Srebrni srpski strelac Damir Mikec u drugom delu intervjua za štampano izdanje Objektiva objasnio je zašto vidi sebe kao Beograđanina rođenog u jugoslovenskom, a ne hrvatskom Splitu, pričao je o Herceg Novom, pritisku sa kojim se susreću sportisti, kako je ukrao srce jednoj strelkinji iz El Salvadora…
Nadamo se da ćete uživati u drugom delu našeg razgovora sa srebrnim olimpijcem.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Hrvatski mediji su o vama pisali kao Splićaninu koji je doneo medalju Srbiji?
– Danas to jeste Hrvatska, ali ja sam rođen u Jugoslaviji. Vidimo šta se dešava s Teslom i novčićima. Čak su me i Novljani svojatali, jer sam živeo u Herceg Novom. Iz Splita sam morao da odem devedesetih iz dobro poznatih razloga, poslednjim brodom otišli smo za Herceg Novi, gde smo bili do 1997. godine, otkad sam Beograđanin.
Porodično stablo vam je baš interesantno?
– Ja sam baš miks, rodio sam se u Splitu, baba i deda sa tatine strane su bili iz Novog Mesta. Tata je rođen u Bitolju, jer je njegov otac imao 17 prekomandi. On je otišao u Sentu, upoznao moju mamu. Imam dva starija brata, jedan je u Kanadi, ovom prilikom ga pozdravljam. Moja braća su imala problema sa astmom, doktor im je rekao da se presele negde na more, a baba i deda su već živeli u Splitu. Porodica se zato preselila tamo, i tamo sam i rođen.
Govori se mnogo o pritisku s kojim se olimpijci susreću?
– Spremate se četiri godine za tih nekoliko minuta. Evo, basketaši su bili puni elana, energije, samopouzdanje je pucalo, nije ih zanimalo ko će im biti protivnik, ali eto, skrati se ruka. Ako pobediš tu jednu utakmicu, imaš medalju. Ruse smo razbili u grupi, a oni nas u polufinalu. Pa Nole, niko nije ni znao da će igrati u miks dublu, došao je čovek da se bori za svoju zemlju, iako je mogao da se sprema za US Open. Kod nas u manjim sportovima je takođe slično. Imam sve medalje, do sada još nisam imao samo olimpijsku. Stvara se pritisak takmičenja koje je najveće, ima najdužu istoriju, to je nešto posebno. Meni je ukinuta jedna disciplina, pa mi je bilo još teže. Sve ti se nekako skupi, ali eto, uspeo sam.
Konkurencija je žestoka?
– Na Svetskom kupu imaš jednu šansu da se plasiraš na OI, a dođe oko 100 strelaca iz 80 zemalja. Samo zlato i srebro ide na Igre. I kvalifikovati se predstavlja veliki uspeh. Protiv pritiska se boriš iskustvom, ne smeš da razmišljaš o tome gde si, posle Londona i Rija mi je zaista dugo trebalo da se vratim. Konačno su mi se sklopile kockice, ali sat i 15 minuta stojiš u mestu, dođe do opuštanja posle dve dobre serije koje sam imao, i onda padneš. Takvih misli moraš da se oslobodiš, da zaboraviš, da se boriš dok sudija ne kaže stop. Ja sam zbog jednog hica indijskog i pakistanskog strelca bio drugi, a mogao sam da budem deveti i da se uopšte ne plasiram u finale. Bitno je setiti se lepih stvari u tim trenucima, to pomaže, setiš se nekih detalja kad si pobeđivao.
Već deset godina ste u braku s koleginicom iz El Salvadora.
– Meni je ovaj sport dao sve, zato apelujem na klince da krenu da se bave njime. Obišao sam 78 zemalja, uglavnom preko sporta, tako sam upoznao i suprugu. Da mi je neko rekao da će mi žena biti odatle, rekao bih mu da je lud. Upoznali smo se 2005. godine kao na filmu, bila je to ljubav na prvi pogled. Razdvajalo nas je 15.000 kilometara, tada su se i dalje koristile „nokije”, dopisivali smo se putem mejla, pa se viđali na nekim takmičenjima. Nekad se ne bismo videli po dve godine, ali taj osećaj je i dalje ostao jak. Kako smo se viđali, shvatilli smo da je to zaista nešto posebno. Jednog dana sam presekao i otišao na dva meseca kod nje. Drugačije je kad nekoga viđaš deset dana, a drugačije kada ga malo upoznaš. Bilo je baš onako kako sam se nadao, njena porodica me je baš prihvatila, sve je kliknulo i ona je godinu dana nakon toga došla u Srbiju i ostala, nadam se, zauvek – rekao je na kraju Mikec.
Piše: Aleksa Radosavljević
Izvor: Objektiv.rs
Komentari (6)
Bravo za medalju.cestitke za lepu ljubavnu priču.
Tragicna sudbina dece ex-yu oficira . .. Osle svega, ni Srbin ni hrvat, nego -beogradjanin ...
Bravo za ovog momka! Divan tekst