Jedna voćka je BUDUĆNOST Srbije: Porodica Šljivić iz Čačka ovo “zlato” uzgaja na ČETIRI hektara (FOTO)

Za razliku od drugih voćara, proizvođači borovnica nemaju problem sa potražnjom njihove robe, a ni sa cenom

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: RINA

Širom Srbije sve je više zasada pod borovnicama, a ovu biljku često nazivaju i voćkom budućnosti zbog kvalitetnog roda i dobre otkupne cene. Berba u nižim predelima je skoro završena, dok u brdovitim krajevima tek počinje. Mladen Šljivić iz sela Mršinci pod borovnicom ima površinu oko 4 hektara i nakon pet godina od kad je posadio prve stabljike može reći da je uspešno razradio posao u kom učestvuje čitava porodica.

– Prinosi su negde oko 3,5 kilograma po biljci, što u nekim mlađim zasadima nije slučaj, jer se količina roda menja iz godine i godinu. Kao i svako voće, koliko se uloži toliko se i dobije, akod ove biljke najvažnija je edukacija kako bi imali rekordne prinose – rekao je Mladen.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Za razliku od drugih voćara, proizvođači borovnica nemaju problem sa potražnjom njihove robe, a ni sa cenom. Ono što je prednost Šljivića kad je u pitanju plasman, jeste što zbog nadmorske visine na rod stiže malo ranije i to kada je na tržištu deficit ove voćke.

– Cene borovnice variraju, startna cena krenula je sa nekih šest evra, da bi već posle završila sa 3,5 evra po kilogramu. U obzir se najpre uzima prosek cena koji je oko 5 evra po kilogramu. Zarade nisu milionske, ali jedna višečlana porodica sasvim solidno može da živi ako se bavi ovim poslom – kaže voćar iz Mršinaca.

Berači borovnice mogu da zarade oko 300 dinara po satu, u većini slučajeva radi se deset sati dnevno i ako je borovnica u punom rodu dnevno može da se ubere oko 60 kilograma, a berba traje godišnje oko 20 dana.

 

Najviše ulaganja ide u samu sadnju borovnice jer su sadnice izuzetno skupe, ali neophodno je uložiti u sistem za navodnjavanje i protivgradnu mrežu.

– Stariji zasadi moraju da imaju protivgradnu mrežu jer daju velike prinose i moraju se sačuvati, jer su ogromna ulaganja da bi se rod rizikovao i prepustio vremenskim prilikama – kaže Šljivić.

Srpska borovnica mogla bi uz malinu da postane još jedan brend naše zemlje jer je na inostranom tražištu izuzetno tražena i prepoznata kao izuzetno kvalitetna i ukusna, zbog odličnih geografskih uslova za proizvodnju.

– Na evropsko tržište iode samo prva klasa i standardi koji se moraju ispuniti su veoma visoki. Mi sarađujemo sa lancem nemačkih marketa i od nekoliko desetina voćara, nakon iznenadnih kontrola i provera sve standarde ispunilo je samo pet kandidata – naglasio je Mladen.

Iz Mršinaca borovnica najviše ide u Nemačku, a zatim do Gruzije, Rusije i Italije.

BONUS VIDEO:

Izvor: RINA

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar