Nakon SILOVANJA na filmu, glumici se srušio svet: Marija pokušala da se ubije, pa umrla na TRAGIČAN način

Kada se pojavio snimak TV intervjua Bernarda Bertolučija iz 2013. u kojem je priznao da je ozloglašenu scenu silovanja u filmu “Poslednji tango u Parizu” snimio bez pristanka glumice Marije Šnajder, javnost se prisetila tragičnog života tada 19-godišnje devojke, koja se našla na samodestruktivnom putu krcatom drogama, komplikovanim romansama i pokušajima samoubistva.

Nazvan opscenim i zabranjen u nekim zemljama, Bertolučijev film iz 1972. priča je o požudi između starijeg muškarca (Marlon Brando) i mlađe žene (Šnajderove) koji se sastaju radi anonimnog seksa. U spornoj sceni 48-godišnji Brando analno siluje 19-godišnju Mariju, koristeći puter umesto lubrikanta. Glumica je i sama u intervjuu za “Dejli mejl” izjavila da je scena snimljena bez njenog prethodnog odobrenja, što je potvrdio i Bertoluči šest godina kasnije, uz obrazloženje:

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

– Hteo sam da Marija ne glumi poniženje i bes, već da se zaista tako oseća. Hteo sam da reaguje kao devojka, ne kao glumica. Zbog toga me je mrzela do kraja života. Osećam krivicu, ali se ne kajem – izjavio je Bertoluči (76).

Marija je ispričala da se osećala poniženo i “kao da su me i Marlon i Bernardo silovali”.

– Iako to što je Marlon radio nije bilo stvarno, moje suze su bile prave – istakla je.

Uprkos skandaloznom sadržaju, film je doneo nominacije za Oskara Brandu i Bertolučiju, a Mariju Šnajder katapultirao među zvezde. Međutim, ona nije umela da se nosi ni sa slavom ni sa repovima koji su se vukli posle “Tanga”.

– Ljudi su mislili da sam ista kao devojka koju sam glumila, ali to nisam bila ja. Bila sam tužna jer su me tretirali kao seks simbol. Htela sam da me cene kao glumicu i čitav taj skandal u vezi sa filmom i kasnije reakcije učinile su me pomalo ludom i doživela sam nervni slom. Onda sam se okrenula drogama: trava, pa kokain, LSD i heroin. Bilo je to bekstvo iz realnosti. Pokušala sam i da se ubijem nekoliko puta, ali sam nekako preživela. Imala sam sreće. Upoznala sam nekog 1980. ko mi je pomogao da prestanem. Tu osobu zovem mojim anđelom čuvarom – ispričala je Marija.

Iako nije htela da otkrije pol osobe, mediji su pretpostavili da je reč o ženi, budući da je Šnajderova još 1974. priznala da je biseksualka. Nikada se nije udavala niti je imala decu, a često je pričala da ne veruje muškarcima.

Marija je rođena 1952. u Parizu kao plod veze francuskog glumca Danijela Želena i 17-godišnje Rumunke Mari-Kristine Šnajder, radnice u jednoj knjižari. Danijel je u vreme afere bio u braku i nikada nije priznao Mariju kao svoje dete. Marija je odrastala na granici Francuske i Nemačke i nakon svađe sa majkom, sa 15 godina je pobegla od kuće. Doselila se u Pariz gde je jedva sastavljala kraj s krajem kao statista i model. Pod svoje okrilje uzela ju je Brižit Bardo, užasnuta da je Želenova ćerka prepuštena sama sebi.

– Čak i pre mojih iskustava na snimanju “Tanga” bilo mi je teško da verujem muškarcima. Oca sam upoznala kada sam imala 15 godina i svi moji uzori u životu su bile žene – objasnila je Marija, koja kasnje nije održavala kontakt sa ocem.

Tri godine posle “Tanga” snimila je film “Zanimanje: reporter” sa Džekom Nikolsonom u režiji Mikelanđela Antonionija, ali retko su joj nudili dobre uloge. Nekako je za to delom krivila Bertolučija.

– Nisam mu oprostila zbog načina na koji se odnosio prema meni i kada smo se sreli u Tokiju 1990. ignorisala sam ga. Osim toga, Marlon i on su zaradili bogatstvo od tog filma, a ja samo 2.500 funti – napomenula je glumica. Ona je priznala da je film odgledala 2007, tri godine posle Marlonove smrti, i da ga smatra za kič, premda je zadovoljna kako ga je odigrala.

Uprkos užasnom iskustvu sa snimanja i posledicama koje je zbog toga trpela maltene do kraja života, Marija je bila vesela i duhovita osoba.

Preminula je od raka 3. februara 2011. u 59. godini.

BONUS VIDEO: