Mlada Milica Lukić jedne letnje večeri početkom šezdesetih godina prošlog veka, prolazeći pored poslovnice JAT-a na tadašnjem Bulevaru revolucije, zapitala se – kakav je posao i život stjuardesa. Ubrzo je postala jedna od prvih dama koje su radile kao stjuardese u Jugoslaviji, među ostalim putnicima služila je i Tita, a čitav ovaj životni poziv opisala je u autobiografiji “Zapisi s letenja”.
Gostujući u “Beogradskoj hronici”, Milica Lukić je rekla da smatra da se posao stjuardese, koji je zahtevan i ozbiljan – ne ceni dovoljno.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Milica je kao stjuardesa radila neprekidno 30 godina. Promenila je sedam uniformi i bila deo posade nekoliko tipova aviona.
Romansirana autobiografija “Zapisi sa letenja” je dopunjeno izdanje knjige koju je napisala pre 20 godina.
– Osetila sam da nisam sve rekla, i onda sam , u vreme korone, kada drugi nisu znali šta će od sebe, sedela i pisala – rekla je Lukićeva za “RTS” i dodala da “ništa nije prećutala”.
Kaže da se, tek kada je prestala njena karijera, pitala – kako je mogla to da radi.
Za Josip Broza Tita, sa kojim je često letela, kratko je rekla da je bio – jednostavan čovek i da je imao uobičajenu komunikaciju, te da zbog toga, uopšte nije imala tremu kada je sa predsednikom Jugoslavije razgovarala.
Za uspešnu stjuardesu, kaže, najvažnija je veština komunikacije, ali i brzo i ispravno reagovanje u određenim situacijama.
Njen poslednji let bio je na relaciji Los Anđeles – Čikago – Beograd.
– Ja sam mislila da ću teško preživeti taj poslednji službeni let. Otišla sam, niko nije znao. A svako ko bude pročitao ovu knjigu promeniće mišljenje o stjuardesama, kada vidi šta te devojke doživljavaju – i lepo i loše – ispričala je Lukićeva.
BONUS VIDEO
Komentari (0)