Kante davno pre Kantea. Motor Zvezde u pohodu na najveći uspeh klupskog fudbala na ovim prostorima. Definicija profesionalca i čovek odluke protiv prgavih Čileanaca u meču u kom su crveno-beli zaseli na svetski vrh. Uz sve to, uvek nasmejan, čak i u trenucima u kojima bi se običnim smrtnicima ukočile noge i ubrzao ili zaustavio rad srca. Sa osmehom je doneo poslednju titulu šampiona Evrope torinskom Juventusu kada je pred njim oružje položio i moćni Edvin van der Sar.
Ako ne znate o kome se radi, onda ste ili previše mladi ili ne pratite fudbal… Naravno, u pitanju je Vladimir Jugović! Nastupao je na Mundijalu i Evropskom prvenstvu za Jugoslaviju, a pored dresa Zvezde i Juventusa, branio je boje Rada, Sampdorije, Lacija, Atletiko Madrida, Intera, Monaka, Admire i Alena. Sada se, 30 godina od najvećeg uspeha klupskog fudbala na ovim prostorima, za Objektiv prisetio kako se Crvena zvezda popela na krov Evrope.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Na putu ka Bariju prošli ste Grashopers, Glazgov Rendžers, Dinamo iz Drezdena i Bajern. Koji protivnik vam je bio najteži?
– Definitivno Grashopers. Mislili smo da su slabiji, a oni su bili reprezentacija Švajcarske u jednom timu, predvođena Otmarom Hicfildom. Mučili smo se, ali uspeli smo da ih prođemo.
Igrali ste lep i napadački fudbal, svakom klubu ste bili u stanju da postignete nekoliko golova.
Zbog čega je došlo do promene taktike pred samo finale?
– Igrali smo protiv Olimpika, koji je u tom trenutku bio jedna od najskupljih ekipa na svetu, a isto tako i jedan od najkvalitetnijih timova. Finale je finale, nema tu umiranja u lepoti, a i igra se koliko ti protivnik dozvoli. Prevelik je ulog bio, zato smo i promenili taktiku.
Čuvenom Bariju prethodilo je ništa manje čuveno „Nebo koje se otvorilo“, ali i prekid zbog divljanja navijača Dinama u Drezdenu. Cela sezona bila je spektakularna, ali koji je događaj na putu ka Bariju vama lično ostao urezan u sećanje?
– Utakmica protiv Bajerna na Marakani i autogol Augentalera bili su nešto što se ne može zaboraviti. Ta energija i atmosfera… To je bilo finale pre finala!
Niste šutirali penal u Bariju, ali jeste onaj odlučujući za Juventus protiv Ajaksa, kada je torinska „stara dama” osvojila poslednju titulu šampiona Evrope. Koja od ove dve titule vam je draža?
– Ne postoji draža, postoje prva i druga. Prva je upečatljivija, ali svaka je posebna na svoj način. Sudbina je da sam obe osvojio na penale, za Juventus sam postigao taj penal odluke. Kasnije sam izgubio još dva finala, ali su mi titule podjednako drage.
Kakav je osećaj postati šampion Evrope već na početku karijere?
– Ja sam tada bio mlad igrač, a posle Darkovog gola utonuo sam u jedan san koji i dalje sanjam. San da smo Zvezdi i Srbiji doneli najveći uspeh u istoriji klupskog fudbala.
Usledio je Kolo Kolo, gde ste sa dva gola bili najbolji pojedinac meča i doneli Zvezdi novo mesto u istoriji. Da li biste nastavili da dominirate da je vaša ekipa ostala na okupu i da se utakmice zbog sankcija nisu igrale van Beograda?
– Naša generacija bila je hendikepirana. Mi smo osvojili Kup šampiona dve godine posle pada Berlinskog zida, nije to bilo vreme u kom je fudbal bio u prvom planu. Nismo imali pravu šansu da pokažemo šta znamo.
Sada, 30 godina posle Barija, skoro sve priče su već ispričane. Da li možda imate da kažete nešto što se već ne zna i da li će ikada neki srpski klub moći da napravi sličan uspeh?
– Ja se iskreno nadam da će neki naš klub ponoviti ovaj uspeh, ali mnogo kockica treba da se složi. Ponosan sam na Bari, ostavili smo Zvezdi i Srbiji nešto za sva vremena, mesto u istoriji kojim možemo da se ponosimo.
Sve tekstove našeg specijala povodom 30 godina od Barija, a verujte, ima ih 20-ak veoma kvalitetnih, možete da pročitate uz vikend štampano izdanje Objektiva.
Piše: Žarko Sokić
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)