U raketnom napadu NATO avijacije, 20. maja 1999. u 00.50, pogođen je Kliničko-bolnički centar “Dragiša Mišović”. Potpuno je uništena zgrada neurologije, a geleri su demolirali obližnju zgradu Centra za dečje plućne bolesti i tuberkulozu. Oštećene su i zgrade Dečje i Ginekološko-akušerske klinike, kao i prostorije pravne službe bolnice i računovodstvo. Među sedmoricom gardista Vojske Jugoslavije, život je izgubio i Goran Verežan.
Njegov brat po ocu Dragan kaže za Objektiv.rs da je Goran bio na služenju redovnog vojnog roka kada je nastradao.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– On je bio tu pored, u gardijskoj jedinici, spavali su u kamionu u parku ispred bolnice, jer je obližnja gardijska kasarna već bila gađana. Bio je na odsluženju redovnog vojnog roka, ostalo mu je bilo 7 ili 10 dana do kraja, ne mogu da se setim tačno. Prvo čega se sećam je da su nas zvali iz garde da dođemo na identifikaciju jer nisu mogli da ih prepoznaju. Bili su ugljenisani svi koji su bili napred u kamionu, neki od nazad su preživeli, neki su bili izranjavljeni… Ja tada nisam bio nešto star, pa nisam odmah ni shvatio šta se desilo. Naš otac je umro mlad, sa 46 godina, tako da mi je on (Goran) bio ostao jedini bliski rođak – rekao nam je Dragan.
Dodao je da su u Goranovu čast održana dva memorijalna turnira, kao i da mu je žao svih momaka koji su poginuli.
– Ljudi iz garde dolaze i zovu me skoro svake godine, pitaju da li mi treba pomoć, dolaze kod mene kući, baš su predusretljivi. Uvek se najave, nikada me ne zaborave, dođu, sednemo, ispričamo se. Održana su dva memorijalna turnira u Goranovu čast, u strit-bolu (basket 3 na 3), i u banatskim šorama. Žao mi je zbog svih tih momaka koji su poginuli, bili su mladi momci, zdravi, pravi, čim su u gardi znate kakvi su. Moj sin i ja smo ostali poslednji Verežani u Srbiji, tako da ako on ne bude imao sina naše prezime će se ugasiti – istakao je Dragan.
Podsetimo, tog 20. maja 1999. godine nedužni pacijenti, bolničko osoblje i gardisti preživeli su pravi pakao, a bilo je i onih koji, nažalost, nisu izašli živi.
Život su izgubila tri pacijenta, čuvar, i sedam pripadnika protivpožarnog odeljenja Gardijske brigade Vojske Jugoslavije. Još četvorica vojnika su teže povređeni, a svi su bili na odsluženju vojnog roka. U napadu su poginuli: vojnici Aleksandar Bajin (20), Goran Verežan (21), Predrag Ignjatović (21), Branimir Krnjajić (20), Slaviša Miljković (21), Vojin Pejčinović (26) i Dragan Tankosić (20), kao i pacijenti bolnice Branko Bošković (79), Zora Brkić (82) i Radosav Novaković (47).
U trenutku napada su u toku bila četiri porođaja. Dve trudnice su lakše povređene, a bebe su evakuisane u druge bolnice. Da ironija bude veća tog dana je bio praznik Vaznesenja Hristovog – Spasovdan, slava grada Beograda. Niko nije očekivao napad na bolnicu, iako su se u okolini nalazili vojni ciljevi, a naročito ne na veliki hrišćanski praznik.
Novinar: Ivan Marinković
Komentari (0)