Nisu samo sportisti naš ponos na Olimpijskim igrama, ima Srbija štošta da ponudi svetu. Između ostalog, tu su i srpski delioci pravde koji učestvuju na najvećem takmičenju na svetu, a Ružica Karajović Ibročić je sudija u veslanju – ona je čitaocima Objektiva već objasnila kakva je procedura na aerodromu u Tokiju kad je reč o testiranju na kovid-19.
Sada je pred vama njena priča, ali i fotografije kakve verovatno nikad niste videli – pogled iza kulisa u Tokiju, uvid u mesto gde se sve sudije sveta skupljaju kako bi im bile uzete mere za uniforme u kojima će suditi na Olimpijskim igrama…
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
„Oduvek sam se pitala kako je moguće da sudije, delegati, članovi raznih sportskih komisija… izgledaju besprekorno na Olimpijskim igrama. Bilo me je malo sramota da se udubljujem u priču na tu temu sa kolegama iz srpskog veslanja koji su imali čast da pre mene budu deo žirija najvažnijeg sportskog takmičenja, pre svega mislim na Vojina Popovića i Sašu Verbiča. Usud ili šta li je, do Igara najpre stignu predsednici Sudijske komisije pri VSS.
Nisam pitala, a trebalo je! Danas sam bukvalno bila deo čarolije poput one u „Prodavnici čuda gospodina Magorijuma“, filmu sa brilijatnom rolom Dastina Hofmana. Podugačak red nije puno obećavao, posebno nakon dana punog raznih čekanja. Međutim, ispostaviće se da je i sam red bio uvod u magiju. Upoznavanje i razgovori sa kolegama sudijama iz raznih sportova i zemalja, deljenje podjednako pozitivne energije, časti i ushićenosti što smo baš mi ovde.
A onda smo uplovili… Hol hotela preuređen u lavirint koji obasjava prigušeno svetlo sa doziranim momentima naglašenog osvetljenja, korpa za kupovinu, puno osmeha sa svih strana i iz svih pogleda. Klizimo od stola za „upoznavanje“, preko usputnog čiviluka sa košuljama i sakoima svih mogućih veličina. Svako od nas ima svog domaćina koji ga uslužni i isprati do sledeće tačke i novog domaćina. Naravno, uz duboko i iskreno izvinjavanje što čekamo pokoji minut. Pantalone idu svojim putem za skraćivanje, a mi ka obući. Nema čekanja zato što se domaćini ne libe da vam sa svojih kolena budu na boljoj usluzi. Osmeh, provera broja na osnovu prostora ispred nožnog palca, sreća kada broj iz prve odgovara. Šeširi, kaiševi, jakne… Magija ne prestaje.
Klizimo kroz „zmijice“ sjajnih prolaza, već prepoznajemo lica sa kojima se mimoilazimo, pitamo za mišljenje, započnemo razgovor koji ćemo možda završiti na sledećem stajalištu, ali verovatnije nikada. Rukometni sudijski par iz Makedonije i njihov mladi kolega iz Portugalije podižu raspoloženje. Saznajem da je sudija iz Bosne i Hercegovine prerano okončao sportsku karijeru pitavši ga zašto još ne igra. Nije imao kud, sve mi je otkrio. Ne uspevam da čujem kraj priče, moje skraćene pantalone zovu, gotove su.
Punih ruku prelazim u magacin sobu koja nije izgubila ni delić šarma ustupajući mesto pored bara kulama od kutija sa patikama. Mladići i devojke su za pultom, korpe nam pune vremešni Tokijci koji u bržim i sporijim sprintevima sa obaveznim vučenjem nogu lete između kutija spremni da se ozbiljno zadišu samo kako bi sprečili da mi čekamo. Toliko poštovanja, srdačnosti, spremnosti da pomognu, razumevanja i kada ne razumeju ama baš nijednu reč. I danas su pobedili, Japanci i magija isprobavanje odeće na Olimpijskim igrama”.
Piše: Ružica Karajović Ibročić
Bonus video:
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)