Kada se ceo svet, a posebno Evropska unija, suočavaju sa problemima, ne samo zbog cena, već najviše zbog stabilnosti elektroenergetskog sektora, Srbija se trudi da bude u zavidnoj poziciji u tom delu srpske privrede u odnosu na sve države u okruženju, poručio je Milorad Grčić, v. d. direktora „Elektroprivrede Srbije“ posle obilaska radova na revitalizaciji bloka B1 u termoelektrani „Nikola Tesla B“.
Revitalizacija bloka B1, snage 650 megavata, u TENT B počela je 2. maja, planirano je da radovi traju 210 dana i da blok bude sinhronizovan na mrežu 28. novembra. Vrednost radova je 90 miliona evra, a snaga ovog bloka biće uvećana za najmanje 20 megavata.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Danas je 183. dan od početka revitalizacije Bloka B1 na Termoelektrani Nikola Tesla B u Obrenovcu na Ušću. Urađena je hladna hidroproba. To znači da je 4.000 tona čelika isečeno i izneto i 4.000 tona novog čelika uneto i ugrađeno, a preko 55.000 varova je izvedeno na zameni cevnog sistema kotla. Hidroproba je odrađena na pritisku od 200 bari u trajanju od 30 minuta, tokom čega smo imali dva curenja, što znači da na samo dva mesta od 55.000 nije dobro zavareno, dok je ranije uvek bilo mnogo više curenja, propusta i loših varova – rekao je Milorad Grčić.
On je istakao da ovog puta ekipu koja se trenutno nalazi na TENT B čine uglavnom mlađi inženjeri i ljudi koji stalno borave na elektrani. Objasnio je da se nadzor i snimanje varova vrše u sve tri smene podjednako.
– Ovo je rekord i veliki podvig, ljudi su ovde srećni zbog toga i ne žale vreme i trud. Posebno sam srećan zbog mlađe ekipe inženjera koji ulažu sebe i koriste ovaj posao da se izgrade, da rade za svoju državu i svoju elektroprivredu – rekao je Grčić.
Ovo je prvi veliki završetak jednog segmenta u okviru ovog kapitalnog remonta. Pored pomenutih 4.000 tona čelika ugrađuje se još 3.000 tona građevinskog materijala, a trenutno je od toga ugrađeno oko 70 procenata. Cilj je da remont ne traje 210 dana, već da traje 5-10 dana kraće, a sve zavisi od same građevine, od toga koliko se brzo stežu materijali koji se ugrađuju i slično.
Grčić je naglasio da će, kada ovaj blok vratimo na mrežu, Srbija biti u zavidnoj poziciji u elektroenergetskom delu srpske privrede u odnosu na sve države u okruženju. Sve što je rađeno prethodnih nekoliko godina, uz instrukcije predsednika Aleksandra Vučića, imalo je za cilj očuvanje termo sektora i rudnika, modernizaciju, a ide se i u smeru zaštite životne sredine.
– Do 2027. godine svi termo kapaciteti Srbije biće u potpunosti usklađeni sa svim propisima Evropske unije kada je zaštita životne sredine u pitanju. Politika predsednika je da čuvamo termo sektor, jačamo ga, modernizujemo i prilagođavamo propisima zaštite životne sredine – rekao je Grčić.
– Naravno da želimo što više hidroelektrana, vetroparkova, solarnih panela, da hoćemo zelenu energiju. Najviše bismo voleli da imamo mogućnost da izgradimo još jedan “Đerdap”, identičan kao onaj u Kladovu, ali nažalost nemamo dva Dunava. Ali, zbog toga, svaki instalisani hidrokapacitet održavamo, revitalizujemo i osposobljavamo da može da radi narednih 30-50 godina – istakao je prvi čovek EPS-a.
Grčić takođe kaže da se u ovo vreme energetske krize pokazalo da je termo sektor jedini segment bilo koje elektroprivrede koji garantuje baznu stabilnost i da bez ovoga Srbija danas ne bi imala struju.
BONUS VIDEO:
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)