General Bratislav Dikić o "državnom UDARU": "Hteli su da OPTUŽIM Srbiju i Vučića, sve sam odbio"

Država Srbija je dok sam bio u zatvoru brinula o mojoj porodici koliko je mogla, pa i o meni i samom postupku koji je vođen. U početku mi se činilo da država Srbija učestvuje u svemu tome, pa i drugim ljudima koji su pratili, međutim kako su nadležne institucije i tužilaštvo počele da otkrivaju šta se tu dešavalo i počelo da šalje dokaze prema Crnoj Gori, onda je odjednom Srbija postala neprijatelj, kazao je za Hepi TV general Bratislav Dikić, kome je ukinuta presuda za navodni “državni udar”.

– U Crnoj Gori su se prvo počeli da se hvale da im je Srbija pomogla u svemu, a onda su izmišljali priče i da pokupaju da optuže Srbiju, državne funkcionere Srbije, a na kraju i predsednika Aleksandra Vučića – rekao je Dikić.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

– U zatvoru me je posetio i pokojni mitropolit Amfilohije, dolazila je i monahinja mati Stefanida, ona je bila više puta. Imao sam veliku podršku naše Crkve i pomoć, pomoć je imala i moja porodica. Najviše pomoći sam imao od naše Crkve – rekao je Dikić i dodao:

– Nudili su mi nagodbu više puta da optužim Srbiju i na kraju su jednostavno odustali. Prvi put je bilo tu noć kada su me uhapsili, pa onda prvi mjesec pritvora, pa onda tokom suđenja.

– Prvo veče su mi odmah nudili slobodu, da ne budem ni procesuiran, tu noć su mi rekli da treba da optužim Crkvu, da optužim naše Srbe iz Crne Gore, gospodina Andriju Mandića i Milana Kneževića, da optužim neke Ruse. U sporazumu o priznanju krivice je trebalo da piše da odležim tri meseca, ali oni su nudili da ja ne odležim ni dana nakon priznanja.

– Ja nisam mogao nikoga da optužim, nisam mogao da učestvujem u nečemu o čemu ništa ne znam, ja sam sve to odbio. Oni su mi pretili kaznom zatvora od 15 godina.

– Treća ponuda je bila od decembra 2017. do marta 2018. godine, ona je bila proširena, tu je bila država Srbija, tu je bio predsednik Aleksandar Vučić, da optužim Srbiju i sve one ljude koje su mi rekli i u noći hapšenja kada su mi prvi put nudili slobodu.

– Razlog mog odlaska u Crnu Goru je bio da posetim manastir Ostrog, kako bi prisustvovao u molitvi za zdravlje i da uzmem nešto od medikamenata koji oni prave, bio sam i najavljen, i to je stvarni razlog mog dolaska u Crnu Goru.

Tokom postupka nismo imali pravo ni na sugestije, ni primjedbe, čak i kada sam iznosio odbranu više puta su me prekidali ne dozvoljavajući mi da završim, kao da nekome nije odgovaralo da se branite. Međutim, izgleda da u Apelacionom sudu sjede časni i savesni ljudi koji su stvari sagledali iz drugačijeg ugla.

– Ja da sam htio da izvršim državni udar, ja ne bih prešao granicu sa svojim imenom i prezimenom i to sa mojom prijateljicom koja mi je bila pratnja do manastira. Imao bih ozbiljne ljude pored sebe, saborce, propratnu i pravu opremu – kazao je Dikić.