Ako se probudite sa glavoboljom posle večeri na kojoj ste popili nekoliko piva, znači da je napitak bio lošeg kvaliteta. Tačnije, pili ste pivo koje sadrži više drugih sastojaka, najčešće kukuruznih krupica ili pšenice, a manje ječma, koji je njegov glavni sastojak.
Kako znati koje je pivo dobrog, a koje lošijeg kvaliteta, teško je utvrditi, jer najčešće na dekleracijama ne piše pravi procenat surogata, odnosno raznih žitarica, trava, aroma koji može da dostiže maksimalno 20 odsto. U praksi je kod mnogih velikih industrijskih proizviđača procenat kukuruznih krupica, pšenice znatno veći.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Pravilnik nije precizan
‒ Pravilnik o čistoći piva nije dobro uređen, morate da budete naučnik da biste ga rastumačili, a sam Zakon o pivu je prilično kratak i škrt. Da bi se stanje popravilo, potrebno je poraditi na pomenutom pravilniku tako da on bude svima jasan, ali i na redovnoj kontroli robe ‒ kaže Goran Papović, zastupnik Instituta za kontrolu kvaliteta piva i vina i predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača.
On ističe da finansijskih sredstava za ozbiljne analize kvaliteta piva i nema, te da bi eventualno u budućnosti Institut za kvalitet vina i piva mogao da sprovede tako nešto.
‒ Do tada će postojati sumnja u vrste i količine surogata i aroma koje se dodaju pivu – od kukuruza, preko raznih trava do aroma čokolade, banane, svačeg tu ima… Tražili smo da maksimalni procenat surogata bude 20 odsto, a pojedina istraživanja prethodnih godina pokazala su da je njihovo prisustvo u nekim slučajevima bilo 50 odsto, pa i više od tog procenta ‒ kaže Papović.
Plantaže hmelja nemamo
Ranije „drug nikad nije smeo da omane”, danas se dešava da potrošači ne znaju ni ko je vlasnik pivare, da li različito etiketirane flaše zaista nose u sebi i različita piva ili se radi o istom proizvodu, samo drukčije upakovanom.
‒ Tu je i pitanje hmelja, koji je jedan od glavnih aroma piva, a čije plantaže praktično nemamo ‒ poručuje Papović.
On zaključuje da je tržište nedovoljno edukovano, te da za njega posebnu nepoznanicu predstavlja zanatska proizvodnja piva – takozvane kraft pivare.
– Ova piva postala su popularna u poslednje vreme, ali postavlja se pitanje da li je dobar kvalitet zaista ono što doprinosi njihovoj popularizaciji ili je sve samo dobar marketing ‒ pita se Goran Papović.
Pivo ima dobra svojstva ako se koristi u malim količinama, pre svega zbog B vitamina, ali s druge strane, može i da naškodi. Ako ima više kukuruzne krupice, na primer, može da dođe do debljanja, a ako se pije više od tri puta nedeljno, utiče i na smanjenje plodnosti kod muškaraca.
Više od tri čaše šteti
‒ Muškarci koji popiju više od tri čaše piva nedeljno imaju veće šanse za neplodnost. Naravno da je kvalitet ovog pića važan i da sastojci i te kako utiču na zdravlje. Tako da se sa unosom veće količine piva, a pogotovo lošijeg kvaliteta, stvara manje spermatozoida, sužavaju se testisi i luči se manje testosterona ‒ kaže Marija Petrović, nutricionista.
Piše: SLAVICA MORAVČEVIĆ
OVU I DRUGE AKTUELNE PRIČE PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZADNJU OBJEKTIVA ZA 11. DECEMBAR
BONUS VIDEO:
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)