Nema boljeg sagovornika u srpskom fudbalu od Nenada Lalatovića. Novi/stari, a sada već bivši trener Radničkog iz Niša odvojio je par sati iz svog ludog rasporeda, kako bi porazgovarao sa nama, a tokom intervjua nije štedeo nikoga. Kako ne bismo dužili, red je da odmah počnemo.
Nenade, dobrodošli u našu emisiju, hvala što ste nas ugostili na ovom divnom stadionu i ovoga mi krsta, sve ćemo vas pitati.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Ja ti kažem, ovoga mi krsta, sve ću pričati istinu, kao i uvek.
Već smo pričali van kamera o vašem ostanku u Radničkom, iako su se pojavili navodi u raznim medijima da idete iz Radničkog. Navodno se niste pojavljivali na nekim treninzima, a treninga zapravo nije ni bilo:
– Ljudi pričaju svašta. Igrači su dobili slobodno od mene, ali to nije ni bitno u ovom trenutku. Moram da vam kažem, imam puno neprijatelja u srpskom fudbalu, i jednog čoveka koji mi već duže vreme radi o glavi. Njegovo ime još neću spomenuti, pričaću kad bude vreme. On radi u fudbalskom klubu, živi u Novom Sadu. Dripac je i ološ, izvinjavam se što tako pričam, ali ljudima poput njega nije mesto u Srbiji, jer nije Srbin i nije mu mesto u srpskom fudbalu. Ovako javno mu poručujem da ću se ja pozabaviti njim. Onda ćemo videti ko će kako da završi i ko će ostati u Srbiji i srpskom fudbalu. Mnogi će odlučiti da on ode iz srpskog fudbala. Prvo će to odlučiti navijači Zvezde i Partizana. On mi već duže vreme radi o glavi, a tom dripcu nikada nisam ništa uradio. Šta više, u životu sam mu pomagao, ali kad pomažeš nekome i jednom ne uradiš kako hoće, postaneš mu neprijatelj broj jedan. Hteo je da mi skine glavu s ramena, nije uspeo, a ako njegovu glavu nekad neko bude skidao, kao što je on hteo meni, uvek mora da zna da je ovo velika Srbija, da mora da poštuje Srbiju, običaje, narod, Zvezdu, Partizan i njihove navijače. Srbin nisi, prihvatili smo te ovde kao našeg, a ti to ne ceniš. Ko ne ceni mene, Zvezdu, Partizan, Srbiju, onda ti ovde nije ni mesto u našoj kući. Odeš tamo odakle si, a on je odande što mi baš ne volimo mnogo, s prostora koji hoće da nam uzmu, a to je Kosovo. Ja se njega ne plašim, niti tih ljudi oko njega. Udario sam malo gde je tvrdo. ali ja sam mnogo tvrđi. Ono što njega boli je što sam i lepši i uspešniji od njega, što i nije mnogo teško, posebno ovo lepši. Kada me vidi, od straha okreće glavu, on je jedna kukavica, jer potiče odakle potiču kukavice, koje mrze Srbe, a mi Kosovo ni njemu ni njegovima nikad nećemo dati.
Da se vratimo na ponude iz inostranstva.
– Rekao sam, kad sam potpisao ugovor sa Radničkim, velika želja mi je inostranstvo. Odbio sam tri ponude, jer želim da me neko ceni i ne želim da idem tamo gde me niko neće ceniti koliko mislim da treba. Nisam jedan od onih koji idu pošto-poto, a i sad može da se desi da se brzo vratim, ako uopšte i odem. U ovom trenutku sam trener Radničkog, i samo me zanima Radnički. Ako dobijem ponudu 40.000 na mesečnom nivou, sigurno da ću otići. Nema čoveka koji to ne bi uradio. To je pola miliona dolara godišnje, plus imam nagradu 5.000 za svaku pobedu, plus pola miliona za plasman u top 3, plus 100.000 za plasman u top 8. Oni žele, pa ne žele, tu se nešto pregovara. Nisam hteo da idem za 15.000 platu, jer cenim sebe, svoju zemlju, i hoću da je predstavim na najbolji mogući način. Hoću da ostavim dobar utisak i da cena novih trenera iz naše zemlje takođe bude veća. Dobri smo treneri, teško je raditi u Srbiji i srpskom fudbalu – rekao je Lalatović i opet se osvrnuo na dane i nedaće u Voši:
– Imao sam četiri struje protiv mene, a znate zašto? Zato što radim po svom, zato što igra onaj koji zaslužuje, zato što stanem iza igrača kada ne primi platu i onda sam neprijatelj broj jedan. A ja trener sa najviše pobeda u istoriji Vojvodine, trener koji prodaje igrače u klubove koji se bore za Evropu. Toliko igrača sam prodao, a koga su oni iz Vojvodine prodali? Saničanin, kapiten Bosne i Hercegovine, otišao u Partizan za džabe. Treba da odu iz Vojvodine i da dovedu neke ljude koji će umeti da prodaju fudbalere. Zato volim da radim u klubu koji ima jednog gazdu, kao što je Radnički. Već drugi put sarađujemo, a ono što ti Tončev kaže, on ti to i da. Plata u Radničkom ne kasni nijedne sekunde. Igrači imaju plaćene stanarine, hranu, redovne plate, dobro se prodaju i kad pogledamo, više je Radnički prodao igrača od Voše u poslednjih četiri-pet godina.
Onda je imao veoma važnu poruku za sve Nišlije, povodom odlaska iz kluba:
– Iz Radničkog ću otići samo ako budem dobio pravu ponudu iz inostranstva (dobio je par sati posle intervjua prim.aut.). Drugi srpski klub za mene ne postoji osim Radničkog. Znam da sam ja dosadio mnogima, dosadili su i mnogi meni, a ja sam im dosadio jer su navikli da im svi ćute, a ja ne ćutim. Borim se za sebe, za svoju porodicu, rušim svoje zdravlje, radim 11 godina bez prestanka. Šta sam ja preživeo na ovom stadionu protiv Partizana, nijedan trener nije doživeo poslednjih 20 godina. Čak je i direktor beogradske Policije sedeo gore, koga ja jako cenim, ali ni on ništa nije uradio. Ovom prilikom ga i pozdravljam, naša zemlja je sada mirnije, ali nije sklonio tih 20 huligana koji su me gađali kamenjem. Da su me pogodili tim kamenom, ubili bi me na licu mesta, neki bi me žalili, neki ne bi, ali mene više ne bi bilo.
Da se malo prebacimo na prelazni rok.
– Doveli smo pojačanja koja će dati doprinos našem Radničkom da opet izađe u Evropu. Neće biti lako, biće teško. Tu su i Crvena zvezda, Partizan. Ljudi misle da ja nešto mrzim Partizan, ali ja želim sada javno da pohvalim njegovog trenera Aleksandra Stanojevića, mog velikog prijatelja. On fenomenalno radi svoj posao, tu je i besprekorni Dejan Stanković. Volim da pohvalim dobre ljude, da svi kažu kako ja volim da pametujem. Nikoga ne mrzim, pošten sam, iz poštene porodice, borim se za svoje igrače, njihove porodice. Ne volim da gledam da nam neko deli šamare, a da mi nemamo ništa i da idemo kući pognute glave. Želim sada da još jednom naglasim, nešto što svaki partizanovac mora da zna. Ne mrzim Partizan, ne volim ga, ne navijam za njega, ali mu želim pobedu na svakoj evropskoj utakmici – rekao je Lalatović.
Potvrdio nam je i vest o kojoj smo već pisali, a to je da Drinčić neće igrati kod Lalatovića ove sezone, jer ima neke privatne obaveze, pa će ostati bliže Beogradu, zbog svoje dve ćerkice koje polaze u školu i jako mu je važno da bude tu za njih.
Postoji li opcija da se dovede još neki stranac, osim Abdulajea Sisea iz Novog Pazara?
– Stranac mora da pravi razliku. Hteli smo da dovedemo dva stranca u Vojvodinu pokojni Kosan i ja, ali nažalost on je preminuo, a ja sam otišao iz kluba. Sad u Radničkom jurimo jednog stranca, igrača iz Japana, čuo sam se s njim jednom, plejmejker je, sjajan igrač. Hteo sam i Marjanovića da dovedem, ode čovek u Kruševac, ima igrača koje želim, ali nije ih lako dovesti.
Kako je pomenuo Milana Kosanovića, tragično preminulog od koronavirusa, nadovezao se pričom o njegovom sinu i apelom na Vojvodinu.
– Ako su ljudi iz Vojvodine toliko voleli Kosanovića, nadam se da neće zaboraviti na njegovog sina. Ako ste toliko veliki prijatelji, budite veliki i kad ga nema. Pomozite sinu, dajte mu stipendiju 500 evra, pomozite porodici koja je ostala bez svog oslonca. Pusti to volim te, mazim te, pazim te. Javno organizujte konferenciju za štampu, dovedite to dete, onda ste dokazali koliko volite Kosanovića. To je ljubav prema nekom čoveku, volim te, ljubim te, a onda te i zaboravim. Tih 500 evra će detetu značiti, a Vojvodini to nije ništa.
Može li trka za titulu ove sezone da bude zanimljivija i može li neko da se umeša?
– Teško da može. Zvezda ima 30 miliona budžet, Partizan 20, a onda idemo mi ostali “Koperfildi” sa milion, milion i po. Što bi rekli ovi “lele, lele, milionče”. To nije fer, ne možeš time da pariraš. A onda na sve to ako imaju 20 odsto pomoć sudija, kako da ih prestignemo? Da bi Zvezda i Partizan bili pravi u Evropi potrebno je da suđenje u Srbiji bude bolje. Dobro, Zvezda je bila prava, ali ispala je od Omonije u kvalifikacijama, igrala je dobro u Ligi Evrope, ali slabo prodaje igrače. Veliki ugovori, slaba prodaja. Partizanu ne sme da se desi da Asano ode za džabe. Ni on nije ispao korektan, nije im dao rok, a oni će na njemu izgubiti 4-5.000.000 evra. Prema mom mišljenju bi bilo pametnije, kad su već toliko jaki, da im se sudi za 20-30 odsto lošije u Superligi, jer bi onda igrali bar sa 80 odsto snage, a ne sa 50, pa onda kad izađu u Evropu, ne mogu ništa da urade. Kako onda da napraviš novac od tih igrača? Znate li koliku sam ja imao platu u Crvenoj zvezdi? 40.000 prve godine, druge 60, treće 80. Sada toliko uzmu za mesec dana. Ali, Zvezda je na meni zaradila dva miliona, na Vidiću osam, na Žigiću deset, na Druliću 20. Minimalno je ulagala, a mnogo je naplaćivala. Sada mnogo ulaže, a minimalno naplaćuje.
Ima li novca za koji biste prešli u Partizan?
– Ne bi ni oni mene hteli nikada, ne bih ni ja hteo da idem tamo. Osećao bih se kao da sam prodao porodicu, kućno vaspitanje, da sam prodao sebe.
Osećate li da u sebi nosite nešto trenersko što fali Partizanu?
– To što imam ja, ima i Stanojević, Partizan je napokon dobio ono što mu treba, Saleta mnogo cenim.
Da li vam fali taj huk sa tribina? Kako ste preživeli godinu i po dana bez onoga “Živeo Lalatović…”?
– Svako ima pravo da peva šta hoće, ne mogu da komentarišem navijače. Svi ti ljudi, niti su popili piće sa mnom, vole da me pljuju, ne znaju ništa o meni, to je sramota. Ja bih voleo da oni mangupi koji pišu komentare, lepo ostave broj lične karte. Ne može niko da vređa ničije dete, dok se lepo ne potpišeš i odgovaraš za ono što si rekao. To bih sve ukinuo. Najveća tragedija za nas su te društvene mreže. Evo, svi napadaju sina gospodina Vučića. A Danilo je takav jedan momak, sedeli smo sto puta zajedno, mogu da kažem da smo prijatelji. Treba bagru koja ga vređa da bude sramota, takve gadosti. Od Aleksandra Vučića mi ne treba ništa, samo volim Srbiju, volim što smo najmoćniji na Balkanu, a svima to smeta. Ne možeš da napadneš mene, pljuješ moju decu. Tako je isto sa Vučićem. Niko ne odgovara za to, zato molim gospodina Vulina da donese zakon da ko želi da komentariše, mora da snosi posledice.
Da li ste imali još neke ponude od srpskih klubova?
– Spominjao se Rad, koji me nije kontaktirao. Kontaktirao me Novi Pazar, ali se nismo dogovorili. Novi Pazar jako volim, voleo bih da im budem trener, sjajna im je publika, nadam se da će nam se nekada namestiti.
Piše: Aleksa Radosavljević
Krsta ti?
Ramadani