“Obećao sam pokojnom ocu da ću stići do Zvezde”: Mangupsko vaspitanje na Marakani sa ciljem – biti čovek!

Sa severne tribine Marakane u trenerske odore...

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: Privatna arhiva

Mangupi sa manirima – to je postala tako retka pojava u našem gradu…

Nekada je Beograd kroz pero legendarnog Bogdana Tirnanića imao šarm i šmek pravih faca odraslih na kaldrmi našeg glavnog grada. Nisu to današnji uličari, to su gospoda sa stavom i harizmom. Klinci koji odrastaju u vremenu mobilnih telefona i raznih društvenih mreža ne mogu da razumeju to. Međutim, nije sve izgubljeno, pošto i dalje ima autoriteta koji mogu da im nameste prave koordinate, da ih izvedu na pravi put.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Ako ste se ikada bavili sportom, znate da treneri imaju posebno mesto u životu svakog klinca. Oni predstavljaju osobe od poverenja u njihovim životima, tako da je jako bitno kakav čovek radi sa decom. Crvena zvezda je imala sreće da upravo ovakav tip bude u njenoj Omladinskoj školi i da klince sprema za surovi život modrenog fudbala.

Sa severne tribine Marakane u trenerske odore, sa misijom da brusi srpske talente i od njih stvara prave ljude spremne za razne izazove – to je u najkraćem Marko Neđić, šef stručnog štaba omladinaca Zvezde koji je predvodio generaciju 2003. do četvrte uzastopne titule u mlađim selekcijama.

Foto: Privatna arhiva

Od pionira pa sve do omladinaca, Neđić svoje momke izvodi na pravi put, a čelni ljudi Zvezde pomno prate njihov razvoj i čekaju pravi momenat za preokomandu u prvi tim i dobijanje konačnog proizvoda.

Balkan se uvideo u na nedavno završenom Turniru prijateljstva kakvi su Neđićevi učenici i da su u pitanju fudbalski odlikaši pred kojim je velika matura.

Istorija Turnira prijateljstva, gde učestvuju najbolji timovi iz bivše Jugoslavije, ne pamti dominaciju kakvu su omladinci Zvezde demonstirali na Zlatiboru. Ekipa Marka Neđića je na impozantan način stigla do pehara, pošto je pobedila u svih pet utakmica na turniru sa gol-razlikom od 19:0, a kruna sezone je bio trijumf na zagrebačkim Dinamom u finalu (2:0).

– Lagano smo prošli grupnu fazu, a onda 7:0 u polufinalu protiv Željezničara i na kraju pobeda nad Dinamom, tako da nije moglo lepše da se završi. Dokazali smo da je naša ekipa bila najspremnija na turniru. Postavili smo sistem da mnogo obraćamo pažnju na te stvari. U šest dana imaš pet utakmica, zaista je bilo teško, ali su momci stvarno izgarali i pokazali da su najbolji. Nikad se u istoriji Turnira prijateljstva nije desilo da ekipa ne primi nijedan gol, a postigli smo 19– rekao je Marko Neđić na početku razgovora za Objektiv.rs.

Iako drastično oslabljeni, crveno-belima to nije ni najmanje smetalo, koji su sa izmenjenim sastavom nadigrali sve protivnike na turniru.

– Braća Mituljikić i Ćopić su bili sa reprezentacijom, takođe nam je pet veoma važnih igrača otišlo u Grafičar, bez dvojice povređenih igrača, bukvalno smo bez cele postave otišli na turnir i odradili smo dva zajednička treninga. Probali smo momke 2004. i 2005. godište, da im damo šansu i vidimo da li mogu da nam pomognu u sledećoj sezoni.

Neđić se uverio na Zlatiboru da Zvezda ima trenutno najbolju omladinsku školu u regionu i da su uspeli da sustignu Zagrepčane, koji godinama mnogo ulažu u svoje najtalentovanije fudubalere.

– Drago mi je što nismo igrali sa srpskim ekipama, jer smo sa njima igrali u ligi i sve smo ih pobeđivali, tako da smo priželjkivali da igramo sa ekipama iz regiona i izmerimo se i sa njima. Sada sam se stvarno uverio da imamo najveći kvalitet i najveći potencijal u celom regionu. Dinamo ima stvarno dobre igrače, ali koliko god oni imali više para od nas, videlo se da smo ih kroz naš sistem i rad prestigli, što se najbolje videlo na Zlatiboru. Ali neosprno je da se radi o izuzetnom klubu, a to potvrđuje činjenica da su imali 14 igrača na Svetskom prvenstvu samo iz Dinama, to u istoriji nijedan klub nije imao, a bili su vicešampioni. Tako da smo baš ponosni što smo ih mi nadigrali, a toliko se priča o njima. To nam je posebna satisfakcija.

Utakmica sa Dinamom uvek donosi posebnu emociju, ali Zvezdina deca nisu podlegla pritisku i pokazala su pravi karakter kakav dolikuje igračim crveno-belih.

– Nije bilo nijednog problema, sve je bilo u sportskom duhu, ali naravno da smo imali dodatan motiv da pokažemo da smo najbolji u regionu.

Foto: FK Crvena zvezda

Uprkos velikom broju talentovanih klinaca, Neđić je istakao da mu nijedan od momaka koje je video na Turniru prijateljstva nije toliko zapao za oko da bi želeo da ga vidi u svojim redovima.

– Ima igrača koji bi mogli da igraju kod nas, ali niko od momaka nije ekstra klasa da odmah može da konkuriše u startnih 11. Generalno, mislim da mi imamo najbolju decu.

Milan Borjan – primer pravog kapitena.

– Bili smo na Zlatiboru sada, a on mi iz Kanade šalje poruku i čestita. Našao moj broj i pozvao nas da odemo kod njega da nas ugosti na Zlatiboru, gde ima svoje restoran. Šmekerski, kapitenski i to se ceni.

Foto: Pedja Milosavljevic/STARSPORT

Neđićev put je veoma specifičan i verovatno je redak primer trenera na Marakani koji je uspeo da jednu generaciju vodi četiri uzastopne godine zaredom, što se ispostavilo kao pun pogodak.

– Nikola Jelić i Dragan Mladenović su došli u klub i nisu zatekli baš najbolju situaciju, pa smo bili rešeni da sistematizujemo školu, da postavimo neki nivu. Naša generacija 2003. je prva krenula sa tom pričom, bila je reper za dalje i pilot projekat kako će sve to da izgleda.

Kada god spomene Crvenu zvezdu, odmah vam bude jasno koliko mladi stručnjak voli klub i koliko je spreman da se uvek žrtvuje zbog njega.

– Krenuli smo da radimo baš jako i epilog je bilo osvajanje prvo pionirske lige Beograda, a kasnije i Srbije, što mi je bila prva titula sa klubom . Zauvek ću je pamtiti, pošto sam zvezdaš sa tribine i na stadionu sam ceo život, ta titula me je posebno ispunila i dala elan za dalje. Prvi derbi ne mogu da zaboravim, 2:2 na Adi, igrali smo sa igračem manje, a na svi su se pitali da li Partizan ima igrača manje ili mi.

Foto: Privatna arhiva

Nastavili su u istom ritmu i naredne sezone.

– Od druge godine smo krenuli još ozbiljnije, uveli smo psihologa Vladu Kitanovića i koordinatora za fizičku pripremu Nemanju Badnjarevića. Posle je došao i Jorgačević za trenera golmana, tako da smo baš krenuli da radimo sistemski. Druge godine smo sezonu završili bez poraza, a i tada smo igrali sa godinu dana starijim protivnicima. Naredne smo osvojili Kadetsku liu Srbije, a ovu četvrtu smo takođe krunisali titulom. Moji sjajni momci su kruna tog sistema i ispostavilo se da smo napravili pravi potez pre četiri godina. Nama je najveća pobeda što imamo pet igrača u prvom timu Grafičara, dok će sada najverovatnije Mituljikići da idu sa prvim timom na pripreme, to je naša najveća titula – istakao je Neđić i dodao:

– Ja sam zagovornik da kroz razvoj može da dođe i rezultat, što smo mi i uradili. Moja filozofija je da uvek igramo na gol više i lepršav fudbal. Nama nijedan gol nije isti, sve je izašlo iz raznih ideja i njihove slobode u poslednjoj trećini terena. Sve može kada se sistemski. Mnogo se bavimo njihovim individualnim radom i ostajemo sa njima posle treninga.

Ko je Marko Neđić i otkud on u Zvezdi?

– Ja sam sa 20 ili 21 godinom ostavio fudbal. Ceo život sam bio u Čukaričkom, došao do prvog tima, posle sam otišao u Obrenovac. Posle sam imao neke povrede i odlučio da batalim. E, onda sam krenuo trenerski put od najmlađih generacija. Kasnije sam došao u 011 i uzeo kadete, sa kojima sam pravio sjajne rezultate. Igrali smo nerešeno sa Zvezdom i Čukaričkim, možda je upravo taj meč sa Zvezdom bio ključan za moj dolazak na Marakanu. Zvao me je Nikola Jelić da dođem na razgovor, dogovorili smo se brzo i uzeo sam generaciju 2003.

– Još kao klinac sam ja bio po reprezentacijama, mnogo tadašnjih drugara iz Zvezde me je zvalo da dođem kod njih, ali ja sam bio u fazonu “lokal patriotizam” i nisam hteo da idem iz Čukaričkog. Bio sam dete Banovog brda, išao sam na Zvezdu samo na utakmice. To je stvar kućnog vaspitanja. Ali, rekao sam pokojnom ocu da ću kad tad biti u Zvezdi, da li ovako ili onako – moram da dođem tu. Mislim sa sportske strane, navijački sam uvek bio na Severu. Rad u Zvezdi me ne bi zasitio nikada. Svaka sezona je nešto novo, taman misliš da si osvojio sve. E, pa sada dolazi sledeća godina i mnogo je teže ostajati na vrhu. Moraš da imaš cilj. Svi žele da te sruše kada si na vrhu, moraš da živiš za to i da voliš taj posao. U Zvezdi mora da radi neko ko oseća klub, jednostavno je to tako. Drugi sa strane ne osećaju to. Ja kada igram nerešeno, meni dođe da se ubijem. Nakon svake utakmice dobijem po koju sedu. Prošli su mnogo veći treneri od mene kroz Zvezdu, veliki broj njih ne može da izdrži taj pritisak. Nema šanse da svoj posao ostaviš u kancelariji. I kada sam slobodan i nemam obaveze ja počnem da pričam u fudbalu. Razmišljaš o toj deci 24 sata, da li su spavali, da li su izašli negde…

Foto: Privatna arhiva

“Obeležen” si kao novi Nagelsman, koji je takođe jako mlad ušao u fudbalsku mašineriju.

– Prijaju svi ti naslovi koji se provlače po medijima, ali opet kažem Zvezda je specifična. Niti sam Pep Gvardiola, niti Nagelsman. Zvezda je sve to u jednom, mi imamo srpski stil. Imamo specifičan karakter, inat, kada god neko misli da ne možemo, mi uradimo suprotno. Pred ovaj turnir smo bili skeptici, pogotovo što su se deca ispraznila tokom ove naporne sezone. Pokazali smo da smo veliki tim, želimo da postignemo što više golova. Da ne stajemo na 2, 3, 4 gola. Hoću da dovedem decu do maksimuma i trčanja i rada i razmišljanja do samog kraja. Ja poludim u 90. minutu kada se pogreši. Nema stajanja i to je naš stil, koji nisam kupio ni od koga.

Odlasci u školu i “packe” zbog frizura.

– Fudbal jeste primaran na Marakani, ali za Neđića je mnogo bitinije kakvi će ljudi postati njegovi igrači, tako da se mnogo bavi njima i van terena. On im je, kako kaže, nekada i otac i majka i straiji brat. Neđić ih uči kako da se ponašaju i kako moraju da predstavljaju Crvenu zvezdu uvek i na svakom mestu. Prija mi kada čujem da mali Lazetić kaže kako sam mu najviše pomogao van terena. Dok nismo imali psihologa, ja sam im bio i psiholog, i mama, i tata.

Foto: Pedja Milosavljevic / STARSPORT

– Kada sam stigao u klub stigao je veliki broj klinaca od 15 godina sa raznih strana, a pošto sam radio kao trener u reprezentaciji Beograda, nekolicinu igrača iz glavnog grada smo Nikola Jelić i ja doveli na “Marakanu”.

Nije mu bilo strano da posećuje srednje škole i razgovara sa profesorima, pa je dobro poznato lice u velikom broju obrazovnih ustanova širom Beograda.

– Išao sam po školama da pričam kada ih ne razumeju, objašnjavao sam da deci nije lako jer su sami ovde u Beogradu, bez oca, bez majke, bukvalno sam im ja sve. Dođem u školu, pa tražim direktora, razrednog i tražim način da zajedno rešimo problem.

Deca imaju neverovatno poverenje u Neđića, koji ima poseban odnos sa njima.

– Provodimo mnogo vremena zajedno. Od jutra do mraka smo zajedno, dva treninga, pa individualni, tako da znam sve šta se dešava u njihovom životu. Donosili su mi ocene i neki zbog toga nisu igrali, to je bila obaveza. Ne može da bude nedovljan, to ne dopuštam. Oni su pametni klinci i mogu da shvate samo da sednu i malo posvete vremena tome. Naravno, njima je samo fudbal u glavi i razumem ih. Zvezda je to. Uhvatiš ih, popričaš sa njima, a nekada dobiju i ćušku.

Foto: Privatna arhiva

Predstavljanje Crvene zvezde na svakom koraku je veoma bitno za Neđića i uvek to želi da objasni svojim dečacima, koji se nalaze u veoma osetljivim godinama, pa ih često savetuje u raznim situacijam, a umeo je neretko da im bude čak i frizer.

– Devojke, pa raskidi i sva ludila u tom adolescentnom dobu, ali mi treneri smo Beograđani i prošli smo uličnu školu, tako da znamo kako da im pomognemo i da im damo prave savete. Uvek im kažem:“ Vi ste u Zvezdi, morate da budete mangupi, ali ne smete da budete klošari. Ali pravi mangupi sa manirima. Bukvalno sam ih i šišao, pa ne može da mi dođe na trening sa pramenovima. Jednom mi je jedan tako došao, pa sam mu odmah to skinuo sa glave. Oni su se smejali, ali u Zvezdi si, moraš da poštuješ neki kodeks i da držiš do pravih vrednosti. Zvezda je Zvezda. Zvezda je simbol na Balkanu i svi žele da dođu na Marakanu, tako da moraju da shvate da ovde moraju da se ponašaju u skladu sa klubom. Ali dobri su to sve momci. Posle toliko godina, znam ih u dušu i sada mi sve priznaju i pričaju sa mnom.

Foto: FK Crvena zvezda

Nije tajna da se na “Marakani” stvara sistem u kome će mladi igrači sazrevati po ubrzanom procesu.

– Zvezdan Terzić je direktorima rekao da želi ubrzani proces sazrevanja igrača. On je to saopštio na sastanku, a potom je i mene sreo, pa mi je predočio ideju. Hoćemo da igrače koji su baš talentovani izbacimo iz zone komfora. Moraš uvek da ih držiš u pritisku, jer to je Zvezda i mora da se pobeđuje. Ne mora meni niko ništa da kaže, kada se ne pobedi oseća se u vazduhu drugačija atmosfera. Radimo mnogo na individualnom razvoju. Neki igrači mogu da idu ovim putem i to je pun pogdak, a nekima treba više vremena da nadođu i sada uviđamo da smo požurili, tako da oni imaju ovu godinu da se dokažu. U narednom periodu ćemo gledati da li treba celu generaciju prebacivati u više kategorije ili raditi to samo sa pojedincima. Pet naših igrača koji su mlađi omladinci se nalaze u prvom timu Grafičara gde dominiraju, to je dokaz da ima efekta ovakav rad.

Foto: Srđan Stevanović/Starsportphoto©

Sa druge strane Topčiderskog vrda u poslednje vreme su se ostvarili višemilionski transferi. Strahinja Pavlović je otišao za 12 miliona evra, dok je Filip Stevanović prodat za 8,5 miliona, dok se na Marakani transferi tog tipa i dalje čekaju.

– Igrači moraju da odigraju lep broj utakmica u Zvezdi da bi se prodali za te pare. Evo, za sve naše igrače se svi redom raspituju, pa za Kneževića je Dinamo rekao evo vam milion evra i Đekić. Jako je teško da mlad igrač uđe u prvi tim Zvezde, koja uvek mora da pobeđuje, da igra Evropu, tako da je to komplikovan proces. Mi živimo od prodaje igrača. Čim dođe dobra ponuda, mi ćemo se odlučiti na taj korak. Takav je sistem. Pale su malo i cene igrača.

Bonusi u prvom timu – da li je moglo i više?

– Po dve, tri godine su se čekali Gavrić i Nikolić. Svaki taj mladi igrač mora da se istrpi. Pižon je to lepo rekao: „Otišao sam u prvi tim sa 17 godina i niko od mene nije očekivao da uradim ništa, a sada se mnogo očekuje od dece“. Tako je vreme došlo i zato mi treba da bavimo njima. Treba istrpeti, ali je problem što Zvezda nema vremena. Voleo bih da se istrpe mladi igrači i oni mogu da budu budućnost.

Foto: Pedja Milosavljevic / STARSPORT

Marko Lazetić – rođeni golgeter

– Prebačen je pre dve i po godine kod mene. Istina je da je kao i svako dete bio malo problematičan, međutim, totalno se promenio i sada je pravi profesionalac i veliki radnik. Što se kaže, mali je ludilo od igrača.

Šta će biti sa Andrijom Radulovićem?

– Imao je mononukleozu, čuli smo se, čestitao nam je uspeh na turniru. On je mnogo dobro dete, veliki radnik. Mislim da bi sada trebao da dobije šansu. Nije on imao lošu nameru za ono što se desilo zimus. Nisu tu nikad deca kriva. Kada je došao u moju selekciju, mnogo mi se svideo. Hteo je da radi, ostajao duže posle treninga. Pravi je profesionalac i ogroman talenat.

Mateja Bačanin je čak putovao sa prvim timom na meč Lige Evrope. Koliko se od njega očekuje, pogotovo što se zna da je ogroman talenat.

– Zvezdi treba igrač sa karakterom. I on je ekstra talentovan, ali je kuburio sa povredama. Bio je prebacivan iz generacije u generaciju, pa se izgubio malo u tome. To je ono što kažem, jako je bitna glava. Mora da im se objašnjava mnogo toga, ali nema sumnje da je on budućnost kluba.

Foto: Pedja Milosavljevic / STARSPORT)

Postoji li saradnja između vas trenera u omladinskoj školi sa prvim timom i u kolikoj meri?

– Bio sam na razgovoru sa Dejanom Stankovićem. Hvala mu za vrlo prijatan razgovor, gde smo pričali o svemu i rekao mi je da je omladinska škola uvek dobrodošla u prvom timu. Sa druge strane, sa Vladanom Milojevićem nisam imao nikakvu priču, iako se poznajemo još iz Čukaričkog. Mnogo je važno da budemo u kontaktu sa prvim timom i želeo bi da to u budućnosti bude na višem nivou.

Vidiš li sebe i dalje na “Marakani”?

– Svakako vidim sebe i dalje u Zvezdi, to mi je kao druga kuća i želeo bih da ostanem što duže tu. Imao sam ponude i prvih timova, sve je to drugačije i trenutno ne vidim sebe u tome. Nije to isto kao omladinska škola, ovde praviš igrače i ljude. Želim da im što više pomognem da se razviju u prave momke, cilj mi je da stvaram i dalje igrače. Za sada mi je to prioritet i plan.

Zvezdini biseri na korak od prvog tima. Ko su najveći talenti i od koga se mnogo očekuje?

– Iskreno se nadam da će ostati Nikola Stanković i Marko Lazetić u prvom timu nakon priprema, kao i braća Mituljikić koji će se sigurno svideti Stankoviću. Očekujem da dobiju šansu, to mi je najveća titula od svih titula što smo osvojili. Naravno, voleo bih da i svaki put kada ne igraju za prvi tim, pomognu i omladincima.

Foto: FK Crvena zvezda

Nikola Stanković, igrač koji čeka da eksplodira…

– Sećam se kada je došao na pripreme u Bajinu Baštu. On prosto nije stajao sa treningom, neverovatno je napredovao i ispunio sve što se traži od njega. Stvarno je zreo za prvi tim, pošto je i Prvu ligu igrao sa pola gasa.

Sve se češće spominje problem levog beka, koji već postaje hroničan. Ima li rešenja i za tu poziciju u podmlatku?

– Tu je Viktor Radojević, koji je veliki potencijal za prvi tim, iako treba još mnogo da radi. Svako bi hteo gotov proizvod, ali je teško da se napravi igrač preko noći. Moraju igrači da se istrpe. Takođe, imamo i Davida Petrovića, koji je veliki prospekt kluba, “čovek zadatka”.

Aleksandar Kahvić – junak turnira na Zlatiboru.

– Njega smo doveli u Zvezdu iz Teslića, potom je prebačen u Internacional na pozajmicu gde se nadavao golova. Stvarno je mnogo napredovao, 2004. godište je. Pravi je dobroćudni “džin”. Ima sjajan njuh za gol, on je definitivno kalibar za Zvezdu jer je rođeni golgeter. Biće sa nama u omladincima i naredne godine.

Braća Mituljikić na skeneru Ajaksa

– To su pravi biseri. Oni su još “bebe”, igraju se fudbala. E, sada ova godina bi bila idealna da rade i sa prvim timom, ali mislim da će eksplodirati i u Ligi šampiona za omladince. Tačno je i da se Ajaks raspitivao za njih, bio je Overmars u Beogradu da ih gleda, ali stvarno mora da se pojavi ponuda koja ne može da se odbije da bi smo ih pustili da idu. Mnogo je bitno da igrači znaju da igraju na više pozicija. Polivalentnost je mnogo bitna.

Foto: FK Crvena zvezda

I za kraj, Liga šampiona – šlag na tortu sezone.

– Krivo mi je što je Liga šampiona prošle godine prekinuta zbog korone. Mislim da bi stvarno pokazali ko smo i šta smo. Ipak, ove godine smo sami sebi osigurali plasman, ali bi nam mnogo značilo da se i prvi tim plasira u grupnu fazu, gde bi smo sa istim protivnicima i mi igrali. Imali bi minimum šest jakih mečeva. Uvek imamo cilj, nebitno da li je to Evropa ili domaće prvenstvo, uvek idemo na pobedu. To je Zvezda, Liga šampiona je izlog za mlade igrače. Gde god smo išli po evroskim turnirima, naši igrači su uvek zapisivani od strane skauta. Sav taj talenat mora da se pretoči u rad. Moraš baš da se oznojiš, ukoliko želiš da uspeš – završava svoju fudbalsku priču Marko Neđić, jedan od najboljih trenera mlađih kategorija na ovim prostorima.

Pišu: Nikola Husein i Blažo Komnenić

“Delije” na nogama: Bomba je tempirana, Krstičić ponovo u Crvenoj zvezdi!?

Izvor: Objektiv.rs

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar