Brzina hoda nije važna samo zbog gubitka kilograma.
Štaviše, pokazatelj je ukupnog zdravlja.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Naravno, postoje individualne razlike.
Na njih može da utiče nekoliko varijabli, a među njima je pol, pa čak i visina.
Na brzinu hoda, takođe, utiču i kondicija, brzina metabolizma, količina masnog tkiva u telu, snaga mišića i to naročito onih u donjem delu tela. Međutim, bzina hoda se, kako godine odmiču, značajno smanjuje. U 60. godini smo, u proseku, sporiji za 1,2 minuta po kilometru, u odnosu na period kada smo bili dvadesetogodišnjaci.
Izmerite brzinu svog hoda – idealno bi bilo da odredite putanju od barem dvadesetak metara i da izmerite vreme koje vam je potrebno da je pređete. Zatim proverite kakva je vaša biološka starost prema tabeli:
– Od 20. do 29. godine – 1,34 do 1,36 metara u sekundi
– Od 30. do 39. godine – 1,24 do 1,43 metra u sekundi
– Od 40. do 49 godine – 1,39 do 1,43 metra u sekundi
– Od 50. do 59. godine – 1,31 do 1,43 metra u sekundi
– Od 60. do 69. godine – 1,24 do 1,34 metra u sekundi
– Od 70. do 79. godine – 1,13 do 1,26 metara u sekundi i
– Od 80. do 89. godine – 0,94 do 0,97 metara u sekundi.
Hodajte brzim hodom, idealno tako da vam se puls ubrza, kad god ste u mogućnosti.
Ukoliko ne želite da se opterećujete digitronima i štopericama, biće dovoljno da zapamtite da pri tom hodu ne može istovremeno da se ćaska sa prijateljicom. Razlog je vrlo jednostavan – na taj način ćete se veoma brzo zadihati.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)