Cene na našim planinama kao da prate visinu snežnog pokrivača, pa kako je sneg veći, tako skaču i cifre u meniju. Sve više građana Srbije priča o visokim cehovima kafića ili restorana na srpskim planinama.
Tako su gosti istakli da su u jednom kafiću popili čaj, odnosno “toplu vodu” s dodatkom, po paprenoj ceni.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Na Kopaoniku šoljica ovog napitka košta 330 dinara, dok je na Zlatiboru potrebno izdvojiti nešto malo manje, odnosno 300 dinara.
– Ako nemaš za čaj u kafani, sedi kući i kuliraj – komentar je jednog sugrađanina koji je platio taj ceh.
Pojedine sume su basnoslovne, pa vas čaša soka može koštati i 450 dinara, kafe 350, a mineralne vode neverovatnih 590 dinara.
Za one kojima, dok su na stazi, treba neko malo jače piće, i cena je nešto “vrelija“. Tako za pivo treba izdvojiti 390 dinara, za kuvano vino 370 dinara, viljamovku 450 dinara, pelinkovac 470, a za votku i 990 dinara.
Negde početkom ski sezone analizirane su cene u jednom lokalu koji posebno vole aktivni skijaši, i zaključak je da ćete nekoliko pića uglavnom platiti kao čitav ručak za tri, četiri osobe u određenim restoranima u Beogradu – koji takođe drži jake cene.
Gotova jela prelaze cifru od 800 dinara, dok je pasulj sa rebrima skoro 900, a prebranac sa kobasicom maltene 1.000 dinara. Porcija jagnjetine ispod sača je 1.800, dok je teletina nešto povoljnija. Komad gibanice je 370, a kiselo mleko 250 dinara.
Kada je reč o jelima sa roštilja, osim popularnih ćevapa (s kajmakom ili bez njega), i pljeskavica od 250 grama ima sličnu cenu – 1.100 dinara. Dimljena vešalica je oko 1.300, a domaća kobasica čak 1.400 dinara (250 grama mesa).
S druge strane, Beograđanka M. K. (50) kaže kako je upravo na Kopaoniku nedavno tri pića platila 1.000 dinara.
– Ovde nas četvoro odraslih ode na ručak, poručimo miks roštilja, uz pomfrit, lepinje, salate i pića, i sve skupa nas košta 3.000 dinara. Restoran pritom divan, hrana vrhunska – dodaje.
Da li vlasnici kafića imaju na to pravo?
Kako je ranije rekao sagovornik pri resornom ministarstvu, vlasnik na to ima pravo. Preciznije, može da odredi cenu i 1.000 dinara za kriglu piva, ukoliko za to postoji interes, odnosno isplativost i potražnja.
– Prema Zakonu imaju pravo da formiraju cenu prema sopstvenom nahođenju – naveo je.
To nije nepoznanica jer kafedžije alkoholne napitke, sokove i vodu prodaju od pet do deset puta odnosno 500 do 1.000 odsto većoj ceni od nabavne, i tako sebi prave profit. Država se uglavnom ne meša da ne bi narušila slobodu tržišta i slobodno formiranje cena. Ali ukoliko bi bila reč o osnovnim namirnicama na primer, ili ako bi skok cena bio drastičan može iste da ograniči pod određenim uslovima.
Svaki potrošač, s druge strane, ima pravo izbora, može da uđe u kafić, pogleda cenovnik i sam odluči da li mu je prihvatljivo tu da sedne i popije piće. Cene mogu tako da se drastično razlikuju od kafića do kafića, a činjenica je da ih pomeraju sezonski.
– Srbija je slobodno tržište za formiranje cena, tako da ugostitelji nisu limitirani, i imaju slobodu da sami regulišu cene – navodi pravni savetnik za prava potrošača Marko Dragić.
BONUS VIDEO:
Izvor: Telegraf Biznis
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)