Šesnaesti martovski dan, tekućeg nam meseca i prestupne 2020. godine, sem po prohladnom i sunčanom jutru, ne bi se razlikovao ni po čemu od uobičajenog početka još jedne radne nedelje. Međutim, razlikuje se i pamtiće ga neki kao “prvi vanredni radni dan”, a neki kao “prvi vanredni ponedeljak” isčekujući šta donosi i kako dalje.
I baš tako… Vedro, prohladno i osunčano jutro, učinilo mi je petnaestak minuta hoda, od kuće do autobuske stanice, vrlo prijatnim. Ne sretoh komšije koje u to vreme, oko 10.15 časova obavljaju uobičajenu nabavku kućnih potrebština. Na stanici primetno manje poznatih lica. Nailazi autobus. Nema “jurnjave” za sedištem, šta više, svi sedimo. Tišina. Neuobičajeno.
Niko sa maskom na licu. Posle par stanica ulazi putnik sa rukavicama, plavim, na rukama. Odlična ideja kao preventiva. Nije bilo ni onog uobičajenog “jutarnjeg nakašljavanja”, kao da su se ljudi uplašili… Sve u svemu obradovalo me je zatečeno stanje i iskustvena činjenica da su mere o kojima smo svi prethodno veče slušali bar za početak shvaćene. To mi uliva nadu da ćemo se odgovorno ponašati, jer u ljudskoj prirodi je socijalna dimenzija. Neko više, neko manje ima razvijen “socijalni” osećaj, ali i to se može naučiti.
Manje je i vozila, pa je i saobraćaj slabijeg intenziteta. Bravo dragi sugrađani! Razumeli smo i preporuke.
Foto/Objektiv.rs
I tako, najpre u prodavnici kupih sve neophodno. Ništa nije nedostajalo. Svratih i do apoteke, podigoh lekove za hronično stanje, ne pitajući za zaštitnu opremu. Na maloj pijaci tek po koji prodavac… I posle uobičajenog kruga, krenuh nazad. Međutim, primetih u obližnjem parku, na par koraka od mene, na trotoaru, pešačkom prelazu, ulici, svuda stariji, kojima je baš preporučeno da ostanu kod kuće. Pogledah oko sebe još jednom i shvatih da sam u jednoj sekundi moralno poražena. Da li je realno, da ne slušaju, da se šetaju i ne haju za sve apele… Možda su sami, bez ikoga, ali zašto ne potraže pomoć ili još bolje, hajde mladi, osvestite se i pomozite, pokažite solidarnost na delu… Sigurno u svom komšiluku znate gde stanuju neki baka ili deka, pa nek vam ne bude teško, ostavite im pred vratima ono što smatrate da će im trebati.
Nadam se da ćete svi, koji još niste ozbiljni, posle pročitanog, promeniti svoj pogled na novonastalu vrlo složenu “vanrednu” situaciju.
Molim vas budite disciplinovani, solidarni i poštujte druge!
Vaša sugrađanka i novinarka Objektiva Vesna S.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)