Bivši srpski reprezentativac Ivan Paunić prisetio se svog velikog učitelja i trenera Dušana Dude Ivkovića, koji je zaslužan za njegove nastupe u reprezentaciji Srbije, posebno one na Eurobasketu 2009. godine.
– Tužan dan je bio taj četvrtak zbog dva velikana. Prvo zbog Dude koji je nažalost preminuo, a onda zbog Novice Veličkovića koji je završio karijeru. Kada sam ujutru saznao za Dudu, baš mi je bilo teško… On je promenio moj životni put, karijeru, dao mi je priliku da ostvarim dečačke snove – rekao je Paunić za MOZZART Sport.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Priseća se 2009. godine.
– Povukao je petorku sa Univerzijade, poveo nas na Evropsko prvenstvo i dao nam značajne minute. Otišli smo tamo kao najmlađi tim, ali on je verovao u mlade igrače. Bili smo na postolju, posle i na balkonu. To nema cenu, za to svaki igrač koji krene da trenira živi. Nekada smo gledali ispred Skupštine Đorđevića, Danilovića, a onda smo mi bili u njihovim ulogama. Hvala mnogo Dudi zbog toga. Naučio nas je i kako da treniramo, ali i važne životne lekcije. Ostaće upamćen kao velika legenda.
Zlato na Univerzijadi desilo se u julu, a Paunić nije ni pomišljao da će ići na Eurobasket.
– Sećam se da smo finale igrali protiv Rusa i ja sam u jednom napadu zakucao preko igrača, a Duda koji je gledao iz prvog reda je oduševljeno skočio. Odigrao sam generalno dobar turnir, ali uopšte mi nije padalo na pamet da ću dobiti taj poziv. Zvali su me posle Univerzijade prijatelji i novinari, govorili da se spremam za Poljsku. A ja se čudio, jer sam znao da sledeće sezone idem da igram u Rusiju. Bio sam spreman za klub, nije mi Evropsko prvenstvo bilo na kraj pameti.
Studenti su se ukrcali u avion koji je leteo ka Poljskoj, gde se igrao šampionat Evrope.
– Napravio je mladu reprezentaciju, u tom trenutku smo bili baš neiskusni. Ali, uspeli smo posle sušnih godina da postavimo nove temelje. Selektor nam je rekao samo da igramo kako znamo i da će sve doći. Mi smo mislili u tim godinama da toliko toga znamo, a ustvari nije bilo tako. Naučio nas je da poštujemo pravila, da poštujemo autoritet.
Već naredne godine Srbija je imala priliku da osvoji svetsku medalju s Ivkovićem na čelu.
– Da se tad u Turskoj nije desio onaj čuveni potez i da smo došli do odličja mislim da bi se naša košarka još mnogo više podigla, jer bi to bila dva bitna rezultata za redom. A ovako je usledio novi pad, pa onda ponovo dizanje kod Saleta Đorđevića. To četvrto mesto je najveći hendikep… Posle tog meča sa Turskom mi nismo dugo mogli da napustimo dvoranu, nije moglo da se izađe zbog navijača, tako da skoro da nismo ni spavali. I onda nismo uspeli da se podignemo za meč za bronzu sa Litvanijom.
Bonus video:
Izvor: Objektiv.rs, Mozzartsport
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)