Kako se ponašate kada ste pod stresom?
Da li jedete manje ili više?
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
I da li posežete za slatkišima?
Naše mentalno zdravlje je u poslednje vreme, zbog globalne pandemije, ugroženo, pa je savršeno razumljivo da su nam emocije prošle godine, ali i ove promenljive.
– U stresnim periodima obično posežemo za slatkom hranom koja nam pruža dobar osećaj. A istraživanja su pokazala da se naš ukupni unos šećera povećao za 53 posto od početka pandemije -, kaže dijetetičarka Marisa Kardvel.
Studija iz 2021. iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), nažalost pokazuje da ovaj rast jedenja slatkiša može negativno da utiče na raspoloženje, ciklus spavanja i fizičko i mentalno zdravlje više nego što bismo to voleli da priznamo.
– Istraživanja pokazuju da konzumacija previše veštačkih šećera može da dovede do hroničnih zdravstvenih problema, kao što su dijabetes tipa 2 i bolesti srca, ali takođe je u velikoj korelaciji sa neravnotežom raspoloženja, a to dugoročno može da dovede i do depresije -, kaže Kardvel.
Evo kako šećer utiče na našu emocionalnu dobrobit i kako da to zaustavimo.
Mit o šećernoj groznici
Imate običaj da posegnete za slatkišima, između Zoom sastanaka, nadajući se da će vam se raspoloženje popraviti?
– Kratkoročni učinci visokog nivoa glukoze (glavnog šećera koji se nalazi u krvi), uzrokovani konzumacijom saharoze, na nečije raspoloženje su takvi da mogu da smanje budnost i izazovu veći nivo umora u prvih sat vremena nakon jela -, objašnjava Kardvel.
Prema studiji iz Neuroscience & Biobehavioral Reviews, šećer obično ne poboljšava nijedan aspekt raspoloženja.
Dugoročni uticaj
– Visoka konzumacija šećera je povezana sa depresijom i negativnim simptomima mentalnog zdravlja, što je vidljivo nakon nekoliko godina”, kaže Kardvel.
Istraživanja pokazuju da unos veštačkih šećera vremenom može dugoročno da utiče na mentalno zdravlje, dok manji unos veštačkih šećera može da bude povezan sa boljim mentalnim zdravljem.
Kardvel je objasnila i da su neka novija istraživanja iznela nekoliko potencijalnih razloga zašto unos veštačkih šećera može da utiče na raspoloženje.
Na primer:
– Konzumacija veštačkih šećera je povezana sa povišenim krvnim pritiskom i uapalama, a povezana je i sa depresijom.
– Ishrana sa visokim udelom šećera može da dovede do brzih skokova i padova šećera u krvi, što dovodi do poremećaja u nivou hormona, kao i promene raspoloženja.
– Dejstva šećera su slični zavisnostima na nivo dopamina (hemikalija za zadovoljstvo i nagradu u mozgu), povezuju česti unos šećera sa depresijom.
Koliki unos šećera je prihvatljiv?
– Glavni izvori šećera su uglavnom pića koja su zaslađena šećerom, deserti, zaslađena kafa i čaj -, kaže Kardvel.
Međutim, to što veštački šećeri mogu negativno da utiču na raspoloženje, ne znači da morate da se odreknete slatkiša u potpunosti.
Ljudi se rađaju sa sklonišću za slatkim ukusom, ali ipak postoje zdravi načini da tu žudnju zadovoljite, a da istovremeno i raspoloženje i nivo šećera u krvi držite pod kontrolom.
– Umesto da uzmete sok ili čokoladu, potrudite se da unos ukupnog dnevnog dodatog šećera bude ispod 6 posto ukupnih kalorija -, savetuje Kardvel.
Ona je objasnila i da, ako jedete 2.000 kalorija dnevno, to znači da bi trebalo da težite tome da unos ukupnog dodatog šećera bude ispod 120 kalorija.
Zamene za šećer
Kardvel savetuje da umesto napitka zaslađenog šećerom, popijete sveži sok od limuna sa nekim začinskim biljem. Recimo, u sok od limuna i pomorandže dodajte i nekoliko listova mente.
– Zamenite slatki obrok za hranu sa nešto više belančevina i zdravih masnoća, da biste stabilizovali šećer u krvi i osećali se zadovoljno. Humus i krekeri, puter od kikirikija, ili šačica orašastih plodova i voće su sjajne alternative -, kaže Kardvel.
Prema njenim rečima, voće je prirodno slatko i prepuno vitamina, minerala i antioksidanasa, vlakana i vode od koji ćete biti hidrirani i siti. Ukoliko želite da obrok završite sa nečim slatkim, pomešajte zamrznuto voće, kao što su banane i mango, i napravite ukusni sladoled.
Praćenje unosa šećera
Veštački šećeri se kriju u najmanje sumnjivim proizvodima kao što su sos od paradajza i prelivi za salatu, pa je zbog toga možda teško odrediti koliko šećera zaista jedete uz svaki obrok. Kardvel kaže da su aplikacije za unos hrane korisne za povećanje pažnje oko izbora hrane.
Takođe preporučuje da čitate sastav hrane na pakovanjima i tražite veštačke šećere, pogotovo kada jedete naizgled zdravu hranu kao što su žitarice, granole, ili mlečni proizvodi.
Izvor: Objektiv.rs, 24sata.hr
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)