Ništa više nije isto, niti će ikada biti za porodicu Zdravković nakon odlaska njihovog Uroša. Tog tragičnog 22. decembra 2020. godine napustio nas je 16-godišnji momak, koji je nastradao u saobraćajnoj nesreći kod Mosta na Adi.
Količnina boli i tuge ne može da se opiše rečima, teško je pisati i pričati o ovakvoj temi, ali život ide dalje i ne sme da stane, a porodica i Uroševi drugari nikada neće zaboraviti omiljeni kez.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Uroš će živeti večno, a sigurno je sa nekog boljeg mesta posmatrao turnir u malom fudbalu održan u njegovu čast prethodnog vikenda na Vidikovcu. Na terenu gde su se generacije smenjivale, od Uroševog oca pa sve do njega samog, odigran je prvi Memorijalni turnir „Uroš Zdravković“.
12 ekipa je igralo u Uroševu čast, a pobednčki trofej odneo je tim koji su predvodila upravo Uroševa starija braća Predrag i Nenad.
Nije bilo dileme ko će osvojiti Urošev trofej, koji je pobednicima uručila hrabra majka – Dragana Zdravković.
– Ideja turnira je da se održava svake godine i da postane tradiconalan. Ovo je za Uroša, on je mnogo voleo da igra fudbal, uvek je bio nasmejan i upravo zato želimo da stvorimo turnir koji će okupljati njegove drugare, gde će se ljudi smejati i družiti, a sve u znaku našeg Uroša. Želeo bih da se ovaj turnir pamti posle mene, posle svih, da se ne prekida nikada – rekao je Urošev otac Saša Zdravković u razgovoru za Objektiv i najavio da će sledeće godine turnir biti još bolji od ovogodišnjeg, koji je protekao u lepoj atmosferi i okupio veliki broj Uroševih drugara.
– Turnir planiramo da dignemo na veći nivo. Ove godine smo imali 12 ekipa, a verujte mi, moglo je da bude i još, ali za prvu godinu mislim da je ovo prava mera. Sve su to Uroševi drugari, kojih zaista ima mnogo i svi žele da se okupe u Uroševu čast i na taj način svake godine sa posebnom emocijom odigraju fudbal za njega. Ove godine smo imali tri pehara, dok sledeće nameravamo da uradimo jedan, prelazani pehar, koji će nositi od turnira do turnira. Svake godine ćemo ugravirati ime pobedničke ekipe, koja će naredne godine vraćati pehar na turnir.
Momci koji su bili na turniru su pokazali koliko su voleli Uroša i koliko im je istinski značio. Uradili su majice sa njegovim likom, bili ogromna podrška Uroševoj porodici u teškim trenucima i učinili sve da se na još jedan način sete svog druga.
Mural u njegovu čast, pesme, fudbalski turnir – sve su ovo gestovi kojima žele da očuvaju sećanje na Uroša.
– Pričao sam sa mnogo dece i svi imaju veliku želju da osvoje pehar. Došli su od srca i sa motivom da osvoje Urošev pehar. Da odigramo svake godine za njegovu sreću gore – istakao je Urošev otac, kome je bilo veoma teško dok je ovo pričao i koji je zajedno sa svojom porodicom prošao kroz najteži period u životu.
Izgubiti sina je najbolnija stvar koja može da se dogodi u životu jednog čoveka, ali Saša i Dragana našli su snage da izađu na teren i sa neverovatnom energijom isprate turnir u čast njihovog sina.
– Šest meseci se nisam nasmejao, nisam imao elen, jednostavno nikada više ništa neće biti isto u mom životu nakon što je Uroš preminio, ali u ova dva dana turnira mi se probudio upravo taj elan i prijalo mi je da se družim sa ovim divnim momcima. Mnogo mi je drago što su došli da ispoštuju Uroša, mene, moju Draganu i moju porodicu. Peđa i Neša, moji sinovi i organizatori ovog turnira, zajedno sa svojim drugarima su organizovali sve i ovim putem im se svima zahvaljujem što su sve ovo sjajno priredili – rekao je Saša Zdravković.
Kraj turnira je bio posebno emotivan. Revijalni meč je odigrala pobednička ekipa protiv veterana koje je predvodio Urošev otac, a nekako simbolično ovaj duel je doneo najviše smeha, pozitivne energije, ali i emocija.
Scena koja je obeležila turnir se dogodila u poslednjim minutima ovog meča.
Saša je poveo poslednji napad, postigao gol i otrčao do zastave sa Uroševim likom. Nikome nije bilo svejedno dok je posmatrao ovo, zaigralo je srce, oko je zasuzilo, a onda je usledio gromoglasan aplauz. Za Uroša, za njegovu sreću gore, za osmeh i drugarstvo.
– Ključno je da bude druženja i da se sa jednim osmehom setimo Uroša. Osmeh je bio redovan opis njegove pojave. On će živeti kroz ovaj turnir. I nadam se da on gleda ovaj turnir i da mu je drago što smo se okupili ovde zbog njega. Pretpostavljam da i on utrčava na teren i da daje golove – zaključio je Saša Zdravković na kraju razgovora za naš portal, a nema sumnje da će Urošev kez sijati večno.
Piše: Blažo Komnenić
Zvezda da se opet zahvali Vladanu Milojeviću: Potpisuje Nenad Krstičić
Komentari (0)