Trend preseljenja nemačkih kompanija u inostranstvo slabi. Iako industrija zbog visokih troškova poslovanja na domaćem tržištu i dalje intenzivno ulaže u inostranstvu, očekivani pozitivni efekti često izostaju.
Nemačke kompanije i dalje premeštaju deo poslovanja u inostranstvo, bez obzira na veličinu preduzeća. Specijalizovani proizvođač baštenske opreme Gardena iz Ulma, prema navodima medija, planira da ukine 250 radnih mesta u Nemačkoj i deo poslova premesti u Češku. To predstavlja smanjenje od deset odsto broja zaposlenih u zemlji.
I veliki svetski koncerni, poput BASF-a, nastavljaju da ulažu u inostranstvu. Dnevni list Velt objavio je 11. februara 2026. godine da kompanija namerava da deo radnih mesta u sektoru usluga premesti u Indiju. Zbog toga je pod pritiskom njen centar u Berlinu, gde je predviđeno ukidanje većeg broja radnih mesta.
Bilo je i dramatičnijih procena
Godinu dana ranije, stanje je opisivano znatno dramatičnije. „Industrijska kriza u Nemačkoj odvija se punim intenzitetom”, pisao je u novembru 2025. godine onlajn magazin Financmarktvelt. Autor se pritom pozvao na podatke Saveznog zavoda za statistiku, koji je analizirao kretanja u periodu od 2018. do 2023. godine. Noviji podaci još nisu objavljeni.
Prema toj analizi, između 2021. i 2023. godine oko 1.300 nemačkih kompanija sa više od 50 zaposlenih premestilo je pojedine poslovne funkcije u inostranstvo. To je činilo 2,2 odsto svih kompanija te veličine sa sedištem u Nemačkoj tokom 2023. godine. Zbog tih premeštanja ugašeno je oko 50.800 radnih mesta u zemlji. Financmarktvelt je tada ocenio: „Može se pretpostaviti da su se 2024, a naročito 2025. godine, ovi trendovi dodatno pojačali usled visokih cena energije, sve izraženije birokratije i rasta troškova rada.”
Samo šest meseci kasnije, Kreditna ustanova za obnovu uočila je drugačiji trend. U saopštenju za javnost od 2. juna istraživački sektor te ustanove naveo je da se „mnoge srednje velike kompanije povlače iz poslovanja u inostranstvu”. Dok je 2022. godine u inostranstvu poslovalo oko 880.000 od približno 3,8 miliona srednjih preduzeća, godinu dana kasnije taj broj pao je na oko 763.000. Udeo srednjih preduzeća koja posluju u inostranstvu smanjen je sa oko 23 na 20 odsto.
“Uslovi za spoljnu trgovinu znatno su pogoršani”, ocenjuje glavni ekonomista Kreditne ustanove za obnovu Dirk Šumaher. Kao glavne razloge navodi geopolitičke napetosti u Ukrajini i na Bliskom istoku, sve jaču izvoznu konkurenciju Kine u ključnim industrijskim granama i protekcionističku trgovinsku politiku Sjedinjenih Američkih Država.
Neujednačena slika
Drugačiju sliku pruža Nemačka industrijska i trgovinska komora. Na upit Dojče velea, portparol Sven Eling uputio je na konjukturno istraživanje Komore sprovedeno početkom 2026. godine. Ono pokazuje da je pritisak troškova na nemačku industriju dostigao rekordni nivo i da zbog toga sve više preduzeća planira ulaganja u inostranstvu.
Prema podacima Komore, ove godine 43 odsto industrijskih preduzeća planira ulaganja u inostranstvu, što je za tri procentna poena više nego godinu dana ranije.
“Razlozi su jasni – rast troškova, strukturni problemi i slaba privredna aktivnost u Nemačkoj”, izjavio je direktor sektora za međunarodnu privredu Komore Folker Trajer.
Šta donose ulaganja u inostranstvu?
Ulaganja u inostranstvu do sada su, po pravilu, jačala domaće proizvodne kapacitete i doprinosila većoj zaposlenosti u zemlji. Posebno su ulaganja usmerena na osvajanje novih tržišta ili razvoj prodajne i servisne mreže imala povoljne efekte i na matične kompanije. Međutim, prema podacima Komore, udeo preduzeća koja u inostranstvu ulažu prvenstveno radi osvajanja novih tržišta smanjen je sa 30 na 28 odsto.
“Posebno zabrinjava činjenica da izostaju nekadašnji pozitivni efekti koje su ulaganja u inostranstvu imala na poslovanje u zemlji, jer kompanije sada ulažu pre svega radi smanjenja troškova. To često dovodi do ozbiljnih rezova u domaćem poslovanju”, ocenjuje Folker Trajer. Ulaganja u inostranstvu danas su pre svega usmerena na smanjenje troškova, a ne na širenje poslovanja.
Ukupna kretanja u oblasti ulaganja u inostranstvu ne pokazuju jasan pravac. Pre bi se moglo govoriti o stagnaciji nego o izrazitom rastu ili padu. Profesor Štefen Miler iz Lajbnicovog instituta za ekonomska istraživanja u Haleu smatra da je Nemačka, kada je reč o direktnim investicijama domaćih kompanija u inostranstvu, „daleko ispod ranije dostignutih rekordnih vrednosti”.
Kako je rekao za Dojče vele, statistika Savezne banke Nemačke pokazuje da su direktne investicije između 2017. i 2022. godine iznosile oko 120 milijardi evra godišnje. U 2024. godini iznosile su oko 80 milijardi evra, a u 2025. manje od 100 milijardi. Ti podaci, prema njegovoj oceni, „ne pružaju osnov za zaključak da iz zemlje odlazi znatno više kapitala nego prethodnih godina”.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)