Upravo radimo istraživanje čije ćemo rezultate imati za nekoliko dana. Ono što je izvesno jeste da SNS ima dominantnu poziciju i apsolutnu prevlast na političkoj sceni, kaže na početku razgovora za Objektiv Vladimir Pejić, direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja “Faktor plus”.
– Vladajuća stranka ima rejting koji je u dužem vremenskom periodu na istorijskom maksimumu. Tako sada stoje stvari – dodaje naš sagovornik.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Da li SNS ima poverenje više od 50 odsto građana?
– Preko 50 odsto je svakako, čak je bliže 60 odsto. Što se tiče ostalih, SPS je blizu osam odsto podrške. Dobra vest za socijaliste je da se i dalje dobro drže, opstaju na političkoj sceni i imaju jedan solidan broj ljudi koji bi glasao za njih. S druge strane, SPS je u stalnom padu i postoji opasnost da bi taj trend mogao da se nastavi. S jedne strane dobro stoje, s druge strane su u opasnosti.
Palma i Dačić RASKRINKALI Mariniku: Ne dolazi u Jagodinu zbog davanja iskaza, već POLITIČKOG skupa
Šta je sa Šapićevom strankom, može li da ponovi uspeh?
– Na iskušenju su posle uspeha na prošlim izborima. To je bio dobar rezultat, ali sada su došli u situaciju da treba da ga potvrde, a to uopšte neće biti lako. Mnoge stranke su se suočavale sa tim poteškoćama, videćemo kako će to proći.
Ko može da pređe cenzus?
–”Dosta je bilo” može da pređe cenzus, bez obzira na to što su donekle promenili retoriku koju su ranije koristili. Imaju iznenađujuće dobar broj potencijalnih glasača. Zatim tu je i savez POKS i DSS. Što se tiče niza opozicionih stranaka, Đilasova Stranka slobode i pravde je najjača, ali ne sa preterano visokim rejtingom, malo bolji od Vuka Jeremića, ali ne tako dobro da bi se time dičili. SSP je tu negde oko cenzusa. Ostale ne bih spominjao jer imaju nizak rejting. Od onih iz vladajuće koalicije, PUPS i Rasim Ljajić mogu da se izdvoje i to je to.
Kakve bi promene nastale ako bi se opozicija ujedinila?
– Ujedinjavanje opozicije po automatizmu ne znači i dobar rezultat. Nekad zbir da sinergijski efekat pa imaju više od prostog zbira, a nekad bude prost zbir. Nekad i manje nego što bi imali da nastupaju odvojeno. Tako da, oko tog ujedinjavanja treba biti krajnje oprezan. Opozicija još uvek ne postoji. Oni prvo između sebe treba da naprave neke pregovore, da se dogovore, a tek onda da idu na pregovore sa vlašću.
Šapić ima ambiciju da bude gradonačelnik Beograda. Da li bi bio dobro rešenje?
– Da li je dobro ili nije, ne znam. To bi bio neki logičan sled pošto se bavio opštinom Novi Beograd, jednom od većih. To je opština koja je pravi mali grad za sebe. Međutim, nije to isto. Na Novom Beogradu imate ekspanziju gradnje, razvijenu infrastrukturu, a ovamo imate, na primer Palilulu, koja nema kompletiran vodovod, kanalizaciju i to su problemi koje nije lako rešiti, pogotovo ne za kratko vreme. Pitanje je kako bi se Šapić tu snašao. Beogradski izbori se bliže, izvesno je da ćemo u skorijem periodu imati kandidata. Da li će to biti Goran Vesić, Šapić ili neko treći, ne ulazim u njihovu kadrovsku politiku.
Opozicija potencira da na beogradskim izborima može lakše da sruši Vučića nego na republičkom nivou. Da li je to realno?
– Kad kažu da imaju “više šanse”, to znači kao da je tesno. Možda bolje stoje u Beogradu, ali to ne znači da će pobediti. Da bi Vučić izgubio vlast, neko mora da ga pobedi, a ja ne vidim u ovom trenutku ko bi to mogao da bude u Beogradu, a pogotovo u Srbiji.
Polemika je i oko predsedničkih kandidata. Pominje se “žena predsednik”. Zašto je to uopšte nekome važno?
– Bitno je da nema negativne selekcije u smislu da ne može žena ili muškarac. U ovoj situaciji idealan kandidat je neko ko je ozbiljan i kome ljudi mogu da veruju. Neko ko je u stanju da najbolje rešava njihove probleme. U svakom slučaju, građani će odlučiti ko je to. Aleksandar Vučić je u tom smislu najjači kandidat. Pominje se kandidatura Borisa Tadića, Miloša Jovanovića (DSS), tu je i Mlađan Đorđević. U Đilasovom bloku nemamo izdefinisanog kandidata, to može da bude Đilas, Marinika, Borko Stefanović ili Mlađa Đorđević, nemamo jasnu ideju.
Gde je tu Boško Obradović?
– U poslednje vreme Boško Obradović je malo u senci. Meni se čini da pokušava da malo izađe iz te senke. Svojom ili nečijom voljom pomalo je izašao iz fokusa i na različite načine pokušava da se vrati.
Šta očekujete od dijaloga vlasti i opozicije?
– Dijalog može da bude na pet koloseka, može i na dva. Može i samo jedan, ali ciljevi dijaloga i ciljevi svih učesnika su jedni, a to je da ambijent bude politički korektan, da su mediji slobodni, da ne bude nasilja, da se politički akteri međusobno ne vređaju. Sve ono što je bitno za normalno društvo. Učešće evroparlamentaraca jedino ima smisao, ne kroz neke represivne mere kako mnogi u opoziciji očekuju, nego da nadgledaju sprovođenje onoga što vlast i opozicija dogovore. Oni su puki posmatrači. Njihovo učešće svodi se na posmatranje i nema neku naročitu težinu. To je realan pristup.
Piše: Marija R. Ilić
Ovu i ostale aktuelne priče pročitajte u štampanom izdanju Objektiva.
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)