Napravio je srpski vaterpolo veliki broj legendi kroz poslednje dve decenije, ali će malo ko biti ikada kao Andrija Prlainović.
Upravo je ovaj “delfin” iz Herceg Novog nedavno u razgovoru za “Mozzart sport” otkrio neke detalje iz svoje karijere, kao i zbog čega je rešio da karijeru nastavi u Marseju.
– Izuzetno sam zadovoljan, imali smo dugu i uspešnu sezonu. Veliki broj utakmica smo odigrali dobro i u Francuskoj smo dominantno došli do trofeja. To se i očekivalo. Primetan je napredak kod svih igrača, naročito kod mlađih u odnosu na početak sezone, i pogotovu u odnosu na trenutak kada je Miloš Šćepanović postao trener, a ja stigao u klub. Ogromna je razlika, dosta su napredovali. Sve ide svojim tokom, nismo još za taj sami vrh, za najbolja četiri. Ali, mislim da više nismo ni tako daleko i pred nama su sezone u kojima ćemo, verujem, uspeti dodatno da se približimo i budemo među četiri najbolja kluba u Ligi šampiona – počeo je Andrija Prlainović razgovor za “Mozzart sport”.
Mnogi su se iznenadili kada je Andrija doneo odluku da se iz Mađarske preseli u francusko prvenstvo, koje je do tada bilo prilično neatraktivno.
– Imao sam ponuda i sa drugih strana tog leta 2020. godine, odabrao sam Marsej, jer sam želeo da napravim promenu, da vidim nešto novo. Marsej i život u Francuskoj sam video kao zanimljivo iskustvo za mene, ali i moju porodicu. To je takođe bila prilika da naučim još jedan jezik i ispalo je dobro. Zadovoljan sam životom, načinom na koji se moja porodica prilagodila u Francuskoj. Deca su u školi, pričaju francuski, i to je već dovoljno da budem srećan i zadovoljan. U klubu se kvalitetno radi, Marsej nudi sve najbolje uslove za sportiste i ne zaostaje za najboljim evropskim klubovima.
Dotakao se i teme novca u vaterpolu, koji ima veoma bitan uticaj na dešavanja u današnjem sportu uopšte što smo videli i po finalistima Lige šampiona.
– Pro Reko i Novi Beograd su dve najjače i najkvalitetnije ekipe na papriru, projekcije pre početka sezone su se obistinile. Ta dva kluba su ubedljivo najviše uložila ove sezone, a opet moglo je da izgleda drugačije. Barseloneta je mogla da pobedi Pro Reka bez problema, s druge strane Olimpijakos se nije našao na Fajnal-ejtu. To je iznenađenje za sve, jer su sjajna ekipa. U polufinalu smo videli da je u duelu Novi Beograd – Breša bilo zanimljivo do poslednjeg sekunda. Koliko god da su bili favoriti i na kraju stigli do finala, lako je moglo da se desi da se u njemu ne nađu, što govori da je Liga šampiona izuzetno interesantna i izjednačena, i da nema garancija da će se neko okititi titulom, ali i naći na Fajnal-ejtu. I to je dobro.
Nezaobilazna tema bio je Prlainovićev period u Crvenoj zvezde sa kojom je ispisao nove stranice srpskog i evropskog vaterpola u zenitu svoje karijere.
– U Zvezdi sam proživeo i lepe i teške trenutke, pamtiću taj period po izuzetno uspešnoj sezoni 2012/2013, ogromnom broju kvalitetnih utakmica i punim tribinama. I na Tašmajdanu, i na Banjici… Ma, gde god da se igralo su bile pune tribine. Danas je to manje slučaj. Sigurno je ta Zvezda mogla da traje mnogo duže, pa i do današnjeg dana. Ta prilika je propuštena. Da je bolje vođena, da su ljudi imali viziju, umeća i znanja da se stvari naprave malo drugačije, i dalje bi Zvezda osvajala trofeje. Ovako smo mi tokom te dve godine osvojili sve što smo mogli da osvojimo, nadmašili smo sva predviđanja i očekivanja. Niko nije ni mogao da pretpostavi kada smo se skupili u avgustu da će ta ekipa toliko trofeja osvojiti. I ne samo to, ta ekipa je postala sinonim za pravu sportsku ekipu. Zainteresovala je sve ljubitelje sporta i vaterpola da je prate.
Dogodine će se navršiti puna decenija otkako su crveno-beli zauzeli mesto u redu besmrtnih.
– Nikad neću zaboraviti to finale sa Kragujevcem. Kažu da je ispred Tašmajdana ostalo preko 1.000 ljudi, to su neke stvari možda i vrednije od podizanja trofeja. To što je ta ekipa uspela da postigne, to nije niko na ovim prostorima. Takva energija koja je stvorena oko Zvezde, u gradu, sećam se i Fajnal-fora na Banjici, to vaterpolo ne pamti. Ostaje žal što je ta energija protraćenja, što je potencijal neiskorišćen, što Zvezda od 2014. nije napravila ništa vredno pomena. A, mogla je. Uvek ostaje taj žal. Uskoro će i deset godina od evropske titule i finala sa Jugom, pa će biti lep povod da se okupimo, popričamo detaljnije o nezaboravnim momentima.
Do titule se došlo u Beogradu u sjajnoj atmosferi, ali trebalo je pobediti najjaču generaciju dubrovačkog Juga verovatno u istoriji.
– Pobedili smo najjaču ekipu Juga u istoriji, tako u Dubrovniku kažu za tu generaciju, da nisu imali bolju. Zbog toga taj uspeh Crvene zvezde dodatno dobija na težini kad se vidi koga smo pobedili u finalu. Ta sećanja, tu emociju niko ne može da nam oduzme. Sa time ćemo živeti i uvek se rado sećati tih trenutaka. To je moja najlepša klupska sezona, najvrednija u svakom smislu, priča je filmska. U januaru je bilo sumorno, igračima je rečeno da mogu da napuste klub zbog loših finansija. A, svi znamo kako se završilo. Ti trenuci su mi najdublje urezani, prepustim se i uživam kada pomislim na te dane – završio je Andrija Prlainović razgovor za “Mozzart sport”.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)