Siniša ima NEOBIČNU kolekciju: Sakuplja ove predmete, a jedan je dobio od čuvenog POLITIČARA (FOTO)

Sinišu Tanića (58) iz malog sela Busilovac kod Paraćina poznaju svi – od poštara, preko radnika na polju, pa do lekara u domu zdravlja, ali ne zato što je učitelj u ovom mestu nego zbog svoje velike ljubavi prema, verovali ili ne, hemijskim olovkama! Više od 6.000 najrazličitijih olovaka krase Sinišinu policu koju je, sa sve led-svetlima, napravio specijalno za svoju kolekciju, a kako kaže za Objektiv, omiljena među njima mu je metalna hemijska olovka koju je dobio od bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.

– Sve hemijske su mi drage, ali volim da istaknem “Dodikovu olovku”, kako sam je nazvao, iako je zapravo nisam dobio od njega, nego od kolege iz njegovog kabineta. Duga je to priča. Svi znaju da sam strastveni kolekcionar hemijskih olovaka, pa je tako moj prijatelj zatražio hemijsku sa Dodikovim imenom, lično za mene. Pored hemijske sa imenom srpskog političara, Siniši je draga i olovka od ministra zdravlja Zlatibora Lončara.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

– Pre tri godine imao sam ozbiljnu operaciju na Kliničkom centru, pa sam na mantilu medicinske sestre video zakačenu hemijsku sa imenom Zlatibora Lončara. Pomislih, mora da je on podelio olovke svojim zaposlenima, pa sam se usudio da joj tražim. Pretpostavljam da je skuplja, ali mi je medicinska sestra olovku dala bez reči.

NAJSKUPLJA OD 10 EVRA

Siniša skuplja hemijske olovke poslednjih deset godina, a na ovu ideju je došao kada jednog dana u kući nije mogao da pronađe olovku kako bi zapisao broj telefona.

– Žena je izvadila iz torbe više od deset hemijskih olovaka, pa sam joj uzeo sve do jedne i zajedno sa mojima koje sam držao u torbi u školi napravio sam mini-kolekciju od pedeset komada. Kasnije, gde god bih otišao, prvo bih rekao: “Imate li neku hemijsku olovku?”, pa tek onda “dobar dan” – priča kroz smeh naš sagovornik.

Celo selo, a i šire, znalo je da Siniša sakuplja hemijske olovke bilo da su nove, bilo da su pokvarene. Bitno je samo, kako nam kaže, da nisu polomljene.

– Pre nego što je uvrstim u moju kolekciju, svaku hemijsku otvorim, zamenim minu, pregledam da li joj još nešto fali… Nemam skupih olovaka, uglavnom su sve plastične, jeftinije, mada imam i onih od deset evra.

SVAKI POKLON – HEMIJSKA

Kada mu je rođendan, Sinišini đaci vrlo dobro znaju šta da kupe svom učitelju.

– To je postala tradicija. Svake godine dobijem hemijsku olovku ili penkalo, a ovog 4. februara su me iznenadili i kaišem. Zaista nisam očekivao. Mi čak i razmenjujemo hemijske. Ako oni imaju neku koju ja nemam, daju mi. Isto i ja njima. Siniša priznaje da, kada ode u goste, pa čak i u Dom zdravlja na pregled, prvo pogleda oko sebe da li negde ima neka hemijska olovka.

– Video sam u ormaru kod naše medicinske sestre dve kutije pune olovaka, pa sam se ponudio da joj popravim i da ih podelimo. Međutim, uzela je samo tri komada, meni je sve dala. Zaista mi svi donose hemijske. Ne samo iz Srbije nego iz čitave Evrope. Tako sam dobio olovku sa turnira Australijan open od komšije koji je zamolio dečaka koji je skupljao loptice da uzme jednu za mene. Pre dva meseca mi je stigao paket iz Švajcarske, dobio sam oko sto hemijskih olovaka. Imam jednu iz Sankt Peterburga, pa iz Londona, Engleske, Italije, Francuske… Eto, nemam samo olovku iz Afrike. Imam čak olovke iz 1977. godine, pozlaćene… Mnogi mi poklanjaju i šalju poštom, a moje je samo da platim poštarinu. Niko ne želi pare.

Siniša je svoje hemijske spakovao na policu po obliku i bojama, a za sada nema nijednog duplikata.

Piše: Sanja Radovanović

OVU I DRUGE AKTUELNE PRIČE MOŽETE DA PROČITATE U ŠTAMPANOM IZDANJU ZA 18. FEBRUAR

BONUS VIDEO: