Neustrašivi Beograđani Igor Mandarić, auto-mehaničar, i Milan Pajić, radio-amater, kao i braća Branko i Darko Janjić iz Valjeva, inače inženjeri i lovci, pripadnici Gorske službe spasavanja (GSS) najveći su heroji snežne oluje koja je ovog meseca zadesila Srbiju. Oni su se pod punom opremom uhvatili u borbu sa ogromnim smetovima i izašli su kao pobednici, spasivši 17 zavejanih osoba na planini Maljen. Ovaj podvig još je veći ako se zna da je on izveden pešice. Avanturisti, ljubitelji vožnje po planinskim predelima, čak 40 sati su bili „odsečeni” od sveta, a nakon što su jedva uspeli da pozovu GSS da dođe do njih, ekipa hrabrih mladića krenula je u akciju.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
KROZ POTOKE I OBRONKE
Igor Mandarić navodi da je u spasašvanje sa svojim timom krenuo u pet ujutru iz Beograda.
– Došli smo u Gornji Lajkovac jer je odatle bilo najbliže doći pešice do njih, a pre toga smo detaljno na GPS uređaju ucrtali rutu. Išli smo kolima koliko smo mogli da se probijemo, a dalje krenuli pešice. Prva dva kilometra sneg je bio oko 60 centimetara kroz potoke i obronke planine i to smo savladali relativno brzo, čak smo u jednom delu gde je bila reka “prenosili” jedan drugog zbog duboke vode – započinje priču Mandarić. Kako kaže, drugi deo puta bio je mnogo teži, sa velikim visinskim usponima i snegom koji je bio i iznad kukova!
– Pratili smo sve vreme GPS da se ne bismo izgubili u gustoj šumi i pravili pauze na svakih 300 metara zbog ogromnih snežnih nanosa. Zahvaljujući Branku i Darku, koji delimično znaju te delove planine zbog lova u tim krajevima, skraćivali smo put koliko smo mogli. Nosili smo u rančevima oko 12 kilograma hrane i oko 15 litara vode. Zadnjih 200 metara bilo je najteže zbog dubokog snega i uspona pod uglom od, po mojoj proceni, 70 stepeni – ističe sagovornik Rine.
PROKRČILI PUT MAŠINAMA
Po njegovim rečima, kad su izašli na vrh, oko 13.30 izbili su tačno na traženu kuću, u kojoj su boravili zavejani ljudi.
– Dobili smo gromoglasni aplauz svih 17 ljudi koji su bili gore zavejani. Da vam kažem, veću sreću u životu ni ja ni moje kolege nikada nismo doživeli. Prvi osećaj je bio:
– Ej, pa zamisli, vidimo ih žive i zdrave. Kakva radost. Svi zavejani bili su pribrani i dobro su se “izborili” sa hranom koju su imali – nastavlja Mandarić. Kako objašnjava, oni su u prošlu subotu uveče ostali zarobljeni zbog kvara na dva vozila u neverovatnim smetovima i prvu noć su proveli u kolima, a tek drugu u kući.
– Ubrzo posle našeg dolaska stigla je i mašina, koja je probila put do asfaltnog puta. Na kraju, svi smo srećni i zadovoljni – kaže on. Upitan kako se osećao u tim trenucima, kaže, normalno i uobičajeno, i dodaje da je samo radio ono što mu ljudskost i humanost nalažu: pomoć drugome kad je u nevolji.
– Mislim da svi treba da se zapitamo šta i kad i koliko možemo nekome pomoći. Ne možemo samo da sedimo i čekamo. Ovo su bile nepredvidive situacije, neočekivane za sve. Takve snežne lavine nisu baš svakodnevna stvar – zaključio je Mandarić
PIŠE: NIKOLINA MARIĆ
OVU I OSTALE AKTUELNE PRIČE PROČITAJTE U DANAŠNJEM ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA.
Komentari (0)