Medijski rat između pevačice Tanje Savić i njenog još uvek zakonitog supruga Dušana Jovančevića ne jenjava. Do sukoba između njih došlo je nakon Dušanovog odlaska u Australiju sa sinovima Đorđem i Maksimom, bez pevačicinog znanja. Od tada traje njihova borba za starateljstvo nad decom, koja su trenutno sa Tanjom u Srbiji. Ekipa štampanog izdanja Objektiva razgovarala je sa Dušanom, koji nam je otkrio nove detalje odnosa sa Tanjom i sinovima.
Kada ste se poslednji put čuli sa sinovima, šta su vam rekli?
‒ Deci sam kupio novi „ajfon” da me kontaktiraju kada žele i da bi ostali u kontaktu sa ostalom porodicom i prijateljima iz Australije. Kada je Tanja videla telefon, izbrisala je sve podatke, ugasila ga i oduzela ga od dece. Poslednji put kada smo se čuli nisu ništa posebno rekli, ne mogu slobodno da pričaju od nje, jer posmatra naše razgovore, ucenjuje ih i diriguje kako da mi odgovore. Svaki naš razgovor snima, ne znam zašto to radi, postala je kvarna i podmukla osoba, ne prepoznajem je.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Da li je istina da sinovi kažu za Tanju da je najgora majka na svetu? Zbog čega?
‒ Tačno je, žao mi je što je dozvolila i što daje deci povoda da tako nešto govore. Pred decom govori svašta o meni, naziva
me ružnim imenima, govori da sam konj, budala i slično. Onda me deca brane, jer im je žao, pa njoj govore takve stvari. Možda je kod nje u kući bilo normalno da majka tako ponižava oca, u mojoj porodici majka je poštovala oca, i obrnuto.
Da li je Tanja maltretirala decu?
‒ Mnogo puta! Kada su bili mali, zatvorila ih je u sobu, bili su u mraku, vrištali su i plakali, a Tanja im nije dala da izađu, držala je bravu. Kada sam čuo vrisku, skočio sam sa fotelje i otišao gore da vidim o čemu se radi. Nije mi bilo dobro, rekao sam joj da to nikada više ne radi. Dok smo živeli u Australiji, 2017. godine ujela je Đorđa za obraz, sutradan kada je otišao u školu, učiteljica je videla modricu i prijavila. Kasnije tog dana policija se stvorila na vratima i morali smo da dajemo izjavu. Sramota me je da pričam šta sam sve doživeo pored nje.
OSTATAK OVOG INTERVJUA, ALI I MNOGE DRUGE PRIČE MOŽETE PROČITATI U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 29. JUL
Autor: Ana Rakić
Izvor: Objektiv.rs
Komentari (1)
Ponekad procitam ponesto o ovoj sagi i imam pitanje: da li iko razmislja o mentalnom zdravlju ove dece i njihovoj buducnosti. Da je ovo Nemacka, Francuska, SAD deca bi davno bila oduzeta. Ne znam kako im je bilo sa ocem, ali cini se da su imali relativno normalan zivot. Opet, koliko se moze procitati, ovde zive u haosu. Krajnje je vreme da neko pomisli na decu.