U znak sećanja na dan kada su radnici u Čikagu štrajkom i protestima počeli da se bore za osmočasovno radno vreme, širom sveta se obeležava Međunarodni praznik rada – Prvi maj. U Srbiji i regionu tradicionalno se u zoru izlazi na prvomajski uranak u prirodu. Iako obeležavanje ovog praznika ostaje u senci koronavirusa, ministri srpske vlade u razgovoru za Objektiv prisećaju se svojih prvih zarađenih para.
Zorana Mihajlović – potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike
– Prvi posao sam imala sa 19 godina dok sam studirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Radila sam u zlatari u Balkanskoj ulici… To nisu bila baš laka vremena u Srbiji zbog mnogo kriminala, a i zbog tih 90-ih godina, kada su bile sankcije. Znam da se moja majka nije slagala jer se brinula da mi se nešto ne desi. Ali, eto, ja sam tamo radila popodne uglavnom, jer sam pre podne imala vežbe i predavanja na fakultetu.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
SNS žene sa stilom: Političarke se na sednici pojavile u elegantnim, BIZNIS izdanjima (FOTO)
Branko Ružić – ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
– Boraveći 1991. na raspustu u Australiji, radio sam dve nedelje na gradilištu od šest do 16 sati, uz sat vremena pauze. Sekao sam betonske ploče koje služe za oplatu u građevinarstvu i zaradio 4.000 dolara. Bilo je to predivno i dragoceno iskustvo, a na nagovor mog oca, koji mi je time dao šansu da sagledam prednosti fizičkog i intelektualnog rada.
Fizički posao radio sam tada u Australiji, kao i još u nekoliko navrata u Srbiji, ali više da bih pomogao prijateljima. Smatram da prava radnika moraju u svakom demokratskom društvu biti na pijedestalu i u fokusu strateških orijentacija vlade. Treba razdvojiti radnike od neradnika, odnosno žito od kukolja.
Branislav Nedimović – ministar poljoprivrede
– Moj prvi posao bio je uzorkivač pšenice u žetvi 1992. godine. Tada sam zaradio oko sedam do osam maraka. Konkretno, uzorkovao sam pšenicu iz traktora u žetvi, utvrđivao glavničavost i kvalitet. U to vreme nisam ni pomislio da ću biti ministar poljoprivrede.
Tomislav Momirović – ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
– Prva zarada na koju sam jako ponosan je novčana nadoknada koju sam primao kao student prodekan Pravnog fakulteta u Beogradu. To jeste bila mala plata, ali ogromna čast i mnogo obaveza jer sam bio član Saveta fakulteta i Univerziteta u Beogradu. Tadašnja generacija studenata je organizovala mnogo humanitarnih akcija, a najponosniji sam na podršku Pravnom fakultetu izmeštenom iz Prištine u Kosovsku Mitrovicu. Trudili smo se da pomognemo našim kolegama i njihovim porodicama na Kosovu i Metohiji.
Anđela Atanacković – ministarka privrede
– Kao stipendista „Prve petoletke”, po diplomiranju sam odmah počela da radim kao tehnolog u namenskoj industriji 1982. To su bila lepa vremena, radilo se punom parom, u tri smene. Kao mladi tehnolog dobila sam veliki posao, mnogo odgovornosti i izazova.
Međutim, s obzirom na to da sam 31 godinu živela na selu, nisu mi strani bili ni fizički poslovi. Uvek sam se trudila da pomognem svojoj porodici, uzgajali smo voće i povrće za naše potrebe, spremala sam zimnicu, brala grožđe… Gledano sa ekonomskog aspekta, radnici su danas u boljoj poziciji nego ranije. Ekonomsko stanje države oslikava se na sve građane, stabilnost i prosperitet utiče na visinu plate, te se u tom smislu svakog dana borimo kako bismo obezbedili što bolji životni standard građana.
Marija Obradović – ministarka državne uprave i lokalne samouprave
– Moj prvi honorar bio je u mojoj sedamnaestoj godini, 1991. godine, zarađen u TV Kruševac, gde sam kao srednjoškolka radila posao spikera u informativnoj redakciji. Pre podne u školi na časovima, a po podne u redakciji RTK, pripremajući se za „Vesti” i „Šarengradsku razglednicu”. Iako sam bila odlična učenica i predsednica odeljenja, ipak je rad na TV meni bio zanimljiviji, te posao profesora, za koji sam se školovala, nikada nisam radila, već sam po završenom školovanju ostala u redakciji. Godina 1991. bila je teška i ekonomska kriza je bila u toku, te mi je dodatni novac, kao tinejdžerki, bio dobrodošao, bez obzira na to što je to bio mali iznos.
Siniša Mali – ministar finansija
– Još kao osnovac imao sam potrebu da zaradim svoj novac, van džeparca od roditelja, kako bih mogao da kupim šta poželim. Tako sam prvi novac zaradio prodajući stripove u Čika Ljubinoj ulici u Beogradu, kao i u Cvijićevoj ulici, gde sam tada živeo. Sebi sam od tog novca kupio reket za tenis, a bratu Peđi džojstik za video-igrice. Inače, ne bih imao problem da radim fizički posao i izuzetno poštujem sve ljude koji vredno rade bilo koji posao i koji su dobri u njemu.
Nikada nisam bežao od toga, ali okolnosti su bile takve da sam čak i studirajući u SAD, kada sam pokušavao da zaradim dodatni novac, bio asistent na fakultetu i tako uspeo da zaradim neki dodatni novac, ali i da dosta toga naučim. Od radnika zavisi budućnost i jačanje srpske ekonomije. Dobar radnik je zadovoljan radnik, a trudimo se i trudićemo se da kao odgovorna država stvorimo još bolje uslove za rad.
Pišu: M.R. ILIĆ – G. MITROVIĆ
OVU I OSTALE AKTUELNE TEME MOŽETE PROČITATI U PRAZNIČNOM ČETVOROBROJU LISTA OBJEKTIV
Komentari (0)