Svima nam se dešava da povremeno zaboravimo neke stvari i jednostavno ne možemo da ih se setimo.
To svakako nije razlog za brigu, pogotovo što zaboravnost nastaje s godinama.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Međutim, ukoliko se to suviše često dešava, postoji opasnost od nastanka demencije.
Demencija je devastirajuća bolest koja najviše pogađa osobe starije životne dobi. Britanski stručnjaci upozoravaju da je uobičajena predrasuda da je demencija bolest rezervisana samo za stariju životnu dob.
Naime, postoje više različitih vrsta demencije, a najpoznatija je Alchjamerova bolest koja obuhvata čak 75 odsto svih slučajeva demencije. Problem je u tome što može biti teško razlikovati prirodno starenje mozga od demencije, naročito kada je bolest u ranoj fazi.
Kejti Pukering, voditelj Informacijske službe Britanske organizacije za istraživanje Alchajmerove bolesti, kaže da je ključna razlika to što simptomi kod osoba s demencijom utiču na njihovo svakondevno funkcionisanje.
Ovo su samo neke od stvari sa kojima se svakodnevno susreću osobe koje boluju od demencije:
1. Poteškoće s koncentracijom
2. Poteškoće s obavljanjem svakodnevnih životnih poslova, poput zabune oko vraćanja novca u prodavnici
3. Otežano praćenje razgobora ili prisećanje određenih reči
4. Zbunjenost oko vremena i mesta
5. Promene raspoloženja
Test
Treba imati na umu da demencija nije samo zaboravnost, već može uticati i na to kako se neko ponaša ili kako govori. Ako se pitate kako da otkrijete da li su vaše blokade pamćenja normalna pojava ili razlog za zabirnutost, rešite ovaj test.
Koristeći primer izgubljenih ključeva od automobila, Kejti je objasnila razliku između osobe s normalnim procesom starenja mozga i osobe s demencijom.
– Uobičajeno je da ponekad odložimo ključeve od auzomobila na neko neuobičajeno mesto, pa nam je potrebno više vremena da ih nađemo. Kako starimo, potrebno nam je duže da se setimo gde smo ih stavili ili se moramo zamisliti i zapitati “Šta sam radio u tom trenutku”, “Gde sam bio”, “Šta mi je odvratilo pažnju?”, “Da li je to bilo kad sam morao izvesti psa napolje?”, i slično, a onda otkrijemo da su ključevi na podu kraj zadnjih vrata automobila. Proces prisećanja je samo malo sporiji s godinama. No, u slučaju demencije osoba se možda uopšte ne može setiti ničega od navedenog, niti šta je radila kad je ušla u kuću. A može se dogoditi i da odloži ključeve negde gde im stvarno uopšte nije mesto. Primera radi, umesto da u frižider stavi mleko, stavi tamo ključeve.
Da li je u pitanju normalno starenje mozga ili Alchajmerova bolest?
Normalan proces starenja:
1. Povremeno donošenje loših odluka
2. Zaboravljeno plaćanje neke režije
3. Zaboravljanje koji je dan i tek naknadno prisećanje
4. Povremeno zaboravljanje neke reči koju želimo da upotrebimo
5. Povremeno zametanje stvari
Alcjahmerova bolest:
1. Učestalo donošenje loših odluka i učestale pogrešne procene
2. Poteškoće u vođenju mesečnih režija i finansija uopšte
3. Zaboravljanje datuma ili doba godine
4. Poteškoće u vođenju razgovora
5. Stavljanje predmeta na neuobičajena mesta
6. Gubljenje stvari i novca
To su samo nekoliko primera jer se demencija može ispoljiti na razne načine. Ponekad obolela osoba neće biti svesna propadanja svojih kognitivnih sposobnosti, već će to primetiti njini najbliži u porodici. Kejti smatra da je ključna karakteristika nekih oblika demencije to da osoba počinje češće činiti greške, ali nije svesna da se to događa. To može postati vrlo teško za osobe koje žive same i nisu svesne da čine mnoge, potencijalno opasne greške po kući.
Kako se demencija razlikuje od starenja?
– Kako starimo, naš mozak se malo smanjuje i to je sasvim normalno. Usporava se naš proces razmišljanja i pamćenja. No, kod Alchajmerove bolesti dolazi do značajnijeg smenjivanja. Vremenom moždane ćelije postaju oštećne zbog nakupljanja toksičnih proteina koji se nazivaju amiloid i tau. To dovodi do prekida u komunikaciji među moždanim ćelijama i uzrokuje simptome koje već povezujemo s Alchajmerovom bolešću, poput gubitka pamćenja, dezorijentacije, problema u komunikaciji i slično – objašnjava Kejti i dodaje da prekid komunikacije među moždanim ćelijama s vremenom dovodi do njihove smrti, pa se volumen mozda smanjuje.
Kada treba da potražite pomoć stručnjaka?
Može biti zastrašujuća sama pomisao da su vaše učestale greške rani znak demencije. Znakovi koji upućuju na to da je vrijeme da porazgovarate o tome sa svojim lekarom su:
1. Stalno postavljanje istih pitanja
2. Gubljenje u poznatom okruženju i u poznatim delovima grada
3. Otežano praćenje uputstava ili recepta
4. Povećana zbunjenost u vezi vremena, ljudi, mesta, datuma
5. Zapuštanje sebe – loša ishrana, nepranje ili rizično ponašanje
Kejti savetuje da čim primetite da nešto nije u redu, porazgovarate sa svojim lekarom. On će vas uputiti na neke pretrage koje mogu isključiti neke druge uzroke. Naime, neke blage simptome nalik demenciji mogu uzrokovati i druge bolesti i stanja, poput poremećaja u radu štitne žlezde, nedostatak vitamina, skrivene infekcije, interakcije s lekovima pa čak i menopauza. Neki krvni testovi i brzi testovi pamćenja mogu pomoći u tome da se odredi koja je priroda vaših simptoma. Ako lekar proceni da je to potrebno, može vas uputiti na dalje pretrage.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)