Umesto starog selektora Ilije Stolice na “vruću fotelju” u mladoj reprezentaciji Srbije seo je nekadašnji fudbaler Partizana, Benfike, Dižona – Zvonko Živković.
Novog selektora “uhvatili” smo pred početak predavanja koje je održao na Alfa BK univerzitetu pod imenom “Sport i obrazovanje”, čiji moderator je bio legendarni sportski novinar i izaslanik FSS Nebojša Petrović, a Živković nam je odgovorio na mnoga pitanja koja interesuju srpsku sportsku javnost.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Kada ste prelomili da se opet prihvatite posla u reprezentaciji?
“Prelomio sam brzo, zato što sam po vokaciji trener, za šta sam se i opredelio. Poslednjih godina sam radio kao zamenik direktora omladinske škole, a onda i kao skaut. Znam da je posle toliko duro vremena, posle 15 godina i više, malo bilo i dileme da li prihvatiti ili ne. To je ipak mlada selekcija, generacije koje imaju svoj način razmišljanja i života uopšte. Međutim, zvali su me iz Saveza, izrazili su poverenje u mene da mogu to da vodim i veoma brzo sam prihvatio”, istakao je Živković.
Sa omladinskom selekcijom SCG došli ste do polufinala Evropskog prvenstva. Planirate li i sa mladom da uradite nešto slično?
“Posle niza godina sam izborio sa godištem 1986. odlazak na prvenstvo Evrope. Pred završnicu takmičenja u Severnoj Irskoj smo imali sastanak svih selekcija. Kad su me pitali šta očekujem, rekao sam da očekujem da prikažemo najbolje što nosimo u sebi. To je bilo prvo, a drugo je bilo da je jako važno da smo došli među osam najboljih omladinskih selekcija. Meni nije važno da li ćemo biti prvi ili osmi, važno je da pokažemo šta nosimo u sebi, a da će jedna od naših selekcija sigurno biti omladinski prvak ako budemo dolazili češće do završnica. Tako se i desilo. Mi smo bili treći po rezultatima, jer se ne igra za treće mesto, a par godina posle nas evropski prvak je postala Drulovićeva omladinska reprezentacija. Mislim da je poenta svega da se takmičimo sa najboljima, da često budemo tamo, jer ne možemo baš na svakom kad i drugi igraju fudbal. Mnogo se ulaže u taj omladinski fudbal, mlađe kategorije, ali kažem, bitno je da se takmičimo, da vidimo gde smo. Na kraju krajeva, bili smo i prvaci sveta jer smo kroz Evropsko prvenstvo izborili tu ‘vizu’. To je prirodno i treba da se fokusiramo na te mlade igrače, jer mi ovde nemamo neku veličinu i bogate klubove. Zato kažem, možemo organizacijom mlađih kategorija da pravimo još bolje igrače, koji bi trebalo nešto duže da ostanu ovde kod nas. Mi smo uvek izvozili ‘polufabrikate’, a imamo mogućnost da ipak napravimo neki finalni proizvod i da na njemu zaradimo, kao što na našim ‘poluproizvodima’ zarađuju neke zemlje kao što su Belgija, Austrija, pa čak i Italija ili Portugalija. Igrao sam u velikom klubu koji se zove Benfika i kroz razgovor sa njima kad je fudbal otišao tako daleko što se cifara tiče, a čak i takav klub je odredio kakav će put imati. Oni su svesni da je taj put da stvaraju svoje igrače, naravno, i rezultati su bitni, ali razvoj je u prvom planu. Taj njihov put je fascinantan. Preširoka je priča, ne može igrač da se pravi od danas do sutra”, istakao je novi selektor mlade reprezentacije Srbije za Objektiv.
U toj generaciji jedan od najboljih igrača bio je Borko Veselinović. Šta se dogodilo sa njim pa nije postao toliko veliki igrač koliko mu je proricano? Šta uraditi sa aktuelnim mladim reprezentativcima da ne bi postali “novi Borko”?
“Ne mogu u dve rečenice to da ispričam, ali dajem primer Holandije. Zemlja kao i naša, nije mnogo velika. Čuo sam priču da njihovi treneri jednom nedeljno posle svakog kola sede zajedno i razgovaraju o taktici, o igračima, o načinu igre itd… Oni su baš zemlja koja proizvodi veliki broj mladih igrača, imaju fantastične škole. Oni ništa ne skrivaju, otvaraju se, razgovaraju, na taj način pomažu jedni drugima. Mi to nemamo ni u klubovima, a da ne pričam o nekom višem nivou. Nekada je organizacija Svetskog i Evropskog prvenstva dovodila zemlje koje organizuju u minus, a vidite da se danas svi grabe da to organizuju, jer su enormne cifre koje se ulažu u sve to. Fudbal je eksplodirao do neslućenih visina. Zašto neko nije uspeo, i ta priča je široka. Ne bih nikog da kritikujem, nemam formulu zašto neko nije uspeo. Da imam formulu, ja bih bio svetski trener. Fudbal nije matematika, nije uvek jedan i jedan jednako dva, već je nešto sasvim drugačije, živa stvar”.
Vratimo se malo u prošlost: Bili ste u vojsci, a par dana kasnije usledio je Kvins Park Rendžers (crno-beli se vratili posle 2:6, slavili sa 4:0 i plasirali se u naredno kolo Kupa UEFA).
“Još nisam završio vojni rok, bio sam i dalje u vojsci, ali su me ljudi kontaktirali. Trebalo je da budem još više od mesec dana u vojsci. Nisam ni razmišljao o tome da ću uopšte gledati utakmicu, a kamoli igrati. U ponedeljak sam dobio poziv, a u sredu smo igrali. Eto, desilo se…”
Kako se osećate kao čovek koji je postigao taj pogodak, jedan od najvažnijih u istoriji Partizana?
“Teško to može da se opiše. Desio se taj rezultat koji se desio, igrali smo odlično, sve nam je išlo. To su neki dani kad vam u karijeri sve ide, ne samo kao pojedincu, već kao timu. Svi se sećaju nekih tih detalja, naravno, zato što je bilo iz ekstremno lošeg rezultata u drugi dobar, ali poenta toga je da je stadion bio pun. Ljudi su verovali da možemo da prođemo i desilo se. Moglo je da se ne desi”.
Po čemu se razlikuju današnji fudbaleri koji ne idu u vojsku od vas koji ste morali?
“Mislim da profesionalnom fudbaleru ta vojska dobro dođe u jednom segmentu, kada bi bila malo kraća. Ali za profesionalnog fudbalera u najboljoj formi, kao što sam bio ja, kada sam otišao na odsluženje vojnog roka, nije to baš savršeno. Ja sam zbog odlaska u vojsku propustio i Olimpijske igre i Evropsko prvenstvo. Izgubio sam dva ogromna takmičenja. U karijeri imate šanse da odete na jedno, dva, tri velika takmičenja, a šta ako odete u vojsku? Znači da nemate šanse da odete. Da se razumemo, ona vam donosi određene stvari, počnete da rešavate neke tamo probleme, uvek vam radi mozak, uči vas da ne budete robot, ali je jednostavno predugačka za profesionalne fudbalere”.
Rekli ste da vam je fer-plej uvek na prvom mestu, da ste uvek osvajali trofeje za fer-plej, pored uspeha na terenu, pa kako ćete to da spojite sa društvenim mrežama, mobilnim telefonima, igricama?
“Istakao sam fer-plej, jer smatram da je fudbal viteška igra, gde tako treba da se ponašate na terenu. Meni je to uspevalo, ali nije tu bitan samo taj trofej, onaj ćup, nego prosto momci moraju da shvate i da se ponašaju na mnogo višem nivou nego neki njihovi prijatelji, drugovi u privatnom životu. Zato sam ja to istakao i tako će biti dok ja treniram neku generaciju. Mislim da to donosi i rezultat na terenu”, zaključio je novi selektor mlade srpske reprezentacije Zvonko Živković razgovor za Objektiv.
Sve o ovoj temi, kao i o ostalim sportskim aktuelnostima i zanimljivostima, pročitajte u štampanom izdanju Objektiva od 16. aprila.
Piše: Aleksa Radosavljević
Komentari (0)