Juče se navršilo 26 godina od „Oluje”, najvećeg etničkog čišćenja u Evropi posle Drugog svetskog rata, odnosno egzodusa 220.000 Srba iz Republike Srpske Krajine, koji su na najsvirepiji način oterani sa svojih vekovnih ognjišta. U nepreglednoj koloni, pred svetom koji je zatvarao oči nad pogromom Srba, tada četrdesetsedmogodišnji Jovo Vučenović prvi put u životu sedeo je za volanom komšijskog traktora, koji je vukao prikolicu sa čak 27 rođaka i komšija.
‒ Verujte, 1991. godine sam bio ubeđen da rat može da izbije svuda na svetu, a ne u našoj državi. Međutim, tog 4. avgusta sam definitivno shvatio da su moje komšije Hrvati živeli dvostrukim životom. Srbi su im stvorili državu, a kada im više nisu trebali, odlučili su da ubijaju decu svojih spasitelja. Napuštajući moju Krajinu, poneo sam samo dušu, auto sam ostavio u garaži, a onda sam kroz planine, po kiši i bez sna, u koloni očajnika vozio traktor tri dana do Banjaluke ‒ navodi Vučenović za Objektiv.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
„ZAUZETO, HRVATSKA KUĆA PO REŠENJU”
Dok u Busijama, „beogradskoj Srpskoj Krajini”, sa prijateljima Krajišnicima završava pisanje knjige „Putovanje u prošlost srpskog naroda”, kaže da mu je u nepreglednoj reci namučenih jedino na umu bilo da se domogne majke Srbije.
‒ Uprkos svemu, nadao sam se da ću se vratiti u moj Knin, a onda su prolazili podstanarski dani i bilo je sve jasnije da do toga neće doći. Tek 2003. godine sam otišao da obiđem moju kuću, a tamo su živeli neki drugi ljudi. Moj dom je bio potpuno opljačkan. Moja majka je molila da bude podstanar u svojoj kući, da živi na prizemlju, a ti ljudi su bili Hrvati koji su došli iz Bosne da budu na spratu. Međutim, u opštini je „šefica ureda” kazala da taj čovek koji je okupirao našu kuću mora pismeno da dostavi saglasnost da se slaže sa tim. On je na kapiji napisao: „Zauzeto, hrvatska kuća po rešenju” ‒ navodi naš sagovornik.
Piše: Nikolina Marić
Nastavak ove i još mnogo interesantnih tema pročitajte u sutrašnjem izdanju štampanog Objektiva.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)