Sedmorica Bošnjaka pravosnažno su osuđena na ukupno 48 godina zatvora za zločine počinjene nad srpskim civilima i ratnim zarobljenicima koji su tokom poslednjih ratnih dešavanja u BiH bili zatočeni u logorima „Silos” u Tarčinu, Osnovnoj školi „9. maj” u Pazariću i magacinima kasarne „Krupa” u Zoviku na području sarajevske opštine Hadžići. Drugostepenu presudu, bez prava na žalbu, Sud BiH doneo je u završnici suđenja koje je trajalo bezmalo deceniju.
Za zločine nad srpskim civilima i ratnim zarobljenicima u pomenutim logorima osuđeni su Šerif Mešanović, Bećir Hujić, Fadil Čović, Mirsad Šabić, Nezir Kazić, Halid Čović i Nermin Kalember. U Sudu BiH za zločine nad srpskim civilima u sarajevskom naselju Alipašino Polje nepravosnažno su osuđeni i Senad Džananović i Edin Gadžo, prvi na 11, a drugi na pet godina zatvora.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Srpske žrtve, kao i svi predstavnici vlasti u Republici Srpskoj, nezadovoljni su visinom izrečene kazne, smatraju je neobjektivnom i ponižavajućom za srpski narod. Delimičnu satisfakciju vide samo u tome da je sudska presuda potvrdila da su u Sarajevu postojali logori i mesta zatočenja za Srbe, što politički predstavnici Bošnjaka i danas poriču.
Prema zvaničnim podacima, samo u zloglasnom logoru „Silos”, osnovanom 11. maja 1992. godine u objektu u kojem se pre rata čuvala pšenica, tamnovalo je oko 600 nevinih srpskih civila. Mnogi od njih nisu preživeli. U tom „logoru smrti”, kako ga naziva Slavko Jovičić, rekorder po broju dana provedenih u zatočeništvu (1.334 dana), bili su i 14-godišnji Leo Kapetanović, 85-godišnji Vaso Šarenac, koji je, kao i još 23 zarobljenika, umro od posledica fizičkog zlostavljanja, prebijanja, torture i mučenja glađu. To je dokazano i tokom suđenja sedmorici, odnosno osmorici, jer je prvooptuženi Mustafa Đelilović, predsednik Kriznog štaba opštine Hadžići, u međuvremenu preminuo. U prvostepenom postupku njemu je bila izrečena desetogodišnja zatvorska kazna.
Direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Milorad Kojić rekao je za „Politiku” da izrečene kazne, koje ni prema njegovom mišljenju nisu adekvatna i dovoljna satisfakcija za stravična mučenja, treba da budu samo početak utvrđivanja istine o golgoti kroz koju su prošli sarajevski Srbi.
– Očekujem, ne samo još procesa za ’Silos’, već i za druga mesta zatočenja, zbog kojih će na optuženičku klupu sesti i oni koji su u to vreme, u takozvanoj Republici BiH, obavljali najviše civilne i vojne funkcije – kaže Kojić.
On podseća da je i Međunarodna komisija za istraživanje stradanja sarajevskih Srba u svom izveštaju navela da je od 1992. do 1995. godine u tom gradu na hiljade Srba zatvoreno bez jasnog povoda, da je bilo više od 211 logora i mesta zatočenja za pripadnike srpskog naroda, te da je u Sarajevu ubijeno više od 3.000 srpskih civila i teško ranjeno njih 1.700.
Donekle zadovoljan što posle gotovo 30 godina imamo prvu potvrđenu presudu za organizovani zločin nad Srbima u Sarajevu, glavni inspektor MUP-a Srpske za istrage krivičnih dela ratnog zločina Simo Tuševljak pita se hoćemo li sada i koliko dugo čekati da se osude i oni koji su upravljali i činili zločine u više od 200 logora. Nejasno mu je, kaže, zbog čega osumnjičeni za zločine u „Silosu” nisu odgovarali za krivično delo zločin protiv čovečnosti, jer je za to postojalo više nego dovoljno elemenata i dokaza.
– Nedopustiva je činjenica da pravosudne institucije na nivou BiH nastavljaju praksu dvostrukih aršina. Srbima osumnjičenim za ratne zločine presuđuje se na osnovu zakona koji nije postojao u vreme počinjenja dela, a Bošnjacima osumnjičenim za zločine nad srpskim narodom samo i isključivo, što potvrđuje i ovaj najnoviji slučaj, na osnovu Krivičnog zakona SFRJ, koji je mnogo blaži u svim elementima – kaže Tuševljak.
Izvor: Politika
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)