Đaci u Srbiji sve više koriste SKRAĆENICE, to ih vraća na nivo od 3 GODINE: Iznenadiće vas značenje nekih

Učenici na društvenim mrežama sve češće koriste novkovanice a kad stave tačku poručuju da su se naljutili. Stručnjaci kažu da ovakav situacioni govor pogubno utiče na njihovo usmeno i pismeno izražavanje

“Šta r”, “nzm”, “nmg”, “dbr”, “msm”, “hvl”, “dvjk” su samo neke od skraćenica koje osnovci i srednjoškolci upotrebljavaju u porukama na društvenim mrežama. Roditelji su šokirani time što njihova deca ne koriste tačku tokom pisanja poruka jer ukoliko stave tačku to za njih znači da su se naljutili i završavaju komunikaciju. Stručnjaci upozoravaju da taj njihov razgovor u skraćenicama ozbiljno utiče na njihovo pismeno i usmeno izražavanje, te da čak predstavlja vraćanje na treću godinu razvoja!

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Društvene mreže i aplikacije za četovanje promovisale su sažetije rečenice, koje nemaju mnogo opisa i detalja, a značenje tih skraćenih reči je poznato samo mlađim generacijama. Starijima je potrebna pomoć mlađeg tumača kako bi shvatili značenje poruke koje napiše dete. Skraćene reči nisu jedina crta koja oslikava internet govor naše dece, oni su čak i taj pisani govor zamenili emotikonima (smajlijima) koji pokazuju osećanja ili trenutnu reakciju i stanje onoga koji piše. U te svrhe bismo mogli da kažemo i da koriste znakove interpunkcije, odnosno tačku. Iako je tačka na kraju rečenice označava završetak misli, kraj rečenice i pad intonacije u govoru, danas ona za decu ima sasvim drugo značenje.

Školski priholog Branka Tišma kaže da ta vrsta i način komunikacije među decom na internetu u velikoj meri utiče na njihov razvoj misli i način izražavanja.

– Takve sms poruke nisu dobre za razvoj i oblikovanje misli i iskazivanje istih kroz rečenice koje imaju početak i kraj sa pauzama, zapetom i tačkom. Koristeći takve skraćenice deca počinju da razmišljaju u skraćenicama i samim tim gube komponente misaonog procesa. Reči plako počinju da se gube iz upotrebe – kaže Tišma i dodaje:

– Deca se polako vraćaju na situacioni govor koji je karakterističan za treću godinu razvoja. Oni se time polako vraćaju na znakovni jezik što veoma utiče na njihove pismene zadatke, jer učenici imaju problem da iskažu misli. Ona navodi i da je deci lakše da u četovanju “lupe” smajlić nego da razgovaraju i pišu reči onako kako se pišu.

– Što se tiče pismenosti i neupotrebljavanja tačke kao znaka interpunkcije primetno je da su njihovi pismeni zadaci i sastavi siromašniji i sve kraći pa i često bez ovog interpunkcijskog znaka. Oni smatraju da stavljanjem tačke iskazuju svoje nezadovoljstvo temom. Toliko su im kratki pismeni zadaci iz srpskog jezika da jedva napišu jednu stranu – objasnila je Tišma.

Ovo potvrđuju i mnogi nastavnici srpskog jezika i književnosti koji kažu da je jezički fond kod dece u školskom uzrastu u najboljem slučaju između 500 i 1.000 reči.

Uticaj engleskog: Žargon na vrhuncu

Stručnjaci upozoravaju da poslednjih godina žargon srpskog jezika dostiže svoj vrhunac i da u njega ulaze nove reči najčešće iz računarskog i engleskog jezika. Nove kovanice su i “po difoltu”, “selfi”, “suportovanje”, “btw”… Oni navode i da đaci trenutno najviše koriste kompjuterske skraćenice lol, wtf, omg, pa nekad deluje kao i da se dva tinejdžera iz različitih gradova često ne razumeju.

Nove skraćenice

Šta r – Šta radiš

Msm – mislim

Dbr – dobro

Nmg – ne mogu

Nzm – ne znam

Znm – znam

Lkn – laku noć

Tlk – toliko

Neš – nešto

Grd – grad

Dvjk – devojka

Včrs – večeras

Hvl – hvala

BONUS VIDEO: 

Možda vas zanima

Vučić razgovarao sa Sisijem: “Obavestio sam ga o aktuelnim izazovima sa kojima se suočava Srbija”

Prvi dečji bazar u Jakovu: Radost za mališane uz “Bazar – pazar” i predstavu “Uskrs u malom kraljevstvu”

Svaki treći učenik učestvuje u tuči barem jednom godišnje, digitalno zlostavljanje u porastu

Deca i odrasli od septembra neće morati u inostranstvo na zračenje celog tela



Izvor: Kurir