Voditeljka Aleksandra Ivanović je već osamnaest godina deo Informativnog programa ružičaste televizije.
Kroz smeh otkriva da joj je drago što je baš u ovoj medijskoj kući dočekala punoletstvo.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Raditi u Informativnom programu je vrlo inspirativno, jer to je posao koji od vas uvek traži više. Tu rutina najmanje dolazi do izražaja jer je jako dinamično i konstantno ste u pokretu. Tako da i ne osetite koliko je godina ustvari prošlo, jer svaki dan, iako je na neki način isti, kao da je novi početak.
– Kada govorimo tako u brojkama, deluje mi baš neverovatno da je već toliko godina prošlo, jer u ovom poslu si uvek nekako mlad. Nisam planirala neko posebno obeležavanje, iako moram priznati, to jeste jedan fin jubilej za mene, rekla je Ivanović u intervuu za Blic.
Sitnice znače sreću
Nedavno je izjavila da i sitnice znače sreću pa objasnila da li žali za nekom sitnicom u životu.
– Sreću može da donese bilo šta pa i sitnice. Ko zna za čim bih sve mogla da žalim ali i ne razmišljam o tome. Radila sam u životu onako kako sam u datom trenutku osećala a ono što mi je najvažnije bilo je sve iz srca. Verovala sam da je to za mene najbolji put. Sada razmišljati o tome da li je nešto trebalo ovako ili onako, prosto nema smisla.
Životni moto joj je: “Bog je u tebi, potrudi se da ga sretneš”.
– Naravno! To kakav je neko čovek, uverena sam, zavisi od toga da li se trudi da, pre svega, u sebi pronađe Boga. To je tako kompleksna stvar ali i najvažnije pitanje u životu. Mi se rodimo i dobijemo od roditelja i društva neko vaspitanje, usmeravanje ali čovek je dužan da sam sebe vaspitava dok je živ, da se koriguje, da napreduje u duhovnom smislu. Svedoci smo i kroz istoriju da su ljudi u kojima ne živi Bog odnosno ljubav, milosrđe, empatija, dobrota, ustvari zveri u ljudskom obliku. Da su čisto zlo. A zlo su jer u njima nema ljubavi, odnosno Boga. Takvi nam nameću ovakav život i zato je toliko nesrećnih, nezadovoljnih, potlačenih, zato je presudno biti čovek u svoj slavi božijoj. “Hodite k meni svi vi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti” (Jevanđelje po Mateju). Hoću reći, svi odgovori su nam dati u Bibliji, čitajmo je!
Kako bismo se radovali da ne znamo šta je tuga
Iako ne skida osmeh sa lica Aleksandra je objasnila i kada joj je bilo najteže.
– Svaki čovek u životu ima i lepe i teške trenutke. Kako bismo se radovali da ne znamo šta je tuga. Čovek mora da nosi svaki teret života koji mu je dat. Ja sam zahvalna na svemu: na divnom detinjstvu, divnim roditeljima, porodici, prijateljima. Hvala Bogu na svemu!
Voditeljka je preživela veliku tragediju. U emotivnoj ispovesti o pilotu Vladimiru Bulatu, sa kojim je bila u ljubavi, a koji je stradao u blizini Zrenjanina.
Vest o njegovoj smrti slomila je urednicu Aleksandru. Šta se dogodilo tog kobnog 18. jula saopštila joj je majka. Posle prvobitnog šoka i potvrde kolege Mladena Mijatovića da u padu aviona “zlin”, koji se srušio nekoliko stotina metara od aerodroma kod Ečke, Aleksandra Ivanović potpuno je zanemela.
“Mama je plačući ponavljala Bulat, Bulat. Tako je zvala Vladu. Prenula me je iz sna, a pošto sam znala da je on sjajan pilot, nije mi palo napamet da je moglo nešto da se desi. Pozvala sam kolegu Mladena koji je izveštavao o dogadaju. Uz komentar da je slika loša, rekao je da će mi se javiti. Kada mi je javio da pilot, nažalost, nije preživeo, zanemela sam”, ispričala je jednom prilikom svoju ispovest.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)