Čuveni Momčilo Moca Vukotić preminuo je u Beogradu od raka grla u 72. godini. Njega se sećaju praktično svi navijači Partizana, zbog svega onoga što je uradio igrajući u redovima beogradskog velikana.
Član Partizana je postao sa 12 godina, prošao je sve selekcije crno-belih i 1968. postao prvotimac, igrajući u napadačkom “triju” i jedan od najistaknutijih fudbalera i najzaslužnijih članova ekipe.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
U dresu „crno-belih“ tri puta je osvajao prvenstvo Jugoslavije: 1976, 1978. i 1983. Od jula 1978. do jula 1979. igrao je za francusku prvoligašku ekipu Bordo. Karijeru je završio u sezoni 1983/84. i 1. juna 1984. postavljen za tehničkog rukovodioca FK Partizan.
Uzor mu je bio Vladica Kovačević, član čuvenih Partizanovih beba koji su samo koju godinu ranije igrali finale Kupa šampiona u Briselu. Vukotić je imao tu nesreću da igra u vremenu kada su u jugoslovenskom fudbalu dominirali Crvena zvezda i Hajduk. Na prvu titulu je čekao punih 11 godina, a ta sezona će postati posebno upamćena jer su crno-beli do titule došli iako su izgubili od Crvene zvezde sa 4:1 i Hajduka sa 6:1.
– To je bilo vreme velike četvorke, ali su Crvena zvezda i Hajduk ipak dominirali. Skoro nemoguće, jer smo za tih 11 godina imali nekoliko sjajnih generacija. Tu godinu ću ipak pamtiti po utakmici sa Hajdukom koju smo izgubili na Stadionu JNA sa čak 6:1. Prethodno nas je i Zvezda pobedila sa 4:1. To nisam video nigde na svetu, mi smo doživeli katastrofu, a stadion je pevao tako da se orilo. Sedimo skrušeno u svlačionici i ne verujemo svojim ušima, atmosfera kao pred utakmicu, a ne posle teškog poraza. To nam je i dalo snagu, pa smo na kraju ipak slavili titulu – pričao je Moca svojevremeno.
Drugu titulu Moca je osvojio u sezoni kada se opraštao od Partizana. Crno-beli su te sezone dominirali, osvojili rekordna 54 boda, a u duelima sa Zvezdom, Hajdukom i Dinamom osvojili 11 od 12 bodova. Samo su u Splitu remizirali. Moca je briljirao u večitom derbiju koji je bio veoma bitan za titulu, kada je postigao dva gola u pobedi 3:2.
Vukotić je otišao u Bordo, ali se posle manje od godinu dana vratio u klub. Napravio je nešto što niko nije nikada u Jugoslaviji, zanemario je svoju inostranu karijeru radi Partizana.
– Bila je to za mene dobra sezona, bio sam drugi strelac ekipe, dao sam više od 10 golova. A onda me je iz Beograda pozvao Zoran Miladinović i rekao: “Vraćaj se!” Jer, kada sam otišao, bili smo prvaci, a naredne sezone Partizan je jedva opstao. Vratio sam se, istina je i da sam zbog Partizana zanemario karijeru, ali ne kajem se, i danas bih u toj situaciji isto postupio!
Vukotić je treću titulu osvojio u smiraj karijere. Ključna utakmica je bila sa Dinamom, najvećim konkurentom. Partizan je pobedio u Zagrebu sa 3:2, a Moca je dao jedan gol. Bio je to njegov 100. gol, a o tom golu se i danas priča pošto je bio remek-delo.
Momčilo Vukotić je u periodu velike konkurencije odigrao 14 utakmcia za reprezentaciju i postigao četiri gola.
Uz 11 utakmica (i četiri gola) za omladinsku (1967—1968) i 12 susreta (i tri gola) za mladu reprezentaciju (1969—1974), odigrao je i 14 utakmica i postigao četiri gola za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije. Debitovao je 20. septembra 1972. protiv Italije (1:3) u Torinu postigavši jedini gol za Jugoslaviju, a od dresa s državnim grbom oprostio se 4. oktobra 1978. na utakmici protiv Španije (1:2) u Zagrebu.
Spada u red najboljih i najzaslužnijih fudbalera koji su nosili dres Partizana, pa je tako dobio priliku da bude prvi trener “crno-belih” u sezoni 1988-89. Nakon toga tri sezone, kao stručnjak predvodio je grčki Panionis, da bi se 1992. otisnuo na Kipar i vodio Apolon, Salaminu i Etnikos, a zatim i nacionalni tim Kipra. U januaru 2006. preuzeo je rumunski Farul, ali je nakon loših rezultata na početku sezone 2006/07. dobio otkaz, da bi od oktobra 2006. do januara 2007. bio trener solunskog PAOK-a. Od 2008. do 2009. je vodio grčki Levadijakos.
Bonus video:
Nek ti laka zemlja Moco Majstore