Bivši košarkaš Partizana i veliki miljenik crno-bele publike Leo Vesterman, govorio je u intervjuu za “Maxbet Sport” o vremenu provedenom u dresu kluba iz Humske:
Francuz je istakao da taj period nikada neće zaboraviti:
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Bio sam prvi igrač iz Francuske koji je igrao u Srbiji. Sećam se priče tada od mnogih kako pravim grešku što odlazim u Srbiju. Govorili su mi da nije sigurno, kao da će nešto loše da mi se desi. Ipak niko od njih nije shvatao koliko sam želeo da zaigram za Partizan. Ta ljubav je krenula još kad sam imao 15 ili 16 godina. Žofri i ja kao klinci u akademiji gledamo utakmicu Partizana. Na terenu Veličković, Tripković, Tepić, ostali smo oduševljeni i od tada sam želeo da igram za Partizan. Nekima je bio san da budu u NBA ligi, ali za mene je Partizan bio NBA i drago mi je što sam ispunio taj san. Danas imam ćerku i sina, zovu se Mila i Milan, srpska imena. Toliko sam zavoleo Srbiju da je postala deo mene, a očigledno su i navijači prepoznali to kod mene pa me i dalje pominju u pozitivnom svetlu. Srbija će za mene uvek da bude druga kuća, kao i Partizan.
Teško je bilo Leu da izdvoji momenat koji je obeležio njegov mandat u Humskoj.
– Naravno da su titule ostale u pamćenju, osvajanje ABA lige, domaćeg prvenstva, ali posle ovoliko godina čitav proces u Partizanu je najupečatljiviji. Taj put koji smo prešli od dece do ekipe koja osvaja titulu. To je nešto neverovatno. Sećam se da smo gubili od Crvene zvezde na početku sezone ubedljivo, pa je onda Dule organizovao treninge u zoru. Koliko smo samo trenirali, ali eto na kraju smo postali šampioni i svi smo napravili odlične karijere. Pogledajte samo imena iz tog tima, svi su fantastični igrači.
Da li bi Leo ponovo zaigrao za Partizan kao i njegovi saigrači iz tog vremena Davis Bertans, Žofri Lovernj, Bogdan Bogdanović? Priču je nedavno podgrejao Davis Bertans jednom objavom na Instagramu:
– Ha Ha Ha. Kako bi bilo? Neverovatno bi bilo, ali jedno su želje drugo je realnost. Dovoljno je samo da pogledate ugovore Bogdana ili Bertansa, pa onda i Milutinova. To su milioni. Samo jedan od dokaza kako se radilo tada u Partizanu i u kakve igrače su momci izrasli. Zaista svi treba da budemo ponosni što smo bili deo jedne ekipe koja će se pamtiti.
Za kraj Leo je imao jednu želju.
– Sanjam da se još jednom svi okupimo, barem na jedan meč. Neka to bude humanitarna utakmica, ali da svi još jednom obučemo crno-beli dres i zaigramo kao nekada. Baš bih to voleo, a verujem i svi ostali – zaključio je Vesterman.
Komentari (0)