Bruno Kal veruje da odluka “nije doneta”, dok Džo Bajden upozorava Ukrajinu da bi Rusija mogla da izvrši invaziju u februaru.
Rusija još nije odlučila da li da napadne Ukrajinu, ali je spremna da to učini, rekao je šef nemačke spoljne obaveštajne službe, usred rastućih tenzija oko gomilanja ruskih trupa na granici. “Verujem da odluka o napadu još nije doneta i da će Rusija reagovati samo ako bude napadnuta”, rekao je Bruno Kal za Rojters.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Njegova procena usledila je nakon što je američki predsednik Džo Bajden rekao svom ukrajinskom kolegi Volodimiru Zelenskom u četvrtak da postoji “izrazita mogućnost da bi Rusi mogli da napadnu Ukrajinu u februaru”.
Tenzije su eskalirale pošto se više od 100.000 ruskih vojnika okupilo na granici sa Ukrajinom. Rusija je u petak ponovo odbacila tvrdnje da traži sukob.
– Ako zavisi od Rusije, onda neće biti rata. Ne želimo ratove. Ali takođe nećemo dozvoliti da se naši interesi grubo gaze i ignorišu – rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ruskim radio stanicama.
Lavrov je u četvrtak rekao da SAD i NATO nisu pružili “nikakve pozitivne reakcije“ na zahteve Kremlja da da se zaustavi širenje NATO ka istoku.
Rusija je obećala da će se sastati sa visokim zvaničnicima Ukrajine, Nemačke i Francuske u Berlinu u februaru, održavajući u životu krhke nade u diplomatsko rešenje.
Francuski predsednik Emanuel Makron razgovarao je danas sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom o evropskoj bezbednosti i eskalaciji krize.
Dvojica lidera saglasili su se o potrebi “deeskalacije” situacije.
Ukraine : Macron et Poutine d'accord sur "la nécessité d'une désescalade" (Elysée) #AFP pic.twitter.com/1dfFlYkoYX
— Agence France-Presse (@afpfr) January 28, 2022
Francuski predsednik je dugo pozivao na dijalog sa Rusijom, ponekad ljuteći druge zemlje članice EU koje su preferirale distanciran pristup.
Podele u EU izbile su na površinu nakon što je letonski ministar odbrane Artis Pabriks otvoreno kritikovao nemačku vladu zbog, kako je rekao, “nemoralnog” odbijanja da dozvoli Estoniji da isporučuje oružje nemačkog porekla u Ukrajinu.
Njegovi komentari izazvali su oštre kritike od strane veterana nemačkih Zelenih, poslanika u Evropskom parlamentu Rajnharda Butikofera. “Tako treba, Letonija! Pretvorimo NATO i EU u kružni streljački vod. To će Putina i Sija naučiti lekciju. Jel tako?” napisao je na Tviteru.
That's the way to go, Latvia! Let's turn NATO and the EU into a circular firing squad. That will teach Putin and Xi a lesson. Right? "Latvia slams Germany’s ‘immoral’ relationship with Russia and China" https://t.co/r6JPa6zujk via @FT (sarcasm tweet) By the way: What was 16+1?
— Reinhard Bütikofer (@bueti) January 28, 2022
Nemačka je isključila mogućnost slanja oružja, pozivajući se na sopstvenu prošlost, što je stav koji je u četvrtak podržala ministarka spoljnih poslova i kopredsednica Zelenih, Analena Berbok.
Dok su zapadne prestonice sve više uznemirene zbog mogućnosti rata, ukrajinska vlada pokušava da umanji pretnju. Ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov rekao je u petak da je ukupan broj ruskih vojnika u blizini granice oko 130.000, što je broj koji se može uporediti sa vojnom snagom Moskve u proleće 2021. godine, kada je na kraju povukla svoje snage nakon masivnih vojnih vežbi.
– Nismo primetili nikakve događaje ili akcije vojnog karaktera koji bi se značajno razlikovali od onoga što se dešavalo prošlog proleća – izuzev raspoređivanja u Belorusiji, rekao je Reznikov.
Ukrajina je i dalje upletena u rat sa separatistima koje podržava Rusija na istoku zemlje koji je odneo 14.000 života.
BONUS VIDEO:
Izvor: Kurir
Komentari (1)
Vrzino kolo, samo ovo nije YU 91