U manastiru Rakovica tokom čitavog dana veliki broj vernika odavao je poštu najvoljenijem srpskom patrijarhu Pavlu, koji je preminuo pre 12 godina u devedeset i petoj godini života.
Iako nije zvanično proglašen svecem, vernici patrijarha Pavla oslovljavaju tako, navodeći da ga pamte kao skromnog i mudrog čoveka koji je živeo u skladu sa načelima koja je propovedao, o čemu je Objektiv već pisao.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
DUHOVNI VOĐA
Stojeći mirno pored groba Njegove svetosti, i Miodrag Lazarević (53) iz Padinske skele kaže da upravo u manastiru Rakovica uvek pronađe mir i smirenje.
‒ Patrijarh mi mnogo nedostaje, on je bio naš duhovni vođa i živi svetac. Jednom me je pričestio, to je za mene bilo nešto posebno i zauvek ću pamtiti energiju koju sam osetio tom prilikom ‒ kaže Lazarević.
Dok celiva patrijarhov nadgrobni spomenik, Paula Mirković (52) kaže da je njegove besede vode kroz život i da bi svi Srbi trebalo da imaju poštovanja za, kako ističe, najboljeg koji je živeo među nama.
‒ Patrijarh Pavle je mnogo uticao da se ljudi vrate crkvi. On je bio svetac koji hoda. Viđam ovde i one koji su u njegovo vreme bili bogati, a sada osiromašili. Mole se… Iako mi nije nikakav rod, svake godine mu palim sveću. Prekrstim se kažem: Daće bog svima, pa i meni. Njegove reči odzvanjaju i dalje. Nosim Pavla u srcu ‒ kaže Paula.
RASTUŽIVALO GA VRAĆANJE KLJUČEVA CRKVE
Duhovnik manastira protojerej-stavrofor Dmitar Novčić, prisećajući se asketskog života blaženopočivšeg patrijarha Pavla, za Objektiv navodi da mu je puno srce što Srbi nisu zaboravili svog omiljenog duhovnika. U prostoriji u okviru manastira, u kojoj se čuvaju patrijarhovi lični predmeti, Novčić se priseća dana koje je proveo sa Njegovom svetosti.
‒ Primio me je za učenika prizrenske bogoslovije 1965. godine, kada je komunizam bio na vrhuncu. Verujte, njega su i te kako poštovali i Albanci. U to vreme je počelo iseljavanje Srba sa Kosmeta i sećam se da ga je tada najviše rastuživalo kada mu vrate ključeve od crkve ‒ navodi protojerej.
I dan-danas su mu pred očima slike patrijarha koji pere prozore Saborne crkve Svetog Đorđa u Prizrenu.
‒ Nama učenicima nije dao da se penjemo na merdevine, koje su bile visine oko 20 metara. Već novinama uzme i riba one najviše prozore, a mi čistimo one pri zemlji. Svi su ga voleli i poštovali, a on je bio prema svima srdačan. Jedino nije mogao da trpi pušače, pa su neki to radili krišom. Ako bi ih uhvatio, odmah ih je izbacivao iz bogoslovije ‒ kaže Novčić.
DVA KROMPIRIĆA I DVA HLEPČIĆA
Protojerej Dmitar navodi da je za patrijarha Pavla hrana bila svetinja.
‒ Bio je plućni bolesnik. Kada je jednom dobio zapaljenje pluća i došao u bolnicu „Sveti Sava”, baš kada je počeo Veliki časni post. Iz Patrijaršije su mu tada doneli dva krompirića i dva hlepčića. Načelnik bolnice je bio ljut. Govorio je da zbog lekova koji mu iscrpljuju organizam mora da jede jaču hranu, ali on nije hteo da čuje. Jeo je svež hleb samo kada dođe sa puta, jer nije bilo onog starog dva do tri dana, koji je on konzumirao ‒ navodi naš sagovornik.
ČINJENICE
Svetovno ime patrijarha Pavla je Gojko Stojčević, a ime Pavle dobio je u manastiru Blagoveštenju, gde se zamonašio 1948. godine.
Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 1957. godine.
Kao episkop raško-prizrenski svedočio je u Ujedinjenim nacijama pred mnogobrojnim državnicima o stradanju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Na dan sahrane Patrijarhа Pavlа, na putu od Saborne crkve u Beogradu, gde je kovčeg sa telom bio izložen, do porte manastira Rakovica ispratile su ga na stotine hiljada poštovalaca.
Piše: NIKOLINA MARIĆ
OVU I MNOGE DRUGE AKTUELNOSTI PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 16. NOVEMBAR
BONUS VIDEO:
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)