Milutin Tesla (1819 -1879), prota, nacionalni radnik, pesnik, poliglota i prosvetitelj je dugo nepravedno i neopravdano zaboravljen. Samo na prvi pogled ove reči mogu zvučati paradoksalno, jer se njegovo ime sreće u gotovo svakom ozbiljnijem radu o sinu – Nikoli Tesli.
Rođen je u Lici 1819. godine. U Gospiću je završio nemačku školu, potom je upisao vojnu školu, od koje je ubrzo odustao jer nije mogao da podnese surovu vojničku disciplinu. Svoj životni put pronalazi u bogosloviji, koju završava 1845. godine i ubrzo se ženi Georginom Đukom Mandić, majkom Nikole Tesle.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Milutin postaje pravoslavni sveštenik mitropolije sremsko-karlovačke. Bio čuveni besednik, ne samo u svom kraju, već u celoj Lici. Kad je jednom lički vladika zatražio da mu sveštenici napišu propoved sa temom „Rad i vrednoća“, Milutin je napisao najbolju propoved, i to mu je donelo opšte priznanje. Zato je i premešten na položaj administratora, a kasnije i paroha u Smiljanu.
Ipak, osim nekoliko uobičajenih rečenica, retko gde se može naći nešto više podataka o njegovom ispunjenom i teškom životnom putu, društvenom angažmanu, odličnom odnosu sa rimokatoličkim sveštenicima, uzajamnom međusobnom uvažavanju, misionarskom radu, kako za hrišćane, tako i za muhamedance i presudnom uticaju na odgoj slavnog sina.
Prota Milutin je, sam po sebi, značajna ličnost srpske istorije i kulture i zaslužuje daleko veću pažnju javnosti nego što mu je do sada ukazivana. Na pitanje novinara K. Mofeta, postavljeno 1896. godine, koliko jezika govori, Nikola Tesla je odgovorio:
“Ne baš mnogo, šest ili sedam, ili osam, ali moj otac je bio veliki lingvista. On je govorio osamnaest jezika. Osim toga, on je bio izvanredan matematičar“, rekao je slavni naučnik o svom tati. Ideale kojima se rukovodio tokom čitavog života možda najbolje potvrđuju njegove reči izgovorene u Senju 1852. godine: „Boga mi moga! Ništa mi nije tako dragocjeno kao sloboda, blago sostojanije i napredak Naroda Mog i Braće, i za ovo dvoje: Cerkvu i Narod, gde god budem, gotov ću biti život moj položiti“.
Rad, angažovanje i vrline Milutina Tesle nisu mogli ostati neprimećeni. Zbog revnosnog rada u službi i zbog toga što je služio kao primer razvijanja dobrih odnosa između različitih veroispovesti, austrijski car Franc Josef Prvi odlikovao ga je, 1873. godine, Ordenom zlatnog krsta za zasluge Prvog stepena, na koji je Milutin bio i te kako ponosan. Tada je nastala njegova poznata fotografija. Najmanje četiri bečka lista prenela su ovu vest.
Poslednje godine života prote Milutina ispunjene su velikim problemima. Vreme je nosilo i donosilo svoje breme, koje je svakako uticalo na njegov svakodnevni život. Vojna krajina je „razvojačena“ počev od 1871. pa konačno do 1873. godine, kada mu sin završava školovanje u Karlovcu. On želi da ga pošalje u sveštenike, ali on za to ne haje. Da nesreća nikada ne dolazi sama, potvrđuje se i ovoga puta, pa se Nikola smrtno razboleo, ležao je devet meseci u krevetu.
“U jednom od samrtnih trenutaka, za koje su mislili da su mi poslednji, otac je uleteo u moju sobu. Još uvek pamtim njegovo bledo lice kada je pokušavao da me razveseli“, sećao se Nikola nakon više od četrdeset godina od tog događaja.
“Rekoh mu: Možda bih mogao da se oporavim, ako mi dopustiš da studiram tehniku”.
– Ići ćeš u najbolju tehničku školu na svetu – odgovorio mi je svečano, a znao sam da tako i misli“, otkrio je svojevremeno Nikola Tesla. Proti Milutinu izražavana je zahvalnost na razne načine. Njegovo ime je bilo poznato, ne samo na prostoru na kojem je živeo, već mnogo šire i dalje.
„Nimalo gramziv, visokomoralan i širokogrud, kakav bi morao da bude svaki hrišćanski sveštenik, otac Milutin od svojih parohijana nije uvek naplaćivao štolarinu za svešteničke usluge. Tako, na primer, prilikom venčanja Mihaila Lemaića nije hteo da naplati usluge, jer je Lemaić siromašan i da mu savest zabranjuje da bilo šta od njega potražuje. Za oca Milutina bilo je važnije da ljudi u njegovoj parohiji ne žive nevenčani nego da od njih naplaćuje usluge“, pisali su o proti Milutinu.
Pišući svoju autobiografiju, Nikola Tesla za svog oca kaže:
“Veoma učen čovek, pravi prirodni filozof, pesnik i pisac, a za njegove propovedi se govorilo da odišu rečitošću, poput one Abrahamove u Santa Klari. Posedovao je čudesno pamćenje i često je recitovao dugačke tekstove na nekoliko jezika. Često je u šali govorio da može da rekonstruiše neke od klasika ukoliko se izgube, recitujući njihova dela. Njegov stil pisanja je izazivao divljenje. Njegove rečenice su bile kratke i jezgrovite, a on je bio vrlo duhovit i satiričan“.
Prota Milutin Tesla je nekoliko godina slao dopise „Srpskom dnevniku“ koji je izlazio u Novom Sadu, gde je pisao o svim aktuelnim problemima (školstvo, sveštenstvo, bolesti, vremenske nepogode…) koji su zadesili srpski narod iz kraja u kojem je tada živeo.
Tvrdi se da je Milutin Tesla sem navedenih dopisa pisao i u drugim novinama: „Pisao je i po hrvatskim novinama pod pseudonimom Rodoljub Pravičić, većinom o narodnom životu i gospodarstvu, i da ispravi kakve krive vesti novinske iz Like, jer laži nikako nije trpeo”, otkrio je Nikola za života.
Deset godina Milutinove smrti 1889. godine, Nikola Tesla dolazi u rodni kraj da podigne spomenik ocu. S pravom Jovan Bratić primećuje da Nikola na više mesta govori o svom ocu s poštovanjem: „Kada je odrastao i počeo da se probija kroz život, video je da je njegov otac bio heroj koji je pored svešteničke dužnosti morao da brine o velikoj porodici, kako će je izvesti na put.“
Izvor: Opanak.net
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)