Oštrenje je skoro ceo vek porodični zanat Jureša. Osnovao ga je deda današnjeg majstora, Stipe, koji je kao šegrt počeo da uči tridesetih godina prošlog veka. Pre nego što je dobio lokal, koji nije menjao adresu već nekoliko decenija, Stipe je imao svoju tezgu na pijaci, na kojoj je oštrio noževe jer je oštračima bilo zabranjeno da otvaraju lokale, objašnjava nam njegov unuk Daniel (47).
Ovom zanatu deda Stipe je naučio sina Marjana, a on je zatim to znanje prenosio dalje.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Danas skoro da nema sečiva koje ne može da se naoštri, samouvereno govori majstor Daniel i uvodi ekipu Objektiva u radnju i svet oštrača noževa.
Opasna škola
Daniel je sa 13 godina počeo da vikendom pomaže ocu, a sa 18 ozbiljno da se bavi poslom. Oštrenje na tocilu je i opasno, pa je neophodno dobro savladati veštinu i rukovanje mašinama.
– Mom ocu je najteže padalo da mi poverava rizična oštrenja dok sam učio, mislim da ni ja svom sinu ne bih voleo da budem učitelj, iako on pokazuje interesovanje – iskren je Daniel. Povrede, posekotine, deo su zanata, pogotovu dok si neiskusan.
Oštriti, ne stalno kupovati
Populacija mušterija menjala se s godinama, kaže Daniel. Nekad su to bile domaćice, komšije, sada uglavnom se radi za ugostitelje, profesionalne kuvare, frizere, berbere, manje za mlađe mušterije, koje i ne znaju da svoje noževe mogu da naoštre i, ako su iole kvalitetniji, da ih večno koriste.
– Uglavnom se kupuju jako jeftini, loši noževi za jednokratnu upotrebu, takve ne oštrim jer ne mogu da dam garanciju i neisplativo je mušteriji. Oštrim i sve vrste alata i mašina s oštricama, postoje i sezone u toku godine kad mi donose kose, sekire, kosačice i trimere svih vrsta, koje vrlo uspešno oštrim. Stiže mi alat, ali i mušterije iz cele Srbije.
Saveti za duži vek trajanja noževa
Sedamdeset odsto posla oštrača čini oštrenje noževa. Za normalnu kućnu upotrebu, jedno oštrenje godišnje u proseku je dovoljno. Nož najviše tupi seckanje crnog luka, hleba i, naravno, bilo čega zamrznutog – posle sečenja smrznutog mesa ili ribe, u 99 odsto slučajeva taj nož je tup, to izbegavajte, izričit je majstor Daniel.
Da biste nož sačuvali, a tako ćete se sačuvati i od povreda zapinjanjem tupim sečivom, koje lako isklizne ka ruci, preporučuje da:
Sečete uvek od sebe, na drvenoj dasci – sve ostale podloge, od mermera, granita, kamena, stakla, kao i plehovi, jako tupe sečiva.
Perite nož posle svake upotrebe, ali ne u sudomašini ukoliko ima drvenu dršku – od visoke temperature i soli popucaće, a to ne može da se popravi, ja to ne radim.
Kupujte kvalitetne noževe, od čelika, po mogućstvu, čak i ako se oštete, to može da se popravi i oštri skoro zauvek.
Reckavi, noževi za hleb, noževi iz escajga, svi mogu veoma uspešno da se oštre.
Odvojte jedan nož za grublje sečenje – luka, povrća, hleba, onog što najviše tupi. Ostale koristite prema nameni i tako ćete ih sačuvati.
Ako sami oštrite kod kuće, pomoću kamena, masata ili kućnih oštrača, ne pritiskajte. Ako zapinjete, nož ćete istupiti još više, a ovim priručnim oštrenjem produžićete mu vek i za nekoliko meseci.
Cene oštrenja:
– Escajg nož – od 180 dinara
– Nož kuhinjski – od 250
– Lovački nož – od 300
– Perorez – od 200
– Blender nož – od 350
– Satara – od 300
– Manikir makazice – od 200
– Pinceta – 100
– Makaze – od 300
– Šrafciger – od 150
– Dleto – od 200
– Sekira – od 350
– Trimeri baštenski – od 1.500
– Testere – od 300
Piše: Jasna Drenovac
BONUS VIDEO:
Komentari (0)