Ako vas beskrajno nervira kada drugi ljudi mljackaju ili glasno žvaću, to se dešava zbog jedinstvenog načina na koji vaš mozak obrađuje stvari – tvrde naučnici koji su otkrili još neke zanimljivosti o tom “poremećaju” zvanom mizofonija.
Iako bi logično objašnjenje bilo da ove zvukove mrzimo jer su prosto neverovatno iritantni, a često i ne baš kulturni, nauka to posmatra na malo drugačiji način.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Mizofonija se definiše kao mržnja prema zvuku, iako treba napomenuti da ljudi s mizofonijom ne mrze bukvalno sve zvukove, već su vrlo senzibilni i lako ih iritiraju određeni zvukovi, čije se specifičnosti razlikuju od osobe do osobe.
Problem je u mozgu, ne u zvuku
Osobe koje glasno žvaću dok jedu nisu baš pristojne, ali ako vas to živcira u tolikoj meri da morate da izađete iz prostorije, problem je u vama, a ne u njima.
Stručnjaci tvrde da osobe koje imaju ekstremno gnušanje prema određenim zvukovima koje najčešće proizvodimo ustima (žvakanju, cmoktanju), ali i drugim zvukovima poput lupkanja stopalom, kliktanja hemijskom olovkom ili disanja kroz začepljeni nos, ukazuju na to da je osoba obolela od mizofonije.
Smatra se da od mizofonije boluje oko 15 odsto populacije, ali ta bolest za sada nije definisana kao psihijatrijski ili medicinski poremećaj.
Potencijalni ste genijalac
Mizofonija u većini slučajeva ne javlja se od rođenja, već zavisi od osobe do osobe. U proseku, ona nastaje u dobu od 9 do 13 godina.
Međutim, uteha je to da ljudi sa mizofonijom ne moraju uvek da imaju negativne konsekvence.
Psiholozi, naime, veruju kako bi način na koji ljudi s mizofonijom obrađuju čulne informacije mogao biti čvrsto povezan s divergentnim razmišljanjem i stvarnim kreativnim postignućima.
To znači da je preosetljivost na zvuk zapravo možda ključ za bolje razumevanje genijalnih ljudi poput Čarlsa Darvina, Franca Kafke, Antona Čehova i ostalih za koje se veruje da su imali mizofoniju.
Bolest je izlečiva
Istraživanje na 483 osobe otkrilo je da osobe koje pate od mizofonije prolaze najteže muke dok su u velikim grupama koje jedu (recimo kad svi ručaju na poslu), a najmanje – kad su kod kuće. Istraživači veruju da je razlog tome činjenica da su ukućani pažljiviji, za razliku od kolega, tvrdi Monika Vu, autorka navedenog istraživanja.
Osobe obolele od mizofonije često pokazuju i simptome anksioznosti, opsesivno-kompulsivnog poremećaja ili depresije.
Jedan oblik lečenja kod bihevioralne terapije, nazvan “izlaganje i sprečavanje odgovora”, pokazao se prilično učinkovitim u lečenju mizofonije.
Ispitanici se, tom prilikom, postepeno izlažu zvukovima žvakanja, od najslabijih do najjačih.
Komentari (0)