Novousvojeni zakon o rodnoj ravnopravnosti donosi jednu stratešku, mnogi bi rekli, tektonsku društvenu promenu u Srbiji, a to je da počinjemo da se mnogo jače zalažemo za društvo jednakih šansi i rodnu ravnopravnost. Do sada smo se zalagali za te osnovne ljudske vrednosti principijelno i na političkom nivou, ali zakonom mi dajemo precizne mehanizme za njihovo sprovođenje, kao i za sankcionisanje svih onih koji ih ugrožavaju, kaže na početku intervjua za Objektiv Boris Milićević, pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
– Srbija je suviše dugo bila društvo u kome je jedna polovina stanovništva živela u neravnopravnom položaju, gde su žene bile često žrtve raznih vrsta nasilja, diskriminisane na poslu, u školi, u čitavom društvenom životu. Ovo je neljudski, protivno duhu našeg naroda i donosi ogromne gubitke za čitavo naše društvo. Žene će usvajanjem ovog zakona lakše dolaziti do posla, biti isto plaćene za iste poslove koje obavljaju njihove kolege, biti bolje zaštićene od nasilja, lakše ulaziti u upravne organe preduzeća, itd. Generalno, mnogo lakše će savladavati prepreke koje su pred njih postavljene samo zato što su žene – pojašnjava naš sagovornik.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Naša država već nekoliko godina čini ozbiljne pomake u poboljšanju položaja žena u našem društvu, što pokazuje i najnoviji Globalni izveštaj o rodnom jazu Svetskog ekonomskog foruma, po kome je Srbija među pet država sa najvećim poboljšanjem položaja u prethodnoj, vrlo teškoj covid godini, što joj je omogućilo da zauzme 19. poziciju. U godini kada je za čitavu planetu rodni jaz povećan, naša Srbija je uspela da skoči 20 mesta na toj vrlo relevantnoj listi. Politika uključivanja žena u sve društvene tokove, pre svega političke, koju vodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti je njen deo, daje svoje rezultate i siguran sam da će ona omogućiti da naša država napreduje i na drugim svetskim listama uspešnosti država.
Građani se pitaju, šta ako muškarac stavi karmin, obuje štikle, izjašnjava se kao žena, da li onda ide u ženski toalet, presvlači se u ženskoj svlačionici, robija u ženskom zatvoru… Ko koga tu ugrožava?
– Mislim da navođenje, uslovno rečeno, ekstremnih, retkih, skoro nemogućih situacija, nije najbolji argument za ili protiv bilo čega. Takođe, muškarci su i u prošlosti a i danas vrlo često koristili šminku za ulepšavanje, što možemo videti kada otvorimo bilo koji sportski ili modni magazin. To što vidimo su našminkani muškarci čije su fotografije dodatno obrađene na kompjuteru. Takođe, moda se menja kroz vreme i prostor, tako da su naši muški preci pre samo stotinak godina nosili odeću koju bi mnogi danas ocenili ženskom, a reč aljina/aljine korišćena je kao sinonim za odeću.
Šta je sa primerom toaleta, svlačionice, zatvora…?
– Što se tiče primera sa ženskim toaletom, svlačionicom, zatvorom, oni samo pokazuju koliko je duga istorija raširene prakse nasilja muškaraca nad ženama. Svojevremeno, dugi niz godina radio sam u firmi u kojoj nije bilo muških i ženskih toaleta, nije zabeležen nijedan incident, tako da ljudi sigurno imaju predispozicije da se ponašaju fino, kulturno, vaspitano, ako to žele. Ne želim ovde da raspravljam o tome da li bi trebalo da se ukinu takve podele (mišljenja sam da je ženama potreban siguran prostor), ali za svaki primer mogu da navedem protivprimer.
Predviđaju se sankcije Zakonom o zabrani diskriminacije. Gde piše kako se neko izjašnjava i kako ljudi da znaju kako se neko izjašnjava kako bi sprečili da dođe do situacije da neko bude kažnjen zbog diskriminacije?
– Ideja uopšte nije da se neko izjašnjava o nekoj svojoj karakteristici ukoliko to smatra svojom ličnom stvari, već da se predupredi diskriminatorno ponašanje. Nećemo valjda da budemo malograđani pa da pred nekim Romom ne pričamo rasističke viceve, ali kad se on udalji, da ih pričamo. Ili da pred nekom LGBT osobom ne koristimo homofobičan govor, ali kad ona nije tu, da širimo mržnju.
Pominje se konstrukcija „osećam se fluidno”. Kritičari zakona kažu da se ovim daje zeleno svetlo da neko pre podne može da se izjašnjava kao žena, po podne kao muškarac, a uveče kao vanzemaljac. Možete li da odgovorite na ove konstrukcije?
– Lepo ste rekli, ovakvi primeri su upravo konstrukcije. Kada neka osoba kaže za sebe da je rodno fluidna, to ne znači da osećaj svog roda menja iz sata u sat, već da ne želi da se izjašnjava kroz binarnu podelu muškarac/žena i da onda igra ulogu koju mu dodeljuje neki dominirajući sistem vrednosti. Samo navođenje vanzemaljca kao rodnog identiteta upravo pokazuje kako mi u našem društvu često umemo da tretiramo osobe koje nisu po kalupu kao vanzemaljce, kao strano telo, kao nešto što ne pripada ne samo našem društvu nego planeti. Mnogi su već shvatili da za osobu nije bitno da li igra mušku ili žensku rodnu ulogu. OK je da muškarac zaplače, OK je za ženu da vozi kamion. Neće se desiti ništa strašno ni tom muškarcu, ni toj ženi, a ni društvu.
Da li će ženama na istoj poziciji biti ista plata kao i muškarcima na toj poziciji?
– Cilj donošenja Zakona o rodnoj ravnopravnosti jeste da se izjednači jaz u platama između žena i muškaraca u Srbiji. Mnoge države u Evropi, pa i u EU imaju veći jaz u platama, ali to ne znači da mi ne bi trebalo da se potrudimo da budemo još bolji. Ne postoji nikakav razlog da žene budu manje plaćene od muškaraca za iste poslove.
Da li i na rukovodećim mestima u organizacijama mora da bude ravnopravan odnos muškaraca i žena ili je to stvar odluke i pitanje sposobnosti?
– Stav da su žene manje sposobne, obučene i kvalifikovane od muškaraca doveo je u praksi do toga da su one značajno manje zastupljene u upravama preduzeća, ali i drugih tela. Za to ne postoji nikakav razlog. Sve statistike pokazuju da se žene u Srbiji obrazuju više nego muškarci danas, tako da je netačno da one nisu sposobne i obučene. Baš suprotno, zbog rodno zasnovane diskriminacije, muškarci i jesu na neki način opušteniji kada je u pitanju obrazovanje, jer znaju da i tako manje obrazovani lakše dolaze do rukovodećih mesta.
Kako vam zvuči izraz „drvosečica”, „mašinovođica”… Zašto žena može da bude domaćica, a ne može diplomatkinja? Zašto može „pomoćnica”, a ne može „moćnica”?
– Za jezik važi da on odslikava odnose u društvu. No, kako se odnosi menjaju, tako se menja i jezik, koji je živ organizam. Ne bih ja apriori odbacivao uvođenje rodno osetljivog jezika. Uostalom, vokativ mog imena je do pre samo 30 godina bio Borisu, kao i Miloš – Milošu, Uroš – Urošu itd. Mislim da je kod ljudi koji pružaju toliki otpor uvođenju rodno senzitivnog jezika prisutna nespremnost za jednu novu realnost u kojoj žene sve više zauzimaju prostor u javnom životu. Sa time dolaze i promene u jeziku u svakom slučaju.
Piše: Marija R. Ilić
OVU I DRUGE ZANIMLJIVE PRIČE MOŽETE PROČITATI U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 27. MAJ
Samo pitam Idiotkinja ili idiotica?