proces koji je u toku. Jasno je da to neće biti isto kao kada je neko članica NATO – rekao je Šolc, preneo je Rojters.
On je dodao da je sasvim jasno da je to stvar koja se pažljivo priprema u diplomatskoj sferi “za dan za koji se nadamo da ćemo uskoro videti, kada se rat završi”.
12.54 – Preminuo ruski naučnik uhapšen zbog državne izdaje
Preminuo je Dmitrij Kolker, ruski naučnik koji je prošle nedelje uhapšen u Sibiru pod sumnjom da je počinio državnu izdaju i bio je prebačen u Moskvu uprkos tome što boluje od uznapredovalog raka pankreasa, izjavio je danas njegov advokat Aleksandar Fedulov.
Dmitrij Kolker odveden je u moskovski zatvor Lefortovo i juče je preminuo, rekao je Fedulov za Rojters.
Kolkerova porodica je navela da su ga pripadnici FSB prošle nedelje odveli iz bolnice u sibirskom gradu Novosibirsku, gde su ga hranili preko sonde, i stavili su ga na let za Moskvu.
Kolker je bio doktor fizike i matematike.
Porodica je saopštila da je bio optužen za navodnu saradnju sa bezbednosnim službama u Kini, gde je ranije držao predavanja.
Oni su protestovali, ističući da je naučnik nevin.
12.43 – Ministar spoljnih poslova Venecuele u poseti Rusiji
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov sastaće se sutra u Moskvi sa šefom diplomatije Venecuele Karlosom Farijamom, saopšteno je iz ruskog ministarstva spoljnih poslova.
Dvojica ministara planiraju da razgovaraju o naznačajnijim pitanjima bilateralne agende, o izgledima za obostrano korisnu saradnju u širokom spektru oblasti, o koracima za jačanje spoljnopolitičke koordinacije dve zemlje na multilateralnim platformama, uključujući i u okviru Grupe Prijatelji u odbrani povelje UN.
Lavrov i Farija će razgovarati o situaciji u i oko Venecuele.
– Ruska strana namerava da nastavi da pruža sveobuhvatnu podršku venecuelanskoj vladi i narodu u odbrani nacionalnog suverenitet i slobode izbora sopstvenog razvojnog puta, uključujući i kroz učešće u praćenju nacionalnog dijaloga svih političkih snaga u zemlji”, navodi se un saopštenju ruskog ministarstva spoljnih poslova – dodao je.
11.52 – Šojgu obavestio Putina o “oslobođenju” LNR
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu obavestio je predsednika Vladimira Putina o, kako je navedeno, oslobađanju samoproglašene Luganske Narodne Republike, prenose ruske agencije.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je Šojgu obavestio Putina o uspostavljanju pune kontrole nad gradom Lisičanskom, prenosi Interfaks.
11.43 – Ministarstvo: Ruske trupe potpuno opkolile grad Lisičansk
Ruske trupe u potpunosti su opkolile grad Lisičansk na istoku Ukrajine, saopštilo je danas rusko Ministarstvo odbrane.
– Ruske trupe i jedinice LNR se sada bore unutar Lisičanska i u potpunosti su porazile opkoljenog neprijatelja – navodi se u saopštenju.
Ministarstvo je navelo da su opkoljena sela oko Lisičanska – Verhnjekamenka, Zolotarjovka i Belogorovka, kao i da je zatvoren obruč oko tog grada.
Kako ruski mediji prenose, ruske snage se sada bore sa ukrajinskom vojskom unutar grada.
Juce su zauzeta pojedina naselja u okolini Lisičanska.
Portparol ruskog Ministarstva odbrane, general-potpukovnik Igor Konašenkov je rekao da se za poslednja dva dana na tom području predalo 38 ukrajinskih vojnika, preneo je Interfaks.
11.29 – Sandej Tajms: Situacija u Ukrajini podelila NATO na 3 struje
Sukob u Ukrajini izazvao je ne samo nesuglasice između zemalja NATO već i podelu na tri struje – “jastrebove, golubice i nojeve”, ocenjuje britanski nedeljnik Sandej Tajms.
Zemlje “jastrebovi” su članice alijanse koje smatraju da je neophodno ne samo da se vrati puna kontrola Ukrajine nad teritorijom Donbasa i Krima, već i da se Rusiji “zada tako snažan udarac kako u budućnosti ne bi mogla da predstavlja pretnju bilo kome od svojih suseda”.
List ne navodi zemlje koje svrstava u “jastrebove”, ali u delu poscećenom takvim zemljama citira neimenovanog analitičara bliskog poljskoj vladi.
Zemlje “golubice”, odlučne su da postignu mirno rešenje između Rusije i Ukrajine i to su države koje bi pristale na povlačenje ruskih trupa na položaje pre 24. februara.
U tom kontekstu se navodi da je neimenovani zvaničnik jedne od skandinavskih zemalja ocenio da “takav dogovor ne bi bio fer, ali bi bio praktičan”.
Prema pisanju Sandej tajmsa zemlje “nojevi” su one članice NATO koje se više fokusiraju na svoje domaće probleme, podržavaju dokumente alijanse, ali u većoj meri “teže liniji manjeg otpora” i tu se ubrajaju države na jugu Evrope.
List zaključuje da je u mnogo čemu nedostatak saglasja unutar Severoatlantskog saveza bio razlog neuspeha ideje o raspoređivanju malih NATO kontingenata za odvraćanje od raketnih udara u gradovima na zapadu Ukrajine, daleko od linije fronta.
11.25 – Lukašenko: Podržavali smo i podržavaćemo Rusiju
Rat nije potreban ni Belorusima, ni Rusima, ni Ukrajincima, ali ne može se dozvoliti oživljavanje nacizma kao oružja kolektivnog Zapada usmerenog protiv slovenskog sveta, ocenio je danas predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko.
On je na ceremoniji polaganja venaca u memorijalnom kompleksu Kurgan slave, povodom Dana nezavisnosti Belorusije, istakao da je Minsk podržavao i da će podržavati Rusiju, prenosi agencija Belta.
– Danas nam se zamera što smo jedina zemlja u svetu koja podržava Rusiju u njenoj borbi protiv nacizma. Podržavali smo i podržavaćemo Rusiju – naglasio je Lukašenko.
Prema njegovim rečima, Rusija je za Belorusiju bratska država, najbliža država u svetu.
– Tragedija nas Belorusa je u tome što su se danas sukobila dva bratska naroda – Rusi i Ukrajinci. To je naša tragedija. Ali mi uvek kažemo da je istina jača. A istina je danas na strani bratske Rusije – smatra Lukašenko.
On je dodao da je davno odredio ulogu Belorusije u ruskoj “specijalnoj operaciji” u Ukrajini.
P- rvog dana početka ove operacije, kada sam rekao: nećemo nikome dozvoliti da puca u leđa Rusima. I mi smo zauzeli odbranu od Brestske tvrđave duž južne granice kako bismo sprečili taj udar u leđa Rusima od strane NATO trupa. Oni to ne mogu da nam oproste – rekao je beloruski predsednik.
11.21 – Ruska vojska oborila dva ukrajinska drona kod Kurska
Ruski PVO sistemi oborili su na prilazu Kursku dva ukrajinska drona tipa Striž, izjavio je danas guverner ruske Kurske oblasti Roman Starojt i potvrdio da nije bilo žrtava.
– Večeras, na prilazu Kursku, naša PVO je oborila dva ukrajinska drona Striž. Zahvaljujući preciznim akcijama ruske vojske nije bilo žrtava – napisao je na svom Telegram kanalu Starojt, prenosi TAS S.
Poslednji put dron u Kurskoj oblasti je oboren 28. juna, a pre toga je nekoliko bespilotnih letelica oboreno u pograničnim oblastima, saopštio je ranije guverner Belgorodske oblasti Vjačeslav Gladkov.
Na kanalu Telegram je objavljeno da se rano jutros u Belgorodu čuo niz “glasnih zvukova” i da se jedna privatna kuća zapalila.
U objavi guvernera Gladkova se navodi da je troje ljudi poginulo, a četvoro povređeno, kao i da je u toku istraga o ovom smrtonosnom incidentu.
10.46 – Uhapšen ruski hokejaš Fedotov zbog izbegavanja vojnog roka
Ruski hokejaš Ivan Fedotov, pod ugovorom sa jednom ekipom iz američke Nacionalne hokejaške lige (NHL), priveden je u Rusiji zbog optužbi da je izbegao služenje vojnog roka i od tada je smešten u vojnu bolnicu zbog zdravstvenih tegoba, izjavio je njegov advokat ruskoj državnoj novinskoj agenciji.
Fedotov, golman ruskog nacionalnog tima koji je ove godine osvojio srebro na Zimskim olimpijskim igrama u Pekingu, potpisao je u maju početni jednogodišnji ugovor sa Filadelfija Flajersima, prenosi Rojters.
Njegovo pritvaranje se dogodilo nakon 24. februara, kada je počeo ruski napad na Ukrajinu.
Novinski sajt Fontanka.ru objavio je u petak da je 25-godišnjeg hokejaša pritvorila policija Sankt Peterburga po nalogu vojnog tužilaštva.
Njegov advokat Aleksej Ponomarjev rekao je za agenciju RIA da je Fedotov juče odveden u kancelariju za regrutaciju, a zatim u vojnu bolnicu jer se požalio da mu nije dobro.
– Ivan se oseća loše. Koliko sam razumeo, zbog stresa je dobio napad gastritisa i tvrdi da mu se ne pruža puna lekarska pomoć – rekao je advokat Ponomarjev i negirao optužbe da je njegov klijent izbegavao služenje vojnog roka.
10.34 – Putin: Rusija i Belorusija će nastaviti da jačaju veze
Rusija i Belorusija će nastaviti da grade bilateralne veze, unapređuju institucije Saveza država i unapređuju integraciju u Evroaziji, poručio je predsednik Rusije Vladimir Putin u čestitki predsedniku Belorusije Aleksandru Lukašenku povodom beloruskog državnog praznika, Dana nezavisnosti.
– Uspostavljanjem strateškog partnerstva i partnerstva u okviru Saveza, naše zemlje mogu da prevaziđu velike izazove i zaštite svoje interese na globalnoj sceni – napisao je Putin, a preneo TAS S.
– Uveren sam da ćemo zajedničkim radom nastaviti da jačamo konstruktivne bilateralne veze, ojačamo institucije Saveza država i promovišemo evroazijske integracione procese. Naravno, ovo je u najboljem interesu Rusa i Belorusa. Od ključne je važnosti da narodi Rusije i Belorusije danas održavaju i jačaju veze prijateljstva i uzajamne pomoći – naveo je ruski predsednik.
Predsednik Rusije je napomenuo da je 3. jul važan datum ne samo u istoriji Belorusije već i Rusije.
– Naši bratski narodi, boreći se rame uz rame, dali su odlučujući doprinos pobedi nad nacizmom – istakao je Putin.
09.53 – Bez ruskog gasa više nezaposlenih u Austriji
Moguća potpuna obustava isporuke gasa iz Rusije imala bi značajne posledice na tržište rada i povećanje broja nezaposlenih u Austriji, ocenjuje direktor Servisa za zapošljavanje (AMS) Johanes Kopf.
– Iskreno govoreći, ako ne bude bilo isporuke gasa imali bi odmah više stotine hiljada prijavljenih na skraćeno radno vreme – objasnio je Kopf za radio “Oe1”.
Naglasio je da tada treba računati i sa rastućom nezaposlenošću u svi privrednim granama.
– Mnogi ne znaju šta sve zavisi od gasa, od energije, a bez gasa imali bi problem i sa strujom – rekao je Kopf.
On je istakao da je, za razliku od pre dve godine, AMS bolje pripremljen za skraćeno radno vreme, koje je uvedeno tokom korona godina.
– Tada smo u Austriji imali svega 20 ljudi koji su znali šta je skraćeno radno vreme i koji su uspeli da to knjiže. Sada imamo 1.000 ljudi koji znaju kako da rade s tim – obasnio je Kopf.
Rekao je da trenutno sa privrednim rastom od 2,5 odsto u prvom kvartalu ima i na stotine hiljade upražnjenih radnih mesta, a nedostatak osoblja je najvidljiviji u turizmu.
Kopf je preneo da je trenutno 141.000 upražnjenih radnih mesta prijavljeno AMS-u, ali je broj neprijavljenih sigurno veliki.
– Dugo smo imali situaciju da je firma mogla da bira koga će da zaposli, a sada je situacija obrnuta, I zainteresovani za posao mogu postaviti uslove svom budućem poslodavcu – kazao je Kopf.
08.52 – Medvedev: Evropljani su umorni od Ukrajinaca
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev ocenio je da „ljubav“ Evropljana i Ukrajinaca puca, jer su od njih svi već umorni.
– Izgleda da se uzbudljiva ljubavna priča Evropljana i Ukrajinaca završava. Evropljani više ne žele Ukrajince, već su umorni od njih. Besni Poljaci prisetili su se svog pomahnitalog nacionalizma. Glasno podsećaju skoro četiri miliona Ukrajinaca, koji su se smestili u njihovoj zemlji na to da su u Poljskoj – napisao je Medvedev na svom Telegram kanalu. Više o tome klikom OVDE.
07.48 – Rogov: Ukrajinske snage dva puta gađale Melitopolj
Ukrajinske snage su tokom noći dva puta gađale Melitopolj dalekometnim višecevnim bacačima raketa, izjavio je član glavnog saveta državne administracije Zaporoške oblasti Vladimir Rogov.
On je na svom Telegramu napisao da je prvi put na Melitopolj ispaljeno između osam i 10 raketa, a drugi put osam.
Trenutno se utvrđuju informacije o žrtvama granatiranja i stepenu razaranja, prenosi Sputnjik.
Ruska vojska je preuzela kontrolu nad Hersonskom oblašću i azovskim delom Zaporoške oblasti na jugu Ukrajine.
U regionima su formirane civilno-vojne uprave, počeli su da se emituju ruski TV kanali i radio-stanice, obnavljaju se trgovinske veze. Regioni su objavili da planiraju da uđu u sastav Rusije.
07.28 – Lukašenko: U slucaju napada biće gađani centri odlučivanja
Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko zapretio je vojnom odmazdom svakome ko napadne njegovu zemlju jer rastu napetosti oko rata u Ukrajini.
Lukašenko je, govoreći povodom 3. jula, beloruskog Dana nezavisnosti, izjavio da je naredio svojim oružanim snagama da gađaju “centre odlučivanja” zapadnih prestonica u slučaju napada na Belorusiju, poručivši “ne dirajte nas i mi nećemo dirati vas”, prenela je beloruska agencija Belta.
– Ako se samo usudite da napadnete, kao što oni planiraju, na jugu Gomelj ili rafineriju nafte Mozir, aerodrome i uzletišta u Lunjinecu ili Brestu, odgovor će biti momentalan. U jednoj sekundi! Imamo čime da odgovorimo – upozorio je Lukašenko.
On je dodao “da će odgovor biti nedvosmislen”.
07.05 – Maročko: Snage Ukrajine u Lisičansku izgubile borbenu sposobnost
Predstavnik Narodne milicije samoproglašene Luganske narodne republike (LNR) Andrej Maročko izjavio je da su ukrajinske snage u Lisičansku, gradu na istoku Ukrajine, izgubile borbenu sposobnost i kontrolu.
06.15 – Troje poginulih u eksplozijama u ruskom gradu Belgorodu
Najmanje tri osobe danas su poginule, a desetine stambenih zgrada su oštećene u ruskom gradu Belgorodu, saopštio je lokalni guverner, nakon ranijih izveštaja o nekoliko eksplozija u tom gradu koji se nalazi blizu granice sa Ukrajinom.
Najmanje 11 stambenih zgrada je oštećeno i 39 privatnih stambenih objekata, uključujući pet koji su potpuno uništeni, rekao je Vjačeslav Gladkov, guverner Belgorodske oblasti.
Izveštač Rojtersa nije bio u mogućnosti da nezavisno proveri ove izveštaje, a iz Ukrajine nije bilo reakcije na te informacije, dok TAS S prenosi da su u eksplozijama ranjene četiri ocobe.
06.00 – Danas ističe rok za 70 ruskih diplomata da napuste Bugarsku
Danas ističe rok za odlazak 70 ruskih diplomata iz Bugarske.
Odluku o njihovom proterivanju donela je vlada smenjenog premijera Kirila Petkova, zbog, kako je ranije saopšteno, sumnje da su se bavili špijunažom.
Moskva je najavila recipročne mere, a prva je bila zatvaranje ruske Ambasade u Sofiji, preneli su bugarski mediji.
Ovo je rekordan broj ruskih diplomata koji su proterani iz jedne evropske zemlje.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)