Svaki roditelj sa dobrom namerom daje različite savete svom detetu.
Ipak, koliko god mislimo da im činimo dobro, određene rečenice im više mogu štetiti nego što će im doneti korist.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Roditelji žele da njihovo dete bude uspešno u životu, pa ih uče stavovima za koje veruju da će im pomoći na tom putu.
Međutim, takvi saveti kratkoročno mogu doneti rezultate, ali dugoročno neće biti dobri po njih.
Usredsredi se na svoju budućnost i postigni cilj
Bolje je da svom detetu kažete: Živi u sadašnjem trenutku.
Istraživanja su pokazala da u budnom stanju ljudski um 50 odsto vremena luta, odnosno nije fokusiran. To nas vodi daleko u prošlost ili u budućnost i teško nam je da ostanemo usredsređeni na sadašnji trenutak.
To može dovesti do negativnih emocija, besa, žaljenja, tuge. Osoba koja konstantno u mislima odlazi u budućnost, biće sklona većoj teskobi i strahu. Dugoročni stres može narušiti zdravlje, ali i uticati na intelektualne sposobnosti poput pamćenja i koncentracije. Deca će mnogo bolje razmišljati ako su usredsređena na sadašnji trenutak i postizaće bolje ciljeve.
Stres je neizbežan
Treba da im kažemo: Naučite da se opustite.
Način na koji živimo deci daje do znanja da je stres neizbežan u životu i da je temelj za uspeh. Mnogi ljudi pribegavaju različitim metodama za ublažavanje stresa, poput ispijanja kafe ili konzumiranja tableta za smirenje.
To svakako nije dobar stil života na koje vaše dete treba da se ugleda. Deca su takođe danas sve više izložena stresu jer brinu oko različitih stvari kao što su ocene u školi. Zbog toga je veoma važno da dete naučite ispravnim tehnikama za ublažavanje stresa i veštinama koje će mu pomoći da bude otpornije na stresne događaje.
Uzmi nešto da radiš
Umesto da im kažemo: Zabavi se ne radeći ništa.
Rasporedi naše dece su često krcati vannastavnim aktivnostima, ostavljajući veoma malo vremena za “dosadu”. Poenta je u tome da dete samostalno nauči kako da se zabavi, da bude samo sa sobom, da sanjari i nauči kako da bude sretno. Ne treba svakodnevno da ga motivišete na različite aktivnosti, dopustite svom detetu da se zabavlja na svoj način.
Biraj bitke u kojima možeš pobediti
Treba da im kažemo: Grešite i naučite iz neuspeha.
Roditelji često identifikuju uspehe ili neuspehe njihove dece sa njihovom ličnošću. Govore za svoje dete da je ono “matematičar”, “umetnik” i slično.
Istraživanje sa Univerziteta u Stanfordu pokazuje da ovaj način razmišljanja smanjuje želju kod dece da isprobaju nešto novo i navodi ih da se bave samo stvarima za koje smatraju da su talentovani. Mozak je stvoren da stalno uči nove stvari. Deca će biti optimističnija ako im dopustite da nauče nove stvari i da uče iz grešaka. To je jedno iskustvo koje im mnogo toga može doneti tokom njihovog života.
Budi svestan svojih slabosti
Bolje je da mu kažete: Brini se za sebe.
Roditelji često uče svoju decu da budu samokritična, smatrajući da su samokritike bitne za razvoj deteta.
Samokritičnost može negativno uticati na dete tako da ono postane sklono depresivnim mislima i osećaju teskobe. Umesto toga, roditelji treba da uče dete da bude saosećajno prema sebi. To znači da ne treba da učite dete da upućuje kritike samo sebi.
Svet je okrutno mesto
Treba da mu kažete: Pokaži saosećanje prema drugima.
Istraživanja pokazuju da su nam od detinjstva veze sa drugim ljudima najvažnije za zdravlje, sreću, pa čak i dugovečnost. Pozitivni odnosi sa drugim ljudima presudni su za dobrobit, što utiče na čovekov uspeh i njegove intelektualne sposobnosti. Veoma je važno da podstaknete dečije instinkte i da ih naučite da brinu o tuđim osećanjima.
Komentari (0)