Danas se obeležava Nacionalni dan bez duvanskog dima, čime se ističe poseban značaj života bez cigareta.
Rizik konzumiranja cigareta po zdravlje je veliki i može da dovede do brojnih zdravstvenih tegoba.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Pušenje je veoma štetna aktivnost jer dolazi do oslobađanja hiljade hemikalija u telo, a rezultat je ne samo oštećenje pluća, nego i drugih organa. Bez obzira na količinu popušenih cigareta i na dužinu pušenja, nakon prestanka pušenja u telu uvek mogu da nastanu pozitivni uticaji, pa nikada nije kasno da se oslobodite ove loše navike.
Uticaj konzumiranja cigareta na zdravlje
Dim cigarete sadrži oko 4.000 različitih hemikalija koje mogu da oštete tkivo ljudskog organizma i da utiču na imunološki sistem. Pušač je prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije svako ko popuši barem jednu cigaretu dnevno.
Većina pušača prvi cigaretu zapalilo je tokom adolescencije i u ranom odraslom dobu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Srbiji puši više od 2,8 miliona ljudi.
Konzumiranjem cigareta povećava se količina enzima koji razaraju elastično plućno tkivo. Tako pluća pušača postaju nezaštićena, a što pušenje duže traje, to je dim cigarete štetniji, a imunološki odgovor sve slabiji. Kod pušača je češći hronični bronhitis koji je praćen kašljem, iskašljavanjem, otežanim disanjem zbog suženja bronhija, kao i trajni i nepovratni gubitak plućne funkcije s posledicama na ceo organizam.
Pasivno pušenje, odnosno udisanje duvanskog dima u prostoru u kojem se puši takođe nosi povećan rizik za srčane bolesti, a kod dece povećani rizik za infekcije pluća, hronični bronhitis i poremećaj razvoja pluća.
Strategija prestanka pušenja
Za prevenciju pušenja potrebno je delovati već od dečijeg doba. Od ključnog znaćaja je informisati mlade o štetnosti pušenja, ali i njihove roditelje, jer posebno zabrinjava podatak da je sve veći procenat dece koja redovno konzumiraju cigarete, a porast je posebno zabeležen kod devojčica.
Nikada nije kasno da pušače podsetite da uvek mogu da se reše cigareta. Stoga je i Svetska zdravstvena organizacija objavila strategiju odvikavanja od pušenja, a zove se “5A” (pitaj, posavetuj, proceni, pomozi, prati).
Deset saveta za sampomoć kod prestanka pušenja
1. Napravite plan za prestanak pušenja.
2. Mislite pozitivno i uverite sebe da vi to možete.
3. Prepoznajte situacije u kojima žudite za cigaretom, pa ih izbegavajte.
4. Razmislite o ishrani (poznato je da nakon nekih namirnica potreba za cigaretama postaje veća).
5. Promenite piće nakon kojeg vam odgovara cigareta (na primer, uz kafu).
6. Osigurajte podršku okoline za prestanak pušenja, porodice i prijatelja.
7. Pokrenite se – dokazano je da čak i pet minuta vežbanja smanjuje žudnju za cigaretom.
8. Nemojte da zavidite pušačima.
9. Napravite listu razloga za prekid pušenja.
10. Koristite terapiju koja udvostručuje šanse za uspeh (žvakaće gume, flasteri, pastile, tablete ispod jezika, inhalatori).
Šta se dešava u vašem organizmu kada ostavite cigarete?
20 minuta nakon popušene poslednje cigarete krvni pritisak i puls se vraćaju na niže vrednosti.
8 sati nakon prestanka pušenja nivo ugljen monoksida vraća se u normalu, što povećava nivo kiseonika u krvi.
24 sata nakon poslednje cigarte već polako se smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara, a to se dešava zato što se vene šire, pa se povećava protok krvi u svim organima.
48 sati posle vraćaju se osećaj ukusa i mirisa, ali se oporavljaju i ostali nervni završeci.
72 sata kasnije počinjete lakše da dišete, prvenstveno zbog poboljšanja rada resica na disajnim putevima, lakše izbacujete sekret i povećava se plućni kapacitet.
Nedelju dana nako prestanka pušenja je prekretnica u smislu oporavka zdravlja, ali i u smislu uspešnosti odvikavanja od pušenja: pušači koji uspešno prebrode prvu nedelju imaju devet puta veću šansu da se uspešno reše cigareta.
Dve nedelje nakon poslednje cigarete dešava se dalji oporavak plućne funkcije što dovodi do lakšeg disanja, a tada se vraća i fizička snaga.
Jedan mesec nakon poslednje cigarete nastupa dalji oporava fizičke snage celog organizma i oporavak plućne funkcije, smanjuje se stvaranje sluzi u bronhijama, te je smanjena mogućnost za bakterijske infekcije.
Tri meseca nakon poslednje cigarete poboljšava se plodnost kod žena, te kod trudnica se smanjuje rizik od prevremenog porođaja.
Šest meseci kasnije bitno se smanjuje kašalj i iskašljavanje, a nastaje i psihički oporavak, te bolja tolerancija stresa.
Godinu dana kasnije vidljiv je bitan oporavak plućne funkcije, te je sada vidljiva i značajna finansijska korist.
Tri godine nakon poslednje cigarete rizik od srčanog udara izjednačava sa sa nepušačima.
Petnaest godina kasnije rizik od srčanog i moždanog udara je na nivou nepušača.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)