Sofija Kan (35) iz Lankašira, donela je najtežu odluku koja postoji – rešila je da okonča trudnoću nakon što joj je rečeno da sin koga nosi, a koga je nazvala Muhamed, pati od teškog oblika spine bifide, odnosno rascepa kičmenog stuba. Rečeno joj je i da nema šansi da dete živo dođe na svet, ali i da nema šansi da abortus ne uspe.
– Sećam se da sam osetila kako se beba mrda par sati nakon što mi je ubrizgana injekcija, ali babica me je uveravala da je to nemoguće. Niko mi nije verovao, niko nije hteo da me posluša – rekla je ona 2019. godine.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Majčinski instinkt je nepogrešiv i najmoćnije oružje – upozorava Sofija dok priča svoju traumatičnu priču.
Sofija i njen suprug Šakil imaju sinu Mustafu, a bili su 2017. godine van sebe od sreće kada je ona opet ostala trudna.
Međutim, ultrazvuk urađen u 20. nedelji pokazao je da beba pati od spine bifide, rascepa kičmenog stuba. Sofija se seća svakog trenutka tog saznanja.
– Bila sam uništena, ali i uverena da ćemo se snaći i da postoji operacija koja će mu pomoći. Međutim, novi ultrazvukovi pokazali su da nema ni zglobove na kolenima, niti likvor – kaže Sofija, dodajući i da su joj lekari rekli da “gori slučaj nisu videli” i da teško da će beba uopšte biti rođena živa. Slomljenog srca, donela je odluku da abortira.
Tako je Sofija u 25. nedelji trudnoće, februara 2018. godine, otišla u bolnicu u Mančesteru kako bi okončala trudnoću. Abortusi su posle 24. nedelje dozvoljeni samo u ekstremnim slučajevima, kakav je bio Sofijin.
Procedura kod tako komplikovanih zahvata obično traje oko tri sata, a izvodi se injekcijom koja izaziva zastoj srca deteta, pa majci uskoro kreće porođaj kako bi se mrtav fetus izbacio.
Nakon što je Sofija dobila injekciju, nastavili su da je prate kako bi se uverili da se ide kako treba.
– Lekari su uradili dva ultrazvuka koja su potvrdila da srce bebe više ne kuca. Onda su me prebacili u bolnicu u Boltonu na porođaj. Međutim, dok sam čekala, osetila sam kao da me beba šutira. Rekla sam to sestri koja me je uveravala da je to nemoguće. Zamolila sam je da ipak uključi monitor kako bih se uverila i sama u to, na šta mi je rekla da nema potrebe za tim – priseća se Sofija.
Deset sati kasnije, porođaj je bio gotov a Sofija je na svoj šok čula bebin plač.
– Mislila sam da sam sišla s uma. Mislila sam da umišljam, jer samo sam to želela, da moja beba preživi. I babica je bila u potpunom šoku i počela je da vrišti i zove pomoć, trčeći sa bebom u rukama kroz hodnik. Vratili su se sa bebom i pitali me: “Šta želite da uradimo sa njim?”. Nisam imala pojma o čemu pričaju. Uzela sam ga u naručje i mazila. Imao je ogromnu rupu u kičmi i bio u ekstremno teškom stanju, ali borio se za život punih sat vremena. Ne mogu a da ne mislim da je bio rešen da se pomazi sa mamom pre nego što ode – kaže Sofija.
Jula 2018. godine došlo je do velike istrage povodom Sofijinog slučaja koji je šokirao naciju. Neonatalni konsultant, dr Dinikar Sešadri, koji je sve vreme pratio slučaj, izjavio je da su roditelji, s obzirom na ogromne poteškoće sa kojima je beba rođena, doneli pravu odluku. Ipak, Sofijin slučaj izazvao je veliki pomak u britanskom zdravstvu. Smernice koje lekari sada imaju su takve da moraju da poslušaju pacijenta koji je uveren da čuje otkucaje srca deteta nakon abortusa, a sve kako se više ne bi ponovio tako tragičan slučaj poput Sofijinog.
Sofija kaže da je zbog toga presrećna i da to smatra Muhamedovim zaveštanjem.
– Bolnica mi je uputila saučešće, ali ne i konkretno izvinjenje. Rečeno mi je samo da je to težak nesrećni slučaj koji se dešava vrlo retko i da će se ubuduće ženama naglašavati da procedura nije nužno 100 odsto efikasna – zaključuje Sofija.
BONUS VIDEO
Izvor: The Sun
Komentari (5)
Zanemecete kad procitate ,tuga do neba ,placi srbijo
Bode mi oči ovo: u sred Britanije, Sofija rađa Mustafu i Muhameda... To su oni engleski ženski debeli i pegavi gabori koje niko ni štapom nije hteo da pipne pa su migrantima pisale transparente: DOĐITE, ČEKAM VAS RAŠIRENIH NOGU. Nije ni čudno, pre dve godine, najzastupljenije muško ime u Britaniji bilo je baš to- Muhamed. Drago mi je zbog engleskih, francuskih, nemačkih (i skoro cele Skandinavije) Muhameda, dočekaće da te nacije jednostavno isčeznu. Bliski Istok nije više blizu, došao je i uselio vam se u kuću.
Borise koliko si jadan nemas pojma...