Dragi prijatelji, rodbino, kolege, poznanici, sugrađani i građani naše Srbije, znamo da u mnogima od vas sama složenica “vanredno stanje” rađa strah, izaziva paniku, što dalje vodi ka nepromišljenim postupcima, neodgovornom ponašanju i dovodi vas u stanje haosa i stresa, ali smisao “vanrednog stanja”, verujemo nije napred opisano. “Vandredno stanje” služi da organi reda i bezbednosti, svake, pa i naše zemlje, što efikasnije sprovedu mere zaštite i spreče dalje širenje, u ovom slučaju zaraze koju uzrokuje novi, nedovoljno ispitan, proučen i shvaćen virus Kovid-19. Ovaj virus je, čitate i slušate svaki dan, za ceo svet “vanredan”, doveo je planetu u akutno stanje, koje se, pokazuju primeri, pridržavanjem i poštovanjem određenih pravila može sprečiti, pa tako onemogućiti da postane hronično.
Zato, neka svako krene od sebe, razgovarajte najpre sami sa sobom, to pomaže, verujte mi, jer kad god sam imala neku dilemu, vodila sam unutrašnji monolog. Juče na primer, svratila sam u apoteku da kupim ćerki sprej za nos, jer ona reaguje na naglu promenu hladno-toplog vremena i gle čuda videla sam da gospodin isped mene kupuje maske za lice. Najpre bila sam pozitivno iznenađena, da u maloj apoteci u mom kraju ima najtraženijeg proizvoda, ali kada sam čula cenu od 120 dinara za zaštitni artikal, nije mi bilo dobro i rešila sam da ne kupim maske. Pomislićete da sam mazohista i neodgovorna, ne, baš mislim da sam dobro postupila. Maske su potrebne bolesnim sugrađanima, a budući da u svom okruženju nemam osobe koje kijaju, kašlju ili imaju visoku temperaturu, kupila sam samo sprej za nos. I zaista mislim, da ne treba manično reagovati ni u jednoj životnoj situaciji, ma koliko ona bila lepa ili tužna. Naravno da vrlo vodim računa o ličnoj higijeni, ali i čistoći svog doma, u ovoj situaciji to je na višem nivou nego uobičajeno. Decu sam učila, kako su i mene učili, kao u pesmici čika Jove Zmaja da“pre i posle jela treba ruke prati, nemoj da te na to opominje mati. Prljavim rukama, zagadi se jelo, pa se tako bolest unese u telo”. Elementarna je kultura da ako ste “bolesni” na posao, u goste, na rođendane i sliče zabave ili kupovinu se ne ide.
Možda je baš sada pravo vreme da se podsetimo nekih ne baš tako dalekih situacija, zbog mlađih generacija. Mnogi su rođeni pre i za vreme 1972. godine kada je vladala “variola vera”, tada sam imala četiri godine, danas sam u zrelim 50-tim. Moja mama tada nije imala uslove koje ja sada imam, pa smo preživeli. Za mene je “vanredno stanje” bila hiperinflacija, bio je to period od 1992. do 1994. godine, prisetite se, prazni rafovi uvek me asociraju na taj period, pa bonovi i tačkice….Tada mi je sve to bilo čudno i nisam razumela, ali je imalo smisla, dobijali su i oni koji su imali previše, i oni koji su imali dovoljno, ali i oni koji nisu imali ništa i preživeli smo. Usledilo je “ratno stanje”, a onda je došlo, bar za mene, najveće “vanredno stanje” – bombardovanje. Tada sam postala majka…. Usledio je antraks, pa prvo “vanredno stanje” u mom životu koje je uvedeno po ubistvu tadašnjeg predsednika Vlade. I baš jutros dok sam bila na grobu svog oca, videh, iskopanu novu jamu. Pomislih – život je to.
Neće ništa stati u “vanrednom stanju”: umiraće ljudi, rađaće se bebe, radiće se, mlade generacije treba da idu svojim putem, da uče, a mi zreliji da im prenosimo naša pozitivna iskustva iz svih životnih vanrednih situacija, pa i “vanrednog stanja”. Možda će mnogi od vas reći “baš me briga”, “idem na odmor”, “obezbedio sam se maskama, asepsolom”, pomislite na hirgurga koji možda u ovom momentu operiše, spašava život baš vašeg prijatelja, na bolesnog komšiju koji ne može da ustane….Pokažimo socijalnu odgovornost i solidarnost baš sada. Slušajte savete i preporuke odgovornih ljudi i ljudi od struke, poštujte pravila… i baš kao i filmu “poštovano slušateljstvo” – “vanredno” su tadašnji jugoslovenski fudbaleri pobedili najpre nacionalni tim Bugarske i još “vanrednije” ostvarili neprevaziđeni istorijski uspeh u Urugvaju, te 1932. godine, osvojivši, neočekivano, treće mesto u najbitnijoj sporednoj stvari na svetu.
Zato se ponašajte razumno i odgovorno, ne dozvolite da strah i panika preovladaju, jer “fudbaleri su bili odvažni, pametni,hrabro su igrali, borili se i pobedili”.
Vaša sugrađanka i novinarka Objektiva Vesna S.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Komentari (0)