Misterija Titove SAHRANE i dalje traje: Zbog čega kamere nisu “uhvatile” samo OVAJ trenutak? (VIDEO)

Kada su se 4. maja 1980. godine te oči ugasile, ceo svet je počeo da se sprema na put - na sahranu Josipa Broza Tita

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto/Printscreen/YouTube

Beograd je stao 8. maja 1980. godine – reke Jugoslovena, 33 predsednika država, 21 premijer, četiri kralja i pet prinčeva došlo je u Beograd na sahranu doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita.

– Njegovo lice ima nešto od onih fizionomija koje podsjećaju na čelik. Svijetlim očima gleda preko cvikera vrlo hladno, ali energično i mirno.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Ovu rečenicu zapisao je reporter Novosti 1928. godine opisujući Josipa Broza Tita nakon nastupa pred sudom u Zagrebu koji ga je osudio na strogu kaznu zatvora zbog komunističke delatnosti.

– Svi su bili fascinirani njegovim pogledom. Očima je ostavljao utisak i na prijatelje i na neprijatelje, kaže za BBC na srpskom Jože Pirjevec, slovenački istoričar i autor dvotomne Brozove biografije Tito i drugovi u kojoj je celo poglavlje posvećeno upravo Titovim očima i započeto pomenutim citatom.

Kada su se 4. maja 1980. godine te oči ugasile, ceo svet je počeo da se sprema na put – na sahranu Josipa Broza Tita.

Tito je umro u Ljubljani 4. maja 1980. godine, a dok je njegovo telo Plavim vozom putovalo ka Beogradu, na beogradski aerodrom počele su da pristižu strane delegacije.

Sahrane Vinstona Čerčila i Šarla de Gola su, u smislu veličine i pompe, bile veoma slične Titovoj, kaže Džefri Svejn, profesor emeritus Univerziteta Glazgov i autor Titove biografije.

U Beogradu se 8. maja 1980. okupilo 218 delegacija iz 126 zemalja, zabeležili su u knjizi Titova poslednja bitka autori Stane Ivanc i Radoslav Mirosavljev.

-Iz raznih izveštaja vidimo da je to bio najveći broj stranih delegacija na visokom nivou koje su se sastale”, kaže Ivan Ivanji, književnik i Titov prevodilac.

U Jugoslaviji je proglašena sedmodnevna žalost.

Foto: © uppa.co.uk © uppa.co.uk / Avalon / Profimedia

Pogrebna povorka sa Titovim telom stigla je do zgrade Skupštine SFRJ u Beogradu 5. maja.

Kovčeg sa posmrtnim ostacima prikriven je jugoslovenskom zastavom i izložen u centralnom holu.

U naredna dva dana, holom će proći delegacije sa svih meridijana kako bi položile cveće i vence i izjavile saučešće.

– U nizu delegacija stajali su zajedno ljudi koji pripadaju različitim strankama i koji iza sebe imaju godine teških međusobnih sukoba, opisano je u knjizi Poslednja Titova bitka.

Kada je pogrebna povorka 8. maja, oko podneva, krenula iz zgrade Skupštine ka Dedinju, gde će Tito biti sahranjen u Kući cveća, Ivan Ivanji, Titov prevodilac za nemački jezik, sedeo je u holu Saveznog izvršnog veća, današnje Palate Srbija.

FOTO: Printscreen/RTS

– Radio sam u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove u Ministarstvu inostranih poslova. Bio sam na raspolaganju stranim delegatima koji će tuda prolaziti, seća se.

Na televiziji je, kao i veliki broj Jugoslovena, pratio šta se dešava na beogradskim ulicama na kojima su se okupile reke ljudi iz čitave zemlje kako bi se oprostile sa Titom.

– Kada su kazaljke na časovnicima počele da se bliže podnevu, počele su da se prazne ulice u svim jugoslovenskim gradovima, selima i zaseocima.

– Samo duž onih nekoliko kilometara između Savezne skupštine i Dedinja nije bilo nijednog mesta. I skoro nijednog glasa, ovako je opisana atmosfera u Beogradu u knjizi Titova poslednja bitka.

Foto: SANDEN / AFP / Profimedia

U podne, nakon počasne straže koju su činili članovi Predsedništva SFRJ i Predsedništva CK SKJ, Titov kovčeg je iznelo 8 admirala i generala JNA. Nakon govora Stevana Doronjskog, pogrebna kolona je krenula Ulicom kneza Miloša i Bulevarom Oktobarske revolucije do Muzeja “25. maj”. Poslednji govor održao je Lazar Koliševski ispred Kuće cveća i tribine postavljene za strane državnike.

Uz zvuke Internacionale, kovčeg je unet u Kuću cveća nakon 15:00. Televizija koja je sve vreme vršila prenos, nije pokazala trenutak spuštanja kovčega, pa su se pojavile sumnje da li je Josip Broz tu zaista sahranjen.

Sledeća dilema koja se ubrzo pojavila je zašto kao komunista nema zvezdu petokraku na grobu.

Sledećih desetak godina svakog 4. maja u 15:05 su se širom SFR Jugoslavije uključivale sirene i svako bi bio obavezan da minutom ćutanja na mestu gde se zatekao oda poštu.

BONUS VIDEO

Izvor: Glas Javnosti

Komentari (5)

  1. Tačno ! uništio nam je prave vrednosti i veru.Ova omladina i njeno vaspitanje je posledica njegovog doba,kao što je ona kojuje onnasledio posledica verskog i porodičnog vaspitanja u doba kraljevine . Mislim da je vreme da prestanete da ga pominjete ,ako nemate nameru da nas i dalje delite.

    Odgovori

Ostavite komentar