Šesnaest meseci najveće strepnje, patnje i požrtvovanosti mladog anesteziologa beogradskog Urgentnog centra dr Sašu Kneževića (38) zauvek su promenili i kao čoveka i kao lekara. Za svakog pacijenta se borio kao lav, ali nažalost, kako za Objektiv objašnjava ovaj skromni lekar, na desetine njih izdahnulo je pred njegovim očima, uprkos tome što su bili mladi i željni života.
Knežević je koronavirus živeo i na poslu i u privatnom životu, a budući da mu je i supruga lekar, najviše su trpela njihova deca, koja su se, iako su vrlo mala, odvojila od roditelja.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
‒ Budući da sam radio na pulmologiji, zbog velikog rizika od zaraze, živeo sam u hotelu dok je supruga pazila na decu. Međutim, u jednom trenutku i ona je morala nazad na posao. Bio sam primoran da se vratim i čuvam decu. Mlađa ćerkica je tada imala samo godinu dana, a do tada se nikada noću nije odvajala od majke. Na svu muku to mi je palo kao so na ranu. Morao sam ćerki da nadomestim tu naglu promenu kako znam i umem, međutim, najgore je tek usledilo ‒ navodi Knežević.
ZAPREPASTIO SAM SE
I kada se činilo da se bračni par Knežević uigrao kada je reč o usklađivanju poslovnih i privatnih obaveza, zaraza je pokazala svoje zube.
‒ Nažalost, uz sve mere predostrožnosti, moja supruga se zarazila. Najteže je bilo kada sam pogledao njen snimak i kada sam shvatio da nema pola levog plućnog krila. Zaprepastio sam se! Zbog dece smo odlučili da uprkos svemu ne leži u bolnici. Iako je bilo izuzetno rizično i teško, uspeli smo da je izlečimo i to je naša najveća pobeda ‒ kaže dr Knežević.
DELILI SMO ORDINACIJU, NJEGA VIŠE NEMA
Ipak, najveći udarac u epidemiji naš sagovornik je doživeo kada je gledao kako se gasi život njegovog kolege sa kojim je delio ordinaciju. Kako objašnjava, bili su ista generacija, imali su iste muke i radosti, a onda je u jednom trenutku sve nestalo.
‒ Prerano upokojeni dr Nenad Neša Maksimović i ja smo deset godina bili prijatelji, saradnici i saborci. On je čak delio i školsku klupu sa mojom suprugom. Nije dovoljno biti samo lekar, samo dobar čovek može biti dobar lekar, a to je bio Neša.
Znate, kada ste svaki dan u ovome, vi vidite realno stanje pacijenata.
Tako su kolege iz “Dragiše Mišovića”, gde je Neša otišao kao ispomoć, a u gde je i preminuo, uvidele da klinička slika nije bila najbolja. Teško je kada se borite za nekoga svog, a shvatate da se tragičan ishod vidi i približava. Živeo je za sve druge živote, a svoj nije živeo. Citati su bili Nešin pokretač, a njegov portret smo uradili kao večnu uspomenu na njega ‒ kroz tihe uzdahe priča dr Knežević.
UMRO JE ZA MANJE OD 30 MINUTA
Iako je pre nekoliko dana skinuo skafander, naš sagovornik navodi da i dalje ne može da se opusti. Čemer, smrt i tuga ostavili su trajne posledice po njegovu dušu, a kako ističe, nikada neće zaboraviti pacijenta koji se ugasio za manje od pola sata.
‒ Bio je u kolicima, otežano je disao, ali je skroz razumno razgovarao i izgledao. Sećam se da je držao svoje lične stvari u rukama. Dok smo odradili potrebne analize, pacijent je preminuo. Govorimo o vremenu koje je kraće od 30 minuta. Na snimku grudnog koša tom čoveku se bukvalno nisu videla pluća. U medicini se to zove bela pluća, a to znači da taj pacijent nije imao čime da diše. To je vrlo podmukao stadijum bolesti koji vas do poslednje sekunde zavarava da ste dobro i onda samo izdahnete ‒ kaže dr Knežević.
Piše: Aleksa Momčilović
OVU I OSTALE AKTUELNE TEME MOŽETE PROČITATI U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 29. JUN
Cestitam doktore
Strašno je i potresno sve ovo što mu se desilo, ali bi bilo lepo da napiše i koliko je ljudi uspešno izlečeno i otišlo svojim porodicama, jer je osim fizičkog zdravlja bitno i psihičko zdravlje.