Med je verovatno poslednja namirnica iz kuće, za koju ćete proveravati rok trajanja.
Uobičajeno je mišljenje da ako je dobar, med ne može da se pokvari.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Međutim, stručnjaci navode da vremenom med može da izgubi ukus, pa čak i da se pokvari.
– Ljudi uvek kažu da je med jedina hrana koja traje zauvek – kaže Marina Marčeze, i koautorka knjige “Honey for Dummies”.
Stvarnost je, kako kaže, malo složenija. Ali, ako se pravilno čuva, med može da traje veoma dugo.
– Ipak, med nije kao vino koje s godinama postaje bolje – napominje ona.
Da li se med kvari?
Bez obzira da li se radi o sirovom ili termički obrađenom medu, ako se med čuva u posudi s poklopcem i ako u njega nije dodavana voda (bilo ljudskom rukom ili iz vlage u vazduhu), on se neće pokvariti.
Med je sastavljen od oko 80 odsto šećera (mešavine fruktoze i glukoze) i 17 odsto vode. Preostalih 3 odsto je mešavina vitamina, minerala, enzima, polena i kombinacija ukusa.
Zahvaljujući niskom sadržaju vode, med se neće pokvariti u tradicionalnom smislu, što znači da u tegli meda neće rasti plesan ili opasne bakterije. Čak i ako se pravilno čuva, njegova aroma i ukus s godinama mogu da počnu da blede, ali ako niste profesionalni “probač” meda, možda to nećete ni primetiti.
Kako pravilno da čuvate med?
Pazite da poklopac bude dobro zatvoren i ostavite med na sobnoj temperaturi. Imajte na umu temperaturne razlike koje mogu da podstaknu proces kristalizacije.
Iako se med teško kvari, to ipak nije nemoguće. Ako se med čuvao bez poklopca ili mu se dodavala voda, moguće je da med fermentira ili da se u njemu stvori plesan. Ako u njemu vidite mehuriće ili buđ, bacite ga.
Šta da uradite ako se med stvrdne?
Ne brinite ako je med iznenada prešao iz tečnog u čvrsto stanje. Med može da razvije sitne kristale i da dobije tamniju boju. Ali, to ne znači da nešto nije u redu s njim, to je samo kristalizacija.
Međutim, brzina kristalizacije zdravog meda zavisi od vrste meda. Iako se med sastoji od mešavine šećera (posebno glukoze i fruktoze) i vode, tačan odnos varira u zavisnosti od vrste meda. Kristalizacija se događa kada se glukoza (koja se manje razlaže u vodi od fruktoze) lepi na tragove polena u medu, koji počinju da se odvajaju od vode.
Što je više glukoze u medu, on će brže kristalizovati. Ako tražite sirovi med koji se neće brzo kristalizovati, Marčeze savetuje da kupite med od kiselog drveta, običnog bagrema i akacije. Ovo su vrste meda s više fruktoze, što znači da se sporije kristalizuju.
Većina vrsta meda iz prodavnice je i toplotno obrađena i filtrirana kako bi se uklonio polen, što znači da će takođe sporije kristalizovati.
Nema ništa loše u kristalizovanom medu, ali ako vam tekstura smeta, teglu možete da stavite u posudu s toplom vodom ili da je jednostavno staviti u mikrotalasnu na laganu temperaturu kako biste mu vratili mekšu teksturu.
BONUS VIDEO:
Izvor: Objektiv.rs, 24sata.hr
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)