Trgovci ljudima tačno znaju koga i na koji način treba da vrbuju i uvuku u kandže seksualnog ropstava. Njihove perfidne metode najčešeće su usmerene ka mladim ženama i devojčicama, nedovoljno obrazovanim, iz siromašnih porodica u kojima odrastaju uz fizičko i psihičko nasilje. Nudeći im naizgled slamku spasa, bezuslovnu ljubav ili posao iz snova, zapravo ih uvlače u novi pakao od života, a one postaju njihove robinje.
– Eksploatacija žena je jedan od najrasprostranjenijih vidova trgovine ljudima, pored zloupotrebe u svrhu prinudnog rada. U vreme ekonomske krize, žene se najviše eksploatišu kao seksualne radnice. Podaci nevladinog sektora ukazuju na to da su najranjivije devojčice, mlade žene, a zatim žene. Najveća opasnost vreba mlade žene i devojčice koje su aktivne na društvenim mrežama i to je jedan od vrlo lakih načina da se dođe do potencijalnih žrtava – kaže Milica Todorović, sekretar Crvenog krsta Pančevo.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Kako kreće pakao, po kom sistemu predatori rade i kako najčešće vrbuju
Načini vrbovanja su različiti, ali su najzastupljenije nerealno dobre ponude za posao – obično u vidu oglasa – a neretko se dešava da ženu ili devojku zavede muškarac, koji pred njom glumi zaljubljenost, i kome je, zapravo, jedini cilj da od nje napravi robinju koja će njemu, ili kriminalnoj mreži kojoj pruža usluge podvođenja, donositi zaradu.
Kobna greška: Slepo verovati
Kako je ukazala Nevena Mitić, a koja je devedesetih bila žrtva trgovine ljudima, neophodno je da žene shvate da se iza nerealno dobrih poslovnih ponuda krije zamka, da ne veruju slepo kada im neko tek tako nudi kule i gradove, i da pričaju svojim bližnjima o ponudi.
– Ponuda je uvek neki posao iz snova. Bitno je da u tome ne budu same, već da se savetuju sa svojim roditeljima, prijateljima, rođacima, i da nikad ne budu same u tome kao ja koja sam slepo verovala – ističe Nevena.
Po rečima Milice Todorović, sekretara Crvenog krsta Pančevo, oglasi za posao su jedan – ali ne jedini – od kanala vrbovanja.
– Strategije su različite. Sve više i više se govori o raznim načinim vrbovanja putem interneta. Trgovac ljudima nađe onaj mehanizam koji će baš toj osobi ponuditi baš ono što je potencijalnoj žrtvi potrebno – ostvarenje neke želje – objasnila je aktivistkinja Crvenog krsta.
Žrtve uglavnom teškog materijalnog stanja
Kako je rekla Milica Todorović iz Crvenog krsta Pančevo, deca koja žive bez roditeljskog staranja, ali i deca iz disfunkcionalnih porodica, mogu biti žrtve bilo u vidu prosjačenja, bilo u vidu razbojništva, bilo u vidu seksualne eksploatacije, bilo u vidu prinudnog rada.
– Veliki broj mladih ljudi odlazi iz zemlje jer očekuje da je negde drugde bolje, da će u nekoj drugoj zemlji moći da ostvare neku bolju finansijsku situaciju koja im se i nudi kroz radnu eksploataciju – istakla je sekretarka Crvenog krsta Pančevo, i dodale je da je prosjačenje takođe veoma rasprostranjen vid trgovine ljudima i zloupotreba ljudi u ličnu korist.
Žrtve često ni ne znaju šta im se zapravo dešava
Kako je istakla Andrijana Radoičić-Nedeljković iz NVO “Atina”, jedna od predrasuda je da su žrtve lakoverne, naivne i da one slepo veruju u sve što se dešava. Ono što je prirodno svim ljudima – želja za boljim životom – njih odvede u to da one poveruju da će biti bolje na drugom mestu.
Međutim, često dolaze iz izolovanih društvenih zajednica, i teško je očekivati da će prepoznati šta je to što im se dešava i da će tražiti pomoć.
– Zapravo, one dolaze iz porodičnog setinga koji je često pun nasilja, diskriminacije, često su uskraćene za mnoga prava. Kasnije, situacija se pogoršava i one završavaju u eksploataciji – kaže Andrijana.
Sa tim se slaže Jelena Anđelić, aktivistkinja Crvenog krsta, i dodaje da potencijalne žrtve, u želji da sebi ili siromašnoj porodici, pomognu, upadaju u problem jer nemaju dovoljno informacija, te da je od izuzetne važnosti da se o ovom problemu što više govori.
Oglas za posao jedan od kanala vrbovanja
Potencijalne žrtve nasilja imaju želju za boljim životom, a oglasi su, kako naglašava naša sagovornica iz “Atine”, kreirani na način da dođu do osoba u stanju velike socijalne potrebe i materijalne nesigurnosti.
– Oglasi nude brz novac, ogromne svote novca, laku zaradu, i ne traže prethodno iskustvo. Žrtve su često bile isključene iz obrazovanja, a preduslov je da za određeni posao moraju da se imaju odrećene kvalifikacije i obrazovanje. Onda, kada se u oglasu pojavi da to nije neophodno, naravno da će se osoba koja nema obrazovanje pre javiti nego ona koja ga ima. Nije to neka toliko vešta manipulacija; ljudi koji se bave trgovinom ljudima, znaju tačno koga traže – osobe koje nemaju podršku, koje su ranjive, jer takve osobe niko neće ni tražiti – kaže Radoičić-Nedeljković.
Kako je dodala aktivistkinja “Atine”, ima, s druge strane, situacija u kojima se žena javi na oglas za rad u inostranstvu povodom posla, a završi u prinudnom braku.
– Takvi brakovi uglavnom vode do nasilja i žene su kasnije u obavezi da otplate “dug” i, samim tim svoju slobodu. Primoravaju ih na prostituciju, na prošnju, na krađu… Međutim, oslobađanje se nikad ne dešava, već one dugoročno ostaju u tom robovskom odnosu, gde često ima i prisilnog rada u odnosu na ostale članove porodice. Primorane su da se brinu o čitavom – često mnogočlanom – domaćinstvu – kaže Andrijana Radoičić-Nedeljković.
Aktivisti udruženja “Atina” insistiraju na tome da policija treba da prepoznaje rizične oglase za posao i potencijal u drugim rizičnim situacijama da tu nastane eksploatacija.
– Zasigurno da treba raditi na prepoznavanju nekih oblika trgovine ljudima kao što je prinuda na brak ili prinuda na prošnju – rekla je Andrijana iz “Atine” i dodala da se takvi oblici eksploatacije kod nas i dalje smatraju tradicionalnim oblicima života određenih društvenih grupa.
Perfidno
Da su oglasi, koji nude posao maserkama, bebisiterkama, hostesama, modelima, pa čak i “atraktivnim devojkama za poslovnu pratnju”, paravan za trgovinu ljudima vrlo promišljeni, slaže se i Todorovićeva.
– Onaj ko se bavi time, sastavlja oglase na perfidan način – zato i kažemo da su mlade žene ili oni koji nemaju dodira sa pravim informacijama najranjivija kategorija – rekla je Milica Todorović i potvrdila da će osobe iz socijalno ugroženih slojeva u potrazi za boljom egzistencijom, ali i želji da pomognu svojoj porodici, pre biti u situaciji da budu zloupotrebljene kao žrtve.
Prema iskustvu Jelene Anđelić, aktivistkinje Crvenog krsta, kada se mladim ljudima postavi pitanje šta je trgovina ljudima, čini se da su sa formalnom terminologijom upoznati, ali ne i sa merama opreza koje treba preduzeti.
– Deca i mladi su čuli za trgovinu ljudima, ali ne znaju da treba da provere da li te agencije, čiji su oglasi, posluju kako treba, ali i koji su im sve dokumenti potrebni za ta angažovanja – rekla je Jelena Anđelić za “Beograd na Blic”.
Žene iz Srbije završavaju u Austriji i Nemačkoj
Žene su bile još izloženije nasilju i ekspolataciji tokom migrantske krize i pandemije, a podaci pokazuju da je jedan broj migranata takođe zloupotrebljen u svrhu trgovine ljudima.
– Srbija je zemlja tranzicije, ali još više i porekla ljudi koji su žrtve trgovine ljudima. Naše žene završavaju u Austriji i Nemačkoj, odakle se često iščupaju iz ropstva – rekla je Todorovićeva.
Ipak, kako je dodala Radoičić-Nedeljković, trend u poslednjih desetak godina je da su žrtve koje su eksploatisane u Srbiji poreklom iz Srbije.
Po rečima Andrijane Radoičić-Nedeljković, organizacija “Atina”, od 2014. godine radi i sa ženama iz izbegličke i migrantske populacije, i ukazala na to da su žene iz ove populacije u povećanom riziku zbog prirode puta, dolaska kroz krijumčarske rute, ali i iz zemalja koje su visoko tradicionalno patrijarhalne.
– Te žene su u povećanom riziku i u zemlji porekla – naglasila je Radoičić-Nedeljković.
Edukacija i za najmlađe: Šta kada vam neko na ulici nudi slatkiše
Kako su na obeležavanju Svetskog dana trgovine ljudima rekle aktivistkinje Crvenog krsta, mladi se putem vršnjačkih edukacija upoznaju sa trgovinom ljudima i merama bezbednosti bez pominjanja teške terminologije.
– Naši crtani likovi Miša i Maša opominju decu kako da se bezbedno ponašaju od kuće do škole, kad ostanu sami u stanu, kad neko poželi da ih povede sa ulice na silu ili im nudi neke slatkiše ili druge primamljive stvari da krenu sa njim. To su poruke koje najmlađima plasiramo – rekla je Anđelićeva.
Kako je objasnila, sa odrastanjem, sa decom se dalje razgovara o tome kako da se ponašaju kad krenu na ekskurziju, putovanja s drugovima, kako da se ponašaju kada traže posao, kako da provere sve što je proverivo, a samo ne znaju o tome ništa.
Mladi volonteri Crvenog krsta Pančevo su autori 3D filma koji prikazuje kako izgleda biti žrtva i koje su posledice i tragični ishodi.
Praktična pomoć i podrška žrtvama
Pored preventivnog i edukativnog rada, Crveni krst u saradnji sa Centrom za zaštitu žrtava trgovine ljudima pomaže u zadovoljavanju urgentnih potreba kao što su hrana i odeća, dok nevladine organizacije kao što je “Atina”, koje rade neposredno sa žrtvama, nude set mera podrške: zbrinjavanje, pravnu pomoć, medicinsku pomoć, psihološku podršku, a, uz to, i pomoć za dodatno obrazovanje i ostvarivanje radnog iskustva i zapošljavanje.
– To radimo često kroz naše socijalno preduzeće, “Bagel Бејгл”, koje pomaže i u osnaživanju žena iz teško zapošljivih kategorija – kaže Andrijana Radoičić-Nedeljković.
BONUS VIDEO:
Izvor: Blic
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)